Izvor: BKTV News, 10.Avg.2018, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatski septembar za "kosovski čvor"
U poslednje vreme pojavio se čitav niz zvaničnih i nezvaničnih informacija i izjava u kojima se nagoveštava mogućnost da se kosovsko pitanje rešava po modelu koji bi ovoga puta uvažio i interese Srbije i srpskog naroda.
Iako je izgledalo da je status Kosova i Metohije gotova stvar za velike Zapadne sile, koje su bile i glavni sponzori samoproglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine, u poslednje vreme stiče se utisak da bi zapadni centri moći možda mogli da promene >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << svoje mišljenje.
A do nedavno je izgledalo da će zapadne sile na sve načine pritiskati Srbiju da direktno ili indirektno prihvati samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, ucenjenu nastavkom procesa evrointegracija.
Sada iz Vašingtona dolaze poruke da bi pregovaračke strane trebalo da nađu kreativno rešenje, dok vodeće zemlje EU i dalje insistiraju na nemenjanju granica. Sve češće pominjanje modela podele ili zamene teritorija, ili pak korekcije granica, nervoza predstavnika albanskih vlasti u Prištini, govore u prilog tezi da bi Srbija iz bezizlazne situacije, ipak možda mogla da dodje do nekakvog kompromisnog rešenja.
I zato se očekuje veoma intenzivna diplomatska aktivnost Srbije u nameri da se do kompromisnog rešenja dođe, koje bi uvažilo ovoga puta i interese Srbije. Tako se očekuje da će u prvoj polovini septembra, prema nezvaničnim najavama, u Srbiju doći visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za jedan od ekonomskih resora.
U pitanju je, prema napisima medija, blizak saradnik predsednika Trampa, pa će se, osim privredne saradnje, na sastancima sa srpskim zvaničnicima razgovarati i o rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Ovo će biti dobra prilika da se u direktnom kontaktu američkoj administraciji predstave argumenti Srbije u rešavanju ovog veoma komplikovanog političkog pitanja, koje sigurno može imati veliki uticaj i na sam region Zapadnog Balkana.
Već nedelju dana kasnije, predsednik Srbije imaće priliku da o Kosmetu i drugim važnim temama razgovara sa mnogobrojnim svetskim zvaničnicima koji budu došli na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija u Njujorku. U Americi će Vučić boraviti od 24. do 28. septembra, i tom prilikom će se na marginama Generalne skupštine UN sastati i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. To će biti veoma značajan susret za otvaranje nove perspektive u rešavanju problema Kosova i Metohije, koja će ovoga puta, nadamo se, uvažiti i interese Srbije.
Foto: Tanjug/ Sava Radovanović
Sredinom septembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo bi da se u Moskvi sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, sa kojim će takođe razgovarati o modalitetima rešavanja kosmetskog pitanja. Rusija je jedan od ključnih saveznika Srbije u borbi za očuvanje Kosova i Metohije, i jasno je da bez saglasnosti Rusije nije moguće realizovati bilo kakvo rešenje za KiM u Ujedinjenim nacijama (kao što je na primer stolica u UN).
Predsednik Vučić imaće priliku da o rešavanju kosovskog problema razgovara i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, tokom Svetskog ekonomskog foruma (takozvanog letnjeg Davosa), koji se od 18. do 20. septembra održava u kineskom Tjanđinu. Vučić će na ovom skupu imati priliku da razgovara i sa drugim značajnim svetskim političkim ličnostima koji će učestovati na ovom skupu, na koji je predsednik Srbije kao gost pozvan od strane Si Djinpinga.
Kina takođe spada u red najznačajnijih saveznika Srbije u borbi za očuvanje Kosova i Metohije, koja je jedan od ključnih faktora koji sprečavaju da prodje zahtev zapadnih sila da Priština dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.
