Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Feb.2020, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drecun: Srbija ne želi obećanja i politiku svršenog čina
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ističe da Srbija ne želi da prihvati varijantu u kojoj će biti stavljena u situaciju svršenog čina i smatra da o konačnom rešenju za KiM treba da se izjasne građani Srbije.
"Predsednik Vučić je objasnio šta bi mogao da bude predlog Zapada za rešavanje kosovskog problema. Rekao je da bi osnova mogla da bude Ahtisarijev plan, koji je odbačen, a na čijim osnovama je formirana takozvana nezavisna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << država Kosovo. Na taj plan bi bile dodate garancije da će Srbija ući u EU i poseban status srpskom narodu", rekao je on za Tanjug.
Drecun ukazuje da bi to značilo da Kosovo ostaje u aktuelnim administrativnim linijama, i da se suštinski ništa ne bi promenilo, te da je to nešto što bi moglo da se očekuje kao predlog Zapada.
Pitanje je, ističe, kako će se odvijati razgovore ako dođe do nastavka dijaloga i šta će sve biti na stolu.
"Srbija ne želi da prihvati varijantu u kojoj će biti stavljena u situaciju svršenog čina - priznajte samoproglašenu državu i nešto ćete dobiti kao obećanje", podvukao je on.
Drecun ukazuje da ne vidi šta bi značile čvrste garancije za članstvo EU.
"Valjda se podrazumeva da su garancije za članstvo ako ispunimo uslove, otvorimo i zatvorimo poglavlja. Ne znam kakve bi druge garancije mogle postojati. Što se tiče garancija za srpski narod, vidimo i da se i ovaj položaj koji je definisan u ustavu Kosova ne poštuje i da su Srbi građani drugog reda", rekao je on.
Istakao je da, ako se razgovori završe na takav način, očekivanja svih su da treba pitati građane Srbije da se izjasne o eventualnom konačnom rešenju za KiM.
Šta bi mogao da znači "Ahtisari plus, plus"?
Šta bi mogao da bude Ahtisarijev plan "plus, plus", ponuda kakvu bi Srbija, prema predsedniku Aleksandru Vučiću, mogla da dobije?
To u ovom trenutku nije poznato, osim što bi ovo novo "plus" moglo da predstavlja garancije - za Srbe na Kosovu i Metohiji da će sva njihova prava biti poštovana, a za Srbiju garancije za članstvo u EU.
Ahtisarijev plan, koji je finski diplomata plasirao 2007. godine, nakon neuspelih pregovora dve strane, predviđao je nadziranu nezavisnost Kosova.
Priština je taj plan prihvatila kao osnov svog ustava, proglasila nezavisnost, ali nije uvažila, niti poštuje njegove delove koji se tiču prava srpske manjine.
Ahtisarijev plan je predviđao gašenje institucija lokalne samouprave Srbije na severu Kosova, a zdravstvene i obrazovne insitucije Srbije bi mogle da nastave da funkcionišu na severu Kosova uz odobrenje Prištine, a da finansiranje ide preko centralne banke Kosova.
"Ahtisari plus", o kojem je kasnije počelo da se špekuliše, predstavljao je prilagođeni prvobitni plan, koji bi, prema pisanju medija, predviđao najširu moguću autonomiju za sever Kosova i Metohije, veću od one predviđene Ahtisarijevim planom.
Sever bi dobio status autonomnog regiona, entiteta u okviru nezavisne države Kosovo u sadašnjim "granicama".
Prihodi od poreza i carina sa severa išli bi opštinama na severu Kosova.
Crkve i manastiri imali bi eksteritorijalni status, a štile bi ih posebne jedinice kosovske policije, kao kulturnu i istorijsku baštinu.
"Ahtisari plus, plus" bi mogao da znači sve to, ali - uz garancije da će biti poštovan poseban status za Srbe, te garancije članstva Srbije u EU, ako prihvati ponudu.
Finski diplomata i specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari, izneo je plan 2007, a Priština je, pozivajući se na njega, jednostrano proglasila nezavisnost februara 2008.
Srpske institucije koje pružaju sigurnost Srbima na Kosovu ne postoje, a bezbednost Srbima nije zagarantovana.
Prema Ahtisarijevom planu, Kosovo bi trebalo da bude multietničko, demokratsko društvo, gde su sva lica jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona.
Zvanični jezici bi, po Ahtisariju trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo bi i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje.
Danas to svakako nije tako, a čini se da nijedan aneks tog plana, od njih 12, koji se tiče prava srpske zajednice na Kosovu nije uzet ni u razmatranje, a kamoli implementiran.
U aneksu koji se odnosi na decentralizaciju predviđeno je da Srbi u svojim opštinama odlučuju o urbanizmu, javnim preduzećima, zdravstvu, školstvu, preko kulturne baštine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
