Izvor: Vostok.rs, 17.Okt.2021, 22:52
„Desant na Kosovo“
Veterani 63. Padobranske brigade, 2. Padobransko-diverzantske čete, koji su stupili u redove proslavljene brigade u septembarskoj klasi 1991. godine su se posle 30 godina okupili u Nakovu pored Kikinde da potvrde bratstvo.
Foto: Dimitrije Ostojić / dimitrijeostojic.com
Za Pušku, Za Druga, Za vojničku i ratničku čast,
Padobranci 63. brigade – RADE!
Četa mladih vojnika je 1991. godine pod komandom mladih oficira Mirka Prtore, Mileta Karanovića, Tibora Klozija i Predraga Bubnja posle ubrzane obuke otišla na zadatke, koje su izvršavali u regionu Peći, Prištine, Zemunika, Udbina, Bihaća, Tuzle, Sarajeva. Po završetku vojnog roka pripadnici čete su nastavili vojne aktivnosti kao rezervisti i profesionalci brigade na zadacima na Kosovu i Metohiji. Jedan deo sastava čete je postao deo specijalnih jedinica u vojskama SAO Krajine i Republike Srpske, u kojima su učestvovali u operacijama Koridor 92, Ozren, Treskavica, itd.
Važno je napomenuti da su mnogi pripadnici čete imali dugogodišnji profesionalni angažmani u jedinicama SAJ, Žandarmeriji i drugim jedinicama specijalne namene . Momci od 19 godina su napravili svoje nevidljive neraskidive veze i časno se odužili otadžbini, kao što su to i njihovi preci očekivali od njih. Možemo slobodno da tvrdimo da je 63. brigada, kao i njena diverzantska četa, važan, ako ne i najvažniji koren svih specijalnih, jedinica u bivšoj Jugoslaviji, a današnjoj Srbiji. Jak i kvalitetan koren, za izdanke kako u vojnim, tako i u ostalim bezbednosnim strukturama.
Velik broj pripadnika ove klase je učestvovao kao rezervni sastav 63. brigade u odbrani Srbije od Nato agresije 1999. i obreo se na Košarama i drugim bitnim mestima za odbranu.
Šta sami veterani kažu o služenju u brigadi i tridesetogodišnjem drugarstvu?
Veteran Mile Karanović, potpukovnik u penziji: "Ovde se okupila generacija mojih vojnika koja je dobrovoljno došla na služenje vojnog roka u brigadi, kada je rat već počeo i dok je veliki broj mladića bežao od vojske."
Potpukovnik Mile Karanović, ratni starešina u 63. Padobranskoj brigadi, Foto: S.Savićević
Veteran Dušan Adamov, Kikinda, glavni organizator skupa, uz brojne saborce iz Kikinde za Vostok kaže:
"Ovo sve što se desilo se nametnulo kao ideja iz čiste emocije i želje da vas sve vidim bar još jednom. Danima sam bio pod pritiskom jer nisam hteo sa nijedan detalj prepusti slučaju. Sreća radost i euforija je ono što me je gonilo da uradim sve. Na kraju je meni sve ovo bilo za 30% bolje od najboljih očekivanja."
Dušan Adamov, na zadatku, prvi s leva donji red. 1992. Foto: Privatni arhiv.
"Nadam se da i vi ostali delite moje osećaje i radost jer smo se lepo podružili. 30 godina je nažalost i trajanje nečijeg života a u ovom našem slučaju čitava večnost od kad smo otišli na jednu od naših najtežih misija u životu. Kad smo kao dečaci stali na branik otadžbine i bili spremni da damo i život za Srpstvo. Dečaci sa oružjem u rukama napravljeni da svojom čašću brane otadžbinu i zemlju naših predaka.“
Podgorica, Golubovci 1991, posle prvog skoka, foto: privatni arhiv
Nakovo, Kikinda 2021. 30 godina posle, foto: privatni arhiv
Veteran Branislav Jakonić, Kikinda, organizator skupa kaže: Moja misao iz 1992. godine je bila:“ Bolje sa našom brigadoom u središte pakla, nego sa drugim jedinicama u lov!“
Branislav Jakonić, foto: privatni arhiv.
Veteran Aleksandar Popović, Beograd: „Okupljeni oko zajedničke prošlosti, iskreni i otvoreni, sastali smo se da evociramo uspomene i učvrstimo prijateljstvo, u nadi i veri da se vidimo ponovo i uvek spremni za angažovanje u odbrani otadžbine.“
Aleksandar Popović, na zadatku, drugi s desna. 1992. foto: S.Savićević
Veteran Mićunović Milan: „30 godina staviti u par rečenica je teško. Kad smo se sreli prvi put pre 30 godina bili smo golobradi klinci koji su došli da ostvare neke svoje fantazije o specijalnim jedinicama iz filmova.
