Izvor: B92, 25.Jul.2011, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomska unija Kosova i Albanije?
Pristina, Beograd -- Ekonomska unija Kosova i Ekonomije nema relnog osnova, smatraju ekonomisti, uprkos najavama kosovskih i albanskih vlasti da će ona biti formirana.
U Prištini je ovih dana, međutim, bilo nemoguće dobiti podatke o konkretnim namerama i ekonomskim pokazateljima stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora Kosova i Albanije, koje su pre desetak dana, prilikom boravka u Tirani, najavili prvi zamenik kosovskog premijera Bedžet Pacoli i ministarka trgovine i industrije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Mimoza Kusari Ljilja.
Ipak, da je ekonomska saradnja Kosova i Albanije skromna, potvrdio je nedavno i Safet Đerđaliju, predsednik Privredne komore Kosova. Na forumu u Tirani koji je i održan povodom ove inicijative, on je rekao da je u njihovim odnosima domonirala politika.
„Došlo je vreme da dve zemlje iskoriste međusobnu blizinu, koja je jedinstvena u Evropi, i počnu da stvaraju novi strukturni i komplementarni model ekonomske saradnje, na bazi usklađivanja poslovanja na celom tom prostoru, zato što godišnja robna razmene iznosi tek skromnih 65 miliona evra. To znači da taj model ekonomske saradnje između Kosova i Albanije neće biti izgrađen kao do sada, na osnovu zajedničkog folklora ili romantizma koji često karakterišu naše političke odnose, već na osnovu ekonomskih uslova. Vreme je da ekonomski pragmatizam zauzme prvo mesto u redu naših odnosa. Pre politike, kulture, obrazovanja i drugih oblasti u kojima smo ostvarili izuzetan napredak", kazao je tada Đerđaliju.
Albanija na Kosovo izvozi gvožđe i čelik
Podaci prištinskog Zavoda za statistiku pokazuju da je za prvih pet meseci ove godine Albanija dominirala svojim izvozom na Kosovo. Albanija je na Kosovo izvezla robu u vrednosti od 28 miliona evra, dok je izvoz Kosova u Albaniju dostigao iznos od 13 miliona evra. Ove podatke je u intervjuu za „Kosova Sot” iznela Mensure Ćerkezi iz Zavoda za statistiku, koja se bavistatistikom trgovine sa inostranstvom. Govoreći o robi koja se najviše uvozi iz Albanije, Ćerkezijeva je rekla da su najzastupljeniji gvožđe i čelik. Zatim slede so, pirit, kamen, kreč, malter i građevinski materijali.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović smatra da politika rukovodstva na Kosovu nije konzistentna i da je Pacolijeva ideja samo jedna od političkih improvizacija zato što jedna mala površina i mali broj stanovnika ne može da ima ekonomsku politiku koja je vezana samo za jednu ili dve države.
„Tu nema studioznog pristupa i ozbiljne analize situacije. Na Kosovu, kao međunarodnom protektoratu, ni međunarodno prisustvo ne daje osećaj pravne i fizičke sigurnosti koji je potreban nekome ko bi eventualno došao da investira", kaže Ivanović.
Otprilike isto je Pacoliju odgovorila i predsednica Skupštine Albanije: „Veoma je važno da se uspostave povoljni uslovi za biznis. To gospodin Pacoli shvata najbolje.”
Stručni saradnik Privredne komore Kosova i Metohije u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Trajković smatra da su razlozi za stvaranje ovakve unije političke, a ne ekonomske prirode, jer je dovoljno pogledati ekonomsku saradnju između Srbije i takozvane republike Kosovo i Albanije.
„Kada se pogledaju brojevi, Albanije nije ni među prvih pet kosovskih trgovinskih partnera", kaže Trajković.
Najviše se na Kosovu proda nemačke, zatim makedonske i srpske robe. Bosna i Hercegovina i Hrvatska se takođe nalaze među prvih pet trgovinskih partnera. Primera radi, iz Srbije je prošle godine na Kosovo prodato robe u iznosu od 400 miliona dolara, dok robna razmena sa Albanijom iznosi 65 miliona dolara.
„Iz ekonomskog ugla gledano, ovakva unija nema realnog osnova. Imajući u vidu i njihovu dosadašnju privrednu saradnju, kompatibilnost ekonomija, lošu ili gotovo nikakvu saobraćajnu infrastrukturu, kao i sam geografski položaj Kosova i Metohije koje je više ’naslonjeno’ na Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru", smatra naš sagovornik i dodaje da su tamošnje statistike prilično nepouzdane, pa je vrlo često teško dobiti pravu sliku.
Analitičar iz Kosovske Mitrovice Nedžmedin Spahiju kaže da je ova ideja više propaganda nego stvarna mogućnost. „I država Kosovo i Albanija su jako ’škakljivo’ uređene da bi mogle da usklade svoje sisteme i zajedničko tržište. Ukoliko Kosovo želi da uredi ekonomske odnose sa Albanijom, to treba da uradi i sa Makedonijom, Srbijom, Crnom Gorom i BiH, što je samo jedan preduslov za zapadni Balkan, odnosno da Kosovo bude zrelo za ulazak u EU", kaže Spahiju.
