Izvor: KMnovine.com, 11.Apr.2015, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Episkop Artemije - Vaskršnja poslanica (VIDEO)
Ostanimo dakle, draga deco, sa Vaskrslim Gospodom, ostanimo u toj nepomućenoj radosti, ostanimo oko naših svetinja, oko grobova naših slavnih i svetih predaka.
Episko Artemije tokom bogosluženja
Svoj duhovnoj deci monaštvu, sveštenstvu vernom narodu
Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske
U EGZILU
Sveradosni vaskrsni pozdrav
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
HRISTOS VASKRSE! – VAISTINU VASKRSE!
Vaskrsenje Tvoje Hriste Spase,
Anđeli pevaju na nebesima;
I nas na zemlji udostoj:
Da Te čistim srcem slavimo!
Ovako, braćo i sestre i deco naša duhovna, počinje današnji veliki praznik Vaskrsenja Hristovog, Praznik nad praznicima i Slavlje nad slavljima, Praznik koji sobom ispunjava radošću nebo i zemlju i preispodnju, jer je ovo „Dan kojega stvori Gospod, da se radujemo i veselimo u njemu“. To je dan novoga početka, dan koji ne prestaje i koji će trajati do svršetka sveta i veka, jer je to dan novoga večnoga života. Od Vaskrsenja Hristovoga nastaje novo nebo i nova zemlja. Zato što je Gospod Hristos Vaskrsenjem svojim pobedio tri glavna neprijatelja čovekova – greh, smrt i đavola i ljudima darovao večni blaženi život u Carstvu Nebeskome. Do Vaskrsenja Hristovog svaki čovek i ceo rod ljudski bio je porobljen i zarobljen od ova tri neprijatelja. Tama greha ljudskoga je zamračila nebo, a na zemlji je mrak obavijao celu planetu. U toj tami ljudi pomračenoga uma i srca smislili su i izvršili su najstrašniji zločin u čitavoj ljudskoj istoriji. Bogu su sudili i na smrt Ga osudili, raspeli na Krstu i sahranili u grob. I radovali su se misleći da Boga više nema, i da su oni jedini gospodari ovoga sveta. I prevarili su se.
Jer trećega dana, onako kako je predvideo i svojim učenicima obećao, Gospod je vaskrsao iz groba. Pojavilo se Sunce Pravde, i poput toplog prolećnog sunca, svojim zracima razagnalo tamu i mrak, obasjalo nebo i zemlju, udahnulo novi život u ljude, i pred njima se ukazala staza koja vodi od zemlje na nebo, iz carstva smrti u Carstvo večnoga života. To je ta velika i nadumna tajna koju je Bog otkrio i pokazao ljudima, tajna kada je dobro pobedilo zlo, kada je život pobedio smrt, kada je Bog pobedio đavola, kada su ljudi osetili i spoznali da je smrt postala san iz koga nas Vaskrsli Gospod budi i vodi u Život Večni. Toga radi i mi danas duhovno se radujemo Vaskrsenju Hristovome. Jer Gospod je ne samo obećao i predskazao svoje slavno vaskrsenje, nego je takvo vaskrsenje obećao i svima onima koji u Njega budu verovali i po Njegovom Jevanđelju živeli. „Zaista vam kažem, ko veruje u mene neće videti smrti vavek i, ko veruje u mene i ako umre živeće i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jn. 11, 25–26).
Pogledajmo dakle, braćo i sestre, znake i čudesa koja su propratila Vaskrsenje Hristovo i događaje koji su se tada dešavali. Ova sveta i velika nedelja Pashe kada praznujemo Vaskrsenje Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista, objedinjuje u sebi svu istoriju kosmosa i posebno istoriju roda ljudskoga. To je dan u kojem je, po predanju Crkve, Bog u početku priveo svet iz nepostojanja u postojanje, tj. stvorio ga je ni iz čega. Zato se ovaj dan na jevrejskom jeziku naziva PASHA, što znači prelaženje jer je to prvi dan – dan početka stvaranja sveta, ali i prvi dan nedelje. Tog istog dana – nedelje, jevrejski narod je, vođen krepkom desnicom Božijom, prešao Crveno more, i oslobodio se ropstva egipatskog. Istog nedeljnog dana, sišao je s neba Sin Božji i uselio se u utrobu Djeve Marije, čime je Ona postala Bogorodica. Na današnji dan, prvi dan nedelje, Gospod je, vaskrsavši iz groba, istrgao sav rod ljudski iz ada, izveo ga na nebo i povratio u prvobitno dostojanstvo nepropadljivosti.
