Izvor: Press, 08.Nov.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor
Nije mudro ulaziti u rat koji ne možete dobiti. O ovoj maksimi Vlada Srbije nije razmišljala kad je krenula u obračun s korupcijom, u konačno razrešenje kosovskog čvora, te reformu finansijskog i fiskalnog sistema, u istragu o poreklu imovine i mnogo čega drugog
I kad bi ozbiljni analitičari uporedili pobrojane ambicije Vlade s njenom snagom i razvaljenim institucijama države koje omogućavaju da se određene reforme realizuju, bez sumnje bi zaključili da Dačićev kabinet >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << više podseća na neiskusnu gerilsku grupu koja još nije omirisala barut, nego li na Vladu ozbiljne zemlje u 21. veku.
Takođe, nema sumnje da svi normalni Srbi apsolutno podržavaju navedene ciljeve Vlade Ivice Dačića. S druge strane stoji i pitanje mogu li prevelike ambicije da pojedu njegov kabinet. Dakako da mogu. Jer polupismeni Srbi koji jedva da pamte šta su oni sami uradili danas pre podne neće Vladi oprostiti neispunjena obećanja, pa čak ni onom ministru što se ne skida sa srednjih strana tabloida u zagrljaju s iluzijom važnijom od njegovog posla.
Ova vlada i posle sto dana živi i radi u vidljivoj nervozi. Ne zbog toga što je „neko premijer a neko nije", nego iz razloga sopstvenih visokih ciljeva koje teško da su ostvarivi bez čvrste državne regulative i čelične energije.
Zbog tog verujem da bi Dačić, zajedno sa predsednikom Nikolićem, morao da obezbedi konsenzus s važnim političkim strankama iz opozicije o državnim ciljevima i interesima kao što su obračun s korupcijom, hitnim ekonomskim prioritetima i reformama i posebno o kosovskom pitanju. Tim pre što će veoma brzo Dragan Đilas i Bojan Pajtić biti meritorne adrese na kojima će sigurno naći saglasnost za sva važna državna i nacionalna pitanja.
Ostaje muka kako progutati tu nakaznu američke žabu zvanu država Kosovo. Priznaćemo je, a nećemo je priznati. Na tu gadost direktno nas svojom nazočnošću podsetiše dve moćne babe. Prva odlazeća državna sekretarka koja u Prištini reče da državnost Kosova doživljava kao svoju ličnu i privatnu porodičnu priču, svoj spomenar, i da to deli sa američkim građanima, koji da kažemo pojam Priština zapravo vezuju za novi pesticid za biljne vaši.
Istovremeno u Pragu, „krvava baba", kako su Medlin Olbrajt nazvali Česi, prijatelji Srba s Kosova, tražili su od nje da im potpiše letke i još neka dokumenta koji govore o njenim krvavim rukama. Ona je ostala dosledna svojim emocijama, pa im je u histeriji odgovarala „Napolje odvratni Srbi."
Šta ćemo posle Kosova misliti o sebi?
< Prethodna Svi komentari dana
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
