Izvor: Vesti-online.com, 13.Sep.2018, 00:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobrotom protiv neljudi

Zahvaljujući 47-godišnjem Anisu Kosovcu iz Konjica, crkvena kapija pravoslavnog groblja u ovom gradu dobila je spomen-ploču u znak sećanja na Petra i Pavla Golubovića, mališane od sedam i pet godina koji su jula 1992. svirepo ubili pripadnici Interventnog voda Stanice javne bezbednosti Konjic. Ispod table piše: "Kapiju u spomen na Golubović Petra 7 god. i Pavla 5. godina podigao Anis Kosovac."

U razgovoru za "Vesti" Anis Kosovac kaže da je obnovio kapiju zato što je bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u očajnom stanju, a ideja da postavi ploču sa likovima nesrećno nastradale dece je nastala iz revolta zbog aktuelne političkoj situaciji u BiH, gde su i 23 godine posle završetka rata sva tri naroda i dalje suprotstavljena uz stav da je kriva samo "ona druga strana".

- Podigao sam spomen-ploču onome kome je trebalo, kao dug mom narodu. Uradio sam to za svoju dušu, jer sam tako osećao - kaže kratko.

Ipak, priznaje da nije očekivao da će cela priča doseći svetske razmere i toliko brojnih, pozitivnih komenara na svim stranama.

- Iskreno, nisam očekivao bilo kakav publicitet jer nisam zbog toga sve to ni uradio. Ali, reakcije su me oduševile jer su ljudi shvatili moju poruku. Danas me je zaustavila jedna Hrvatica i iskreno čestitala, a to čine i moji sunarodnici i Srbi. Valjda će to shvatiti i političari - kaže Anis Kosovac koji je u Konjicu već poznat po brojnim donacijama i humanitarnom radu.

Zbog svog angažovanja u akcijama pomoći deci oboleloj od najtežih bolesti već je dobio specijalne zahvalnice bolnica u Karlovcu i Sarajevu. Skromno odgovara da nikada nije bio materijalista i da nije ljude delio po narodnosti i veri, već je vaspitavan tako da ako može - pomogne svakom.

- Problem je što naši političari ne razmišljaju tako i sve je prepušteno ljudima sa sve tri strane. Zbog čega opštinske vlasti nisu podigle spomenik Srđanu u Trebinju ili zbog čega u Sarajevu još nije podignut spomenik Admiri i Bošku. Zato što političarima i dalje odgovara da se narodi mrze, a ne da žive zajedno. Ljudski život je ipak prekratak da bi prošao u mržnji - priča Anis Kosovac.

Protojerej Milan Bužanin ne krije zahvalnost zbog onoga što je Anis učinio i ističe da je reč o dugogodišnjem dobrotvoru i humanisti koji pomaže po Konjicu.

Šestorica pripadnika Specijalne policije iz sastava Interventnog voda SJB Konjic izveli su jula 1992. iz njihovog stana Đuru, Vlastu, Pavla i Petra Golubovića. Ubrzo su ih streljali, ali je Petar ipak preživeo tako što se našao ispod tela svojih roditelja i braće. Kada se iskobeljao, unezveren je otišao do nekog stražara. Taj čovek, umesto da mu pomogne, vratio ga je dželatima koji su dovršili svoj posao.

Kada je reč o kapiji lokalnog groblja, objašnjava da je njeno održavanje u delokrugu lokalne zajednice, a da bi možda bilo drugačije da je više Srba.

- Nažalost, od predratnih 7.000 Srba, danas nas je u Konjicu svega 290. Uglavnom je reč o starijoj populaciji. Šta će vam bolji dokaz od činjenice da je moja kćerka jedina Srpkinja u gradskoj školi. Većina Srba je tokom rata završila u logoru, a potom u nekoj trećoj zemlji. Najviše ih je po Australiji, SAD i Kanadi. Većinom se ovde vraćaju tek kada umru. Otuda i ne treba da čudi da i dalje u dva srpska sela nema struje. To je naša svakidašnjica s kojom se borimo - priča konjički paroh.

Za ubistvo porodice Golubović pred Kantonalnim sudom u Mostaru osuđen je Miralem Macić na 12 godina zatvora. Istog dana kad je izdržao tu zatvorsku kaznu, uhapšen je po novoj optužnici za ratni zločin - ubistvo trojice civila srpske nacionalnosti na području Konjica. Ali, preminuo je samo dan pre nego što je trebalo da se razmotri njegov sporazum o priznanju krivice koji je sklopio s Tužilaštvom BiH.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...