Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Apr.2015, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurić: Privrženi normalizaciji odnosa
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je danas da Vlada Srbije ostaje privržena normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ističući da je Prvi sporazum o normalizaciji, potpisan u Briselu pre tačno dve godine, temelj pozitivnih promena usmerenih ka izvesnijoj i prosperitetnijoj budućnosti svih naroda u regionu.
Đurić je agenciji Beta, povodom druge godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma, izjavio da Srbija dosledno sprovodi sve dogovore >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i obaveze proistekle iz procesa tehničkog i političkog dijaloga. Srbija se nada da će pre svega u EU imati iskrenog partnera koji razume potrebe srpskog naroda da za sebe obezbedi minimum uslova za održivi razvoj, povratak i opstanak na KiM u političkim, bezbednosnim, institucionalnim i društvenim okvirima koji bi to mogli da mu garantuju.
"Uvereni smo da i EU, u kojoj Srbija vidi zajedničku budućnost čitavog regiona, to razume i uviđa. Otuda čvrsta privrženost srpske strane temeljnim principima Prvog sporazuma i pratećim dogovorima o energetici, telekomunikacijama, slobodi kretanja i drugim pitanjima, kao i posvećenost uspostavljanju ZSO u njenom punom kapacitetu, te nastavku dijaloga", rekao je Đurić.
Srbija je, kako je objasnio, posvećena punoj primeni svakog slova zapisanog u Prvom sporazumu, Planu implementacije i svim pratećim dokumentima proizašlim iz dosadašnjeg toka dijaloga.
Đurić je, međutim, upozorio da, uprkos napretku koji je evidentan, ostaje utisak da je dijalog i dalje u velikoj meri opterećen negativnim uticajem nekoliko bitnih okolnosti.
Na briselski dijalog, prema njegovim rečima, negativno utiče odstupanje od dinamike sprovođenja Prvog sporazuma, koja je jasno definisana Planom implementacije, kao i evidentan nedostatak liderstva na terenu od strane posrednika u pregovorima i drugih međunarodnih misija na KiM, kada je u pitanju puna primena dogovorenog.
Treća pretnja dijalogu je, kako je objasnio, stalno nastojanje Prištine da se u svim temama koje se pokreću u Briselu uključi i pitanje statusa, što je u direktnoj suprotnosti sa statusno neutralnom formom pregovora kakva je na samom početku dijaloga dogovorena.
Na kraju, na proces, objasnio je Đurić, negativno utiče i nedostatak jasnih podsticaja stranama uključenim u dijalog, a pre svega neizvesnost u dinamici evrointegracija.
"Podsećam da su duh i tekst postignutog Prvog sporazuma predvideli zajedničke napore svih uključenih strana u političkom, pravnom, društvenom i organizacionom uvažavanju nove realnosti", naveo je Đurić, dodajući da je Srbija uspešno prevazišla brojne teškoće u procesu primene dogovorenog, što se ne može reći i za privremene institucije samouprave u Prištini.
Đurić je konstatovao da je suštinska razlika u viđenju smisla i karaktera Zajednice srpskih opština glavni kamen spoticanja u razgovorima zvaničnog Beograda i predstavnika privremenih institucija u Prištini u procesu primene Prvog sporazuma.
Iako je, prema njegovim rečima, srpska strana dosledno poštovala Plan implementacije Prvog sporazuma u oblastima prilagođavanja pravnog okvira, integracije policije i pravosuđa, sprovođenju izbora koji su prvi put u Skupštini i Vladi PIS u Prištini omogućili učešće legitimnih predstavnika srpskog naroda na KiM, privremene institucije samouprave u Prištini pokušavaju da izbegnu primenu prvih šest tačaka Prvog sporazuma koje se odnose na formiranje i ulogu ZSO.
"Republika Srbija i srpski narod na KiM su posebno zabrinuti zbog evidentnog odsustva volje međunarodnih posrednika da izvrše odlučujući pritisak na političku elitu u Prištini u cilju pune implementacije ovih najznačajnijih obaveza preuzetih Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", naveo je Đurić.
Prema njegovim rečima, to za posledicu ima i situaciju u kojoj međusobno podeljene, i svojim previranjima u borbi za vlast i moć zaokupljene, vodeće albanske političke strukture u Prištini, suočene sa narastajućim turbulencijama u mladom i siromaštvom frustriranom društvu, a nespremne za sveobuhvatne reforme čitavog društva, krivicu svaljuju na "dežurni remetilački faktor" - srpsku zajednicu na KiM.