No, kad je sišao u Ad, Gospod ipak nije otuda izveo sve, nego samo one koji su poverovali u Njega kao Mesiju i Spasitelja. Duše svetih praotaca i proroka, koje je ad od veka držao, On je oslobodio i svima otvorio pristup nebe-sima. Eto zašto, preispunjeni najvećom radošću, svetlo praznujemo Vaskrsenje Hristovo i potvrđujemo radost kojim se obnovila naša priroda bogatim darovima Božijeg milosrđa.
Samo Vaskrsenje Hristovo propraćeno je mnogim i neobičnim zbivanji-ma. Dok su vojnici čuvali grob, zemlja se oko ponoći zatresla, jer je anđeo sišao s neba i odvalio kamen od grobnih vrata, tako da su se stražari od straha razbežali, i time se, čim je minula subota, negde na osvit prvog dana sedmice, otvorio put ženama mironosicama. Pre svih Vaskrsenje postaje poznato Majci Božijoj, koja je, po kazivanju Evanđeliste Mateja, sedela prema grobu s Marijom Magdalinom. To Evanđelisti prekrivaju velom tajne, da ne bi za mnoge bilo povod sumnje u Vaskrsenje zbog srodstva sa Majkom. Zato Evanđelist govori da se Vaskrsli Gospod „javi najpre Mariji Magdalini“. Ona je videla i anđela na kamenu, a kad je prišla bliže, videla je i u grobu anđele, koji joj javljaju Vaskrsenje Gospoda: „Ustade, nije ovde, evo mesta gde Ga položiše“, govore oni.
Kad je to čula, Marija Magdalina je pohitala prema najvatrenijim učenicima, Petru i Jovanu, i saopštila im radosnu vest o Vaskrsenju. Na tome putu, dok se ona vraćala od Groba „sa drugom Marijom“, sreo ih je Hristos, i rekao: „Radujte se“! Tako je ženski rod, kome je ranije rečeno od strane Boga: „s mukama ćeš decu rađati“, trebalo je da prvi čuje tu radost. Nošene nezadrživom ljubavlju, one se približavaju Hristu, i želevši da se stvarno uvere, grle Njegove noge. U međuvremenu stižu na grob i apostoli: Jovan se samo nadvirio nad grobom, uverio se da je prazan, i otišao. Petar je, pak, ušao unutra i veoma brižno razgledao, dodirujući plaštanicu i ubrus koji je bio na Hristovoj glavi.
Magdalina je rano ujutru ponovo došla sa drugim ženama na grob da bi se podrobnije uverila u viđeno. Stajala je napolju kod groba i plakala, a kad se nadvirila nad grob, videla je dva anđela, sva u svetlosti, koji joj, kao da je smiruju, govore: „Ženo, što plačeš? Koga tražiš? Isusa tražite Nazarećanina raspetoga? Nije ovde, jer ustade“. Tog istog trenutka ona je primetila nekoga i okrenula se. Ugledala je Hrista kako stoji, ali ga nije prepoznala, nego misleći da je vrtlar (jer je grob bio u vrtu), reče mu: „Gospodine, ako si ga ti odneo, kaži mi gde si ga položio, i ja ću ga uzeti“. U tome, Spasitelj ju je pozvao po imenu „Marija“! Kad je ona čula Hristov mili i poznati glas, pohitala je da mu se pokloni, no On joj je rekao: „Ne dotiči me se, jer još nisao uzišao Ocu svojemu... nego idi braći mojoj i kaži im sve što si videla i čula“. Međutim, dok se sve ovo dešavalo, neki stražari su došli prvosveštenicima i javili im sve što se dogodilo. Ovi pak, u svojoj zlobi i nameri da sakriju Vaskrsenje Hristovo, podmitivši stražare, naredili su im da kažu da su Njegovi učenici došli noću i ukrali ga. Ali se istina nije mogla sakriti.