Milan Mićunović, na zadatku, drugi s desna. 1992. foto: S.Savićević
"Ja nisam imao iskustvo skakanja pre vojske ali me je ta želja za avanturom dovela u 63. Padobransku brigadu. Nismo ni slutili da će ta jedna godina od nas napraviti ljude koji će uz pomoć svojih starešina prevazići sve svoje strahove i ostati vezani jedni za druge ceo život. Kad kao vojnik staviš svoj život u ruke svojih klasića i starešina shvatiš da to što vas veže ne može i neće trajati samo tu jednu godinu nego ostaje za ceo život. Sresti drage osobe posle toliko godina je velika stvar i meni je neizmerno žao što taj dan nisam mogao da budem tamo ali splet životnih okolnosti se tako namestio da ostaje samo da se žali za propuštenom prilikom. Ceo taj dan ja sam bio na viberu i pratio snimke i slike sa vašeg okupljanja i uživao u gledanju svih tih dragih lica. Mladje generacije koje nisu služile vojsku ne mogu da shvate tu našu opčinjenost svim pričama i doživljajima koje su obeležile tu jednu godinu a nas vezale za ceo život. Sve vas puno cenim i volim i nadam se da će biti prilike za još ovakvih susreta gde ćemo obnoviti sve te uspomene iz te jedne godine koja je od nas stvorila prijatelje za ceo život. Veliki pozdrav od Mićuna za svu braću.“
Veteran Đorđe Tintor, Krajina:
„Ovo je nekad davno u nekoj zemlji da se vratim na druženje u Kikindi bilo za pamćenje, i vidjela se bratska privrženost i srdačnost. To se može vidjeti samo u ovakvim jedinicama i nadam se sljedećem susretu. Živjeli mi braćo još mnogaja ljeta. Imam sina i sutra bih mu preporučio odlazak u vojsku."
Đorđe Tintor na zadatku. Istočna Slavonija, 1995. foto: privatni arhiv
Na zadatku. Bihać 1992. foto: privatni arhiv
Veteran Zdravko Kovačević, Kotor Varoš, Republika Srpska: "Bilo je pravo dobro." (kratko i jasno, prim. aut.)
Hajdučki rastanak, aerodrom Željava (Bihać), maj 1992. Zdravko Kovačević označen strelicom.
Zdravko Kovačević, foto: privatni arhiv
Veteran Saša Savićević, Ivanjica/Banjaluka:
"Brigadi dugujem saznanje da se kroz muku postižu rezultati. Brigadi dugujem što mi je pojačala psihičku i fizičku izdržljivost i podigla mi navedeno na visok nivo, to me i danas prati kroz život. Kao kada se kroz neku oluju penjete na vrh planine, kada se poslije muke popnete na vrh, gore grije sunce. Da sam služio u bilo kojoj drugoj jedinici bilo bi mi dosadno, a služenje u 63. je bila jedna od najzanimljivijih životnih avantura."
Saša Savićević, treći s desna Niš 1991. foto privatni arhiv.
"Mojim klasićima dugujem otvorenost, srdačnost, povjerenje i drugarstvo koje ćemo održavati do groba, a i poslije.
Hvala oficirima koji su tada bili mladi, a kojima smo mi bili prva ratna generacija, što su nas sve vratili kući žive.
Nadam se da će biti pameti i volje u našoj zemlji da se vrati služenje vojnog roka. Hvala našem drugu Dušanu Adamovu na tome što je poturio leđa za trodnevnu organizaciju, kao i ostalim organizatorima iz kikndske filijale naše čete. Jeo sam najbolji gulaš u životu! Dogovrili smo se da od sada se okupljamo svako godine. Tako da: Dogodine u Ivanjici!"
Veteran Dušan Stanić, Krajina (gore prvi s desna): "Sve što je kvalitetno ima dug rok trajanja, a tako i naše drugarstvo."
Najbolji gulaš! „Nakovo 2021“. foto: privatni arhiv.
Ako bi nabrajali sve akcije, doživljaje, anegdote, tužne i opasne situacije, bilo bi predugo za jedan članak. Zato veteranima ostavljamo da ih prepričavaju i zapisiju da ih ne prekrije zaborav, a ovde možete da pogledate fotografije iz tog perioda od pre 30 godina i druženja posle 30 godina.
Kao ekskluzivu možete pogledati prvo objavljivanje snimka desanta 2. Diverzantske čete koji je snimio Miroslav Lazanski 1992. godine. Desant je izvršen na Krbavskom polju kod Udbine u Krajini, kao „ratni skok“, sa minimalnom visinom iskakanja od 300 metara visine i brzinom aviona 300 km/h.
Izvođenje obuke spasavanja pilota, aerodrom Bihać, 1992. godina.
Treći vod 2.pdč, na zakletvi. Niš 1991. Foto: privatni arhiv.
Obuka, Aleksinac 1991. Foto: privatni arhiv.
Veteran Batica Pavlović(+). Zavijorio zastavu Srbije na vrhu Atos (Sveta Gora) i peške sa šajkačom na glavi prepešačio ceo put kroz Albaniju kuda je išla srpska vojska 1915, na stogodišnjicu povlačenja. Foto: privatni arhiv
Prvi skok, Golubovci, Podgorica, 1991. Foto: Privatni Arhiv.
Prvi skok, Golubovci, Podgorica, 1991. Foto: Privatni Arhiv.
Na zadatku. Krajina 1992. Foto: S. Savićević
Padobranska obuka, 1991. Foto: S. Savićević
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