"To je opasna situacija u kojoj se indirektno podstiče dodatna diskriminacija i nasilje nad pripadnicima srpskog naroda. Rezultat ovako negativne društvene dinamike je nespremnost da se pojača angažovanje na stvaranju preduslova, i prilagođavanju političkog i pravnog okvira za uspostavljanje ZSO na način kako je to predviđeno Prvim sporazumom", upozorio je direktor Kancelarije za KiM.
U međuvremenu, pored implementacije Prvog sporazuma, podseća Đurić, srpska strana dosledno radi na primeni svih dogovora postignutih sa predstavnicima Prištine u okviru tehničkog dijaloga, a Srbija je čak svoju konstruktivnost dokazala i nastojanjima da se nađe rešenje za pitanja koja se ne odnose na obaveze preuzete tokom političkog i tehničkog dijaloga, kao što je dogovor o integraciji pripadnika Civilne zaštite.
Takođe, ništa manje značajni nisu ni dogovori koji se postižu posredstvom privrednih komora, a koji su direktno usmereni na normalizaciju odnosa i prevazilaženje nagomilanih problema u sferi ekonomije.
Za obe strane dogovor je bio istorijski, a potpisali su ga nakon višemesečnih razgovora, uz posredstvom visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači.
Zvaničnici Evropske unije ocenili su taj 19. april istorijskim danom za odnose Srbije i Kosova, ceo Zapadni Balkan i Evropu. Sporazum je bio i uslov za početak pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom.
Zamenik ministra spoljnih poslova Hašima Tačija Petrit Seljimi rekao je danas agenciji Beta da Beograd koči ostvarenje ključnog cilja sporazuma, koji je, po njemu, bio "istorijski dogovor Srbije i Kosova u kome su dve strane prvi put bile ravnopravne i postigle zvanični sporazum".
Kako je naveo, sporazum predviđa, "da obe zemlje na kraju procesa uđu u EU kao susedi".
"Sporazumi su zasnovani na potrebi da Srbija potpuno napusti ilegalne institucije na Kosovu, ali i dalje postoji osnovni problem u primeni sporazuma zato što Srbija pokušava da odloži ili da opstruiše taj ključni cilj", kazao je Seljimi.
Seljimi je dodao da sporazum obuhvata listu od 15 principa za normalizaciju odnosa i da opisuje principe, ne ishod, već proces.
Pre dve godine, Srbija i Kosovo postigli su dogovor o regulisanju velikog broja problema - od katastra, matičnih knjiga, priznavanja diploma, integrisanih prelaza, slobode kretanja, pravosuđa, energije, telekomunikacija.
"Izbori su sprovedeni na celoj teritoriji KiM, integracija pravosuđa po kome će od 1. septembra, prvi put od 1999. godine, sud u Kosovskoj Mitrovici imati predsednika suda i apelacionog suda koji su Srbi, većinu sudija u većima koji su Srbi", rekao je Đurić i podsetio da je ispunjen i element koji se odnosi na integraciju policajaca MUP-a.
Očekuje se integracija pripadnika civilne zaštite.
Srpski zvaničnici ocenili su da Briselski sporazum predstavlja prvi deo puta i posla koji treba obaviti, a njegova osnovna i najvažnija vrednost je Zajednica srpskih opština, čije formiranje je u zastoju.
Od izbora u junu do decembra čekalo se da Priština formira institucije. Tada je dogovoreno, kao uslov za ulazak Srpske liste u institucije, da ZSO bude osnovana najkasnije za pet meseci.
Srpska je pre tri meseca napustila institucije, a danas opozicija u Prištini organizuje proteste protiveći se, između ostalog i formiranju Zajednice srpskih opština. ZSO je uslov za povratak srpskih predstavnika u prištinske institucije.
Bivši premijer, sada prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić je ocenio da je važno to što tokom dijaloga nikada nije bio reči o statusnim pitanjima, što Srbija nikada nije dala ni naznaku da priznaje državnost Kosova, i što je taj stav Srbije prihvaćen.
Svi razgovori bili su usmereni ka rešavanju životnih problema i bez rešenja konačnog statusa.
Dijalog je nastavljen po stupanju na dužnost visoke predstavnice EU Federike Mogerini 9. februara kada je parafiran sporazum o pravosuđu. Sledeći susret zakazan je u utorak 21. aprila, a glavni akteri su sada premijeri Aleksandar Vučić i Isa Mustafa.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
