Izvor: Deutsche Welle, 14.Okt.2017, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da razgovaramo o strahu
Nemački građani stranog porekla snose deo odgovornosti za jačanje desničara, tvrdi nemačko-kosovski pisac Beće Cufaj. Kako to? Tako što ne razgovaramo sa svojim komšijama o njihovim strahovima, a trebalo bi.
Dubravka Ugrešić i Arundati Roj. Prva je autorka romana „Ministarstvo boli“, druga romana „Ministarstvo krajnje sreće“. Obe autorke, koje rado čitam, u naslovu svojih fiktivnih radova koriste nepostojeća, izmišljena ministarstva. I pričaju o tragedijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << njihovih domovina. Prva o bivšoj Jugoslaviji, zemlji koje više nema. Druga o Indiji, zemlji koja preživljava. Potresne priče sa vekovima dugom, individualnom i kolektivnom istorijom.
Pisci grade i uništavaju. Domovine i imperije. Realno i izmišljeno. Time su kao proroci koji ne poznaju vlade, ustave, zakone ili vreme. I oni sebi daju za pravo da stvore svoja „ministarstva“. Poput žena o kojima je ovde reč.
Da li postoji i roman koji se zove „Ministarstvo domovine“? Ili „Ministarstvo otadžbine“? Te dve oznake za zemlju porekla razlikuju se u rodu (u nemačkom jeziku, prim. red.). Pri tom domovina služi da se odredi mesto rođenja i znatno je manje zloupotrebljavana od otadžbine.
Političari Hriščansko-demokratske unije (CDU) traže da se u Nemačkoj osnuje Ministarstvo domovine, po bavarskom uzoru, kao odgovor na rezultat poslednjih izbora. Polazim od toga da bi se i gospodin Gauland (Aleksander Gauland, lider desno populističke Alternative za Nemačku (AfD), prim. red.) i kompanija složili sa tom idejom. Ali oni bi otišli korak dalje i nazvali bi ga Ministarstvo otadžbine! Na tu temu pre deset godina sam pisao pod naslovom „Otadžbina“:
za tebe, otadžbino, mnogi kažu da si za njih
otac i zemlja. za tebe su se prolille mnoge suze
učenih i neukih ti imaš moć
sve sebi da prisvojiš. tvoja zemlja je stara, tvoje nebo
beskrajno, ljudi ne pripadaju nikome do bogu i tebi
pa tako i ptice, reke, ravnice, mora,
bolovi, deca, snovi… osvajači
poete, zaljubljeni, iznevereni, ostareli…
svi pripadaju tebi… pa tako i život, smrt.
samo jedno mi nije jasno
otadžbino
kome ti pripadaš?
Rekao bih da će biti veoma teško objasniti političku situaciju, kroz koju prolaze mali i veliki narodi, bilo romanima koji kreiraju ministarstva ili pesmama koje od otadžbine nešto traže. Posebno u vreme u kojem živimo.
Beće Cufaj
Jer AfD je u međuvremenu realnost u Nemačkoj. Neko može da kaže da je to normalnost koja se uklapa u ostatak Evrope, u kojoj su ekstremni desničari već odavno pronašli svoje birače i još uvek ih love odgovarajućim mamcima za sve njihove resantimane i strahove koji pri tom igraju veliku ulogu.
Tvrdim da smo i mi, građani stranog porekla, jednako za to krivi kao i stranke centra, desnice i levice. Zato što sa milionima ljudi, našim komšijama, kolegama sa posla, onima koji u pekari stoje u redu ili sa kandidatima za primanje socijalne pomoći u agenciji za rad, nismo uspeli da razgovaramo o njihovim strahovima koje imaju zbog novih izbeglica. Razgovori naših sugrađana koji su „migrirali“ ka desnici i njihove optužbe na račun miliona ljudi, deluju tragično ali i ulivaju strah. Jednako uznemiruju i diskusije o Ministarstvu domovine kod desničara kao i samo spominjanje reči domovina kod levičara.
Da li i mi treba da počnemo da govorimo o Ministarstvu za migraciju ili da tražimo Ministarstvo za integraciju? Ne!
To što bi mi, novi Nemci, milioni građana ove zemlje sa stranim poreklom, morali da uradimo je veoma jednostavno: da počnemo sa zemljacima da razgovaramo o njihovim strahovima. Da srušimo tabu i pitamo ih: „Zašto se bojite? Čega tačno?“ Moramo da vam kažemo da delimo sa vama strah. Da ponekad čak osećamo i više straha od vas. Strah od Gaulanda, ali i od novopridošlih u zemlju, koji nisu došli da nađu utočište, već da nas napadaju na gradskim trgovima, u vozovima ili na aerodromima.
Mi živimo bez domovine, ali za ovu novu državu, Nemačku, u kojoj su rođena naša deca, mi bismo morali da učinimo prvi korak. Lično sam sa svojim poznanicima i prijateljima počeo da razgovaram o strahovima. A Vi? Šta je sa Tobom?
*Pisac i novinar Beće Cufaj rođen je 1970. u Dečanima na jugozapadu Kosova i studirao je književnost u Prištini. Živi sa suprugom i dve kćerke u Degerlohu kod Štutgarta. Između ostalog, objavljivao je tekstove u uglednim listovima Frankfurter algemajne cajtung i Noje cirher cajtung. Njegov roman „projekt@party" objavljen je 2012. Tekst je deo serije Moja Evropa. Ovde pronađite ostale tekstove naših kolumnista.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