Pre svih ovih veoma važnih državničkih susreta predsednik Vučić će se još jednom sastati u Briselu s predsednikom privremenih institucija u Prištini Hašimom Tačijem, na rundi dijaloga na visokom nivou koja bi, prema najavama, trebalo da se održi u prvoj nedelji septembra. Od ovog susreta se ne očekuje da donese neki proboj u pregovorima, ali ko zna.
Ukoliko se zaista dogodi da dodje do promene stavova velikih sila, posebno onih na Zapadu, po pitanju načina za rešavanje problema Kosova i Metohije, to će sigurno biti i posledica veoma ozbiljnih i odmerenih političkih i diplomatskih aktivnosti zvaničnog Beograda, koji je polako, milimetar po milimetar, radio na promeni veoma teške pozicije Srbije u Briselskim pregovorima. Srbija je uspela da preokrene trend u priznavanju takozvane kosovske nezavisnosti a čak je nekoliko zemalja povuklo priznanje. Uspešno je sprečen prijem Prištine u više značajnih međunarodnih organizacija poput Uneska, Interpola ili pak Svetske carinske organizacije.
Zvanični Beograd je mudro reagovao i u slučajevima provokacija, koje su imale za cilj da izazovu burnu reakciju Srbije i da uruše pregovarački proces (na primer slučaj hapšenja Marka Đurića) i da stvori alibi Prištini da na silu zauzme sever Kosova. Srbija je takođe uspešno odbijala višestruke ucene, pritiske i ultimatume sa Zapada, a posebno iz EU, u cilju prihvatanja (direktnog ili indirektnog) samoproglašene kosovske nezavisnosti.
Foto: Tanjug/ Rade Prelić
Zvanični Brisel je čak uslovio okončanje pregovora Srbije o punopravnom članstvu u EU postizanjem pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Srbija je više puta, jasno i nedvosmisleno istakla da neće prihvatiti rešenje koje neće uvažiti bar delimično srpske interese i koje će se zasnivati na politici svršenog čina. Stiče se utisak da je zapadnim silama, pre svega SAD-u i vodećim zemljama EU jasno da se sa Srbijom ipak mora praviti neki kompromis po pitanju Kosova i Metohije.
Brzog i održivog rešenja bez dogovora sa zvaničnim Beogradom nema i ne može biti. A Zapad bi očigledno to pitanje hteo da reši što je pre moguće. I zato se možda negde iza zavese razgovara i o rešenjima koja bi podrazumevala nekakvu podelu, ili pak razmenu teritorija odnosno terotorijalno razgraničenje. Nešto što do sada Srbiji u pregovorima oko KiM nije bilo nuđeno, niti je neko od velikih zapadnih sila na to do sada pomišljao. Možda je zaista došlo vreme da se dodje do jednog dugoročnijeg rešenja za problem Kosova i Metohije, uz puno uvažavanje interesa srpskog naroda na Kosmetu, ali ne samo na severu, već i južno od Ibra, ali i interesa srpske kulturne, istorijske i verske baštine.
Naravno, zapadne sile će institirati na rešenju koje neće imati negativan uticaj na druge zemlje regiona, koje imaju slične političke i etničke probleme. I Srbiji bi odgovaralo da se nađe održivo i kompromisno rešenje, jer zadržavanje statusa zamrznujtog konflikta za Kosovo i Metohiju, dugoročno šteti Srbiji i urušava njenu pregovaračku poziciju.
Takvo razmišljanje u poslednjih 50-tak godina dovelo je Srbiju u gotovo bezizlaznu poziciju u svojoj južnoj pokrajini. Nagoveštaji drugačijeg pogleda na kosovski problem, izaziva nervozu među albanskim političarima u Prištini. A zna se da će oni ipak morati da poštuju stav njihovih zapadnih mentora. A upravo bi ovaj diplomatski septembar mogao da označi početak novog pristupa rešavanju kosovskog problema, i dugo očekivani tračak nade za Srbiju.