Uveče istoga dana, kad su se učenici sakupili u strahu od Judejaca i kada su vrata bila čvrsto zatvorena, ušao je Isus, „dverem zaključenim“ budući u neraspadljivom telu, i po običaju pozdravio ih rečima: „Mir vam“! Kad su učenici videli Hrista, oni su se preizobilno obradovali i kroz „dunovenije“ Njega Vaskrslog na njih, u savršenijem stepenu primili silu Duha Svetoga.
Tako je Vaskrsenjem svojim Gospod izveo rod ljudski iz pakla i uveo ga u Raj; isčupao ga iz kandži smrti i uzneo u besmrtnost. Gospod je iz ništavila i nebića vaskrsao čoveka i uveo ga u Život Večni. Gospod je oteo čoveka od đavola koji ga je tiranisao kroz grehe i strasti i dao ga u zagrljaj Bogu. Time je Gospod darovao čoveku sve što je obećao i što samo Bog može dati, dao mu je ono: „Što oko ne vide, što uho ne ču i što u srce čoveka ne dođe“, a kroz to i u tome, dao mu je: Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Ljubav Večnu, Radost Večnu, Život Večni.
Zbog svega toga, draga naša deco duhovna, praznik Vaskrsenja Hristovog se doživljava kao najradosniji praznik. Ta radost duhovna je svojstvena svakoj krštenoj duši nezavisno od bilo kakvih spoljašnjih uslova. Radost Vaskrsenja doživljavamo podjednako u miru i u ratu, u slobodi i u ropstvu, u bogastvu i u siromaštvu, u svojim domovima ili prognani iz njih. Tu večitu duhovnu radost živimo u punoj meri i mi, deco naša duhovna, koji smo već punih pet godina udaljeni sa našeg raspetog Kosova i Metohije, kao i iz Raške oblasti, odvojeni od Svetinja koje naši Sveti Preci podizahu u slavu Božiju a za spasenje duša svojih i za dobro naroda svoga. I ove godine dočekujemo taj radosni praznik izobilujući u stradanjima i nevoljama, jer znamo, kako naš narod kaže, da „bez smrti nema vaskrsenja, ni Vaskrsa bez Velikog Petka“.
Stoga, bez obzira na sve spoljašnje okolnosti i nevolje kroz koje prolazimo i kojima smo izloženi sa bilo koje strane, Hristov čovek je uvek duhovno slobodan, radostan, besmrtan. U Hristu svaki hrišćanin živi, kreće se i postoji, znajući da se Bogu većma treba pokoravati nego ljudima. Ne plašimo se njih koji ustaju nas, koji nam prete, koji nas gone, jer ”blaženi su prognani pravde radi”. U tome je tajna hrišćanstva, u tome i izvor naše pashalne radosti. Ostanimo dakle, draga deco, sa Vaskrslim Gospodom, ostanimo u toj nepomućenoj radosti, ostanimo oko naših svetinja, oko grobova naših slavnih i svetih predaka. To je naš krstovaskrsni put koji jedino vodi i uvodi u život večni.
Ta naša vernost i odanost Vaskrslom Gospodu, vernost i odanost našim duhovnim i narodnim korenima, koji su duboko urasli u svest i savest, u srce i dušu srpskog naroda, to i jeste najveće bogastvo koje smo dužni da ostavimo našoj deci i našim potomcima, da i oni veruju, žive i spasavaju se tom jedino spasavajućom verom Pravoslavnom.
Sa takvim mislima i molitvenim željama, svima vam još jednom čestitamo srećne i Bogom blagoslovene vaskršnje praznike, pozdravljajući vas sveradosnim i uvek pobednim pozdravom
HRISTOS VASKRSE! — VAISTINU VASKRSE!
Vaš molitvenik pred prestolom Vaskrsloga Gospoda Isusa Hrista
Episkop raško-prizrenski
i kosovsko-metohijski
u egzilu
+ARTEMIJE
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
