Izvor: Vesti-online.com, 22.Maj.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crna rupa

Latinka Perović, majka takozvane druge Srbije i predvodnica njenog najekstremnijeg krila, onog koji od ove države i naroda godinama pravi moralne i istorijske nakaze, zadovoljno trlja ruke. (O tome zašto nema "druge Hrvatske", "druge Slovenije", "druge BiH", "druge Crne Gore" i zašto su države izrasle na hrvatskom, slovenačkom, bošnjačkom, crnogorskom nacionalizmu demokratske, a samo Srbija, od koje su oteli Kosovo, nacionalistička - drugom prilikom).

Milka Ljubičić
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Latinkini najveći oponenti, oni za koje nikad nije pomislila da bi mogli izbauljati iz mraka prošlosti i zakoračiti u svetlu evropsku, bolje reći germansku budućnost, danas se nadmeću u tome ko će više i brže njene poglede na svet pretočiti u oficijelnu politiku.

Tako akuelni predsednik Srbije kači državno ordenje na junačka prsa direktora televizije koja već deceniju promoviše strane i domaće nevladine organizacije, intelektualace i političare koji Srbiji i Srbima s obe strane Drine i Save lepe genocidnu etiketu; aktuelni premijer pravi odstupnicu od sunarodnika u okruženju, posebno od onih u Republici Srpskoj, i potpisuje gašenje srpskih insititucija na severu Kosmeta (ne osvrčući se ni jednom reči na zahteve poput onog koji je stigao iz Nemačke o "promeni svesti Srba na severu"); aktuelni vicepremijer javno odaje priznanje Latinkinim đacima - Čedi Jovanoviću i njegovim liberalima - jer su mu otvorili oči i podržali njegovu spremnost da bude kooperativan na putu ka Berlinu, pardon Briselu. I još prima Natašu Kandić i obećava joj maksimalnu podršku u njenom kapitalnom projektu - suočavanju Srba sa njihovim zločinima.

Nije stigao da prisustvuje debati o briselskom sporazumu upriličenoj u središtu takozvane druge Srbije, znakovito nazvanom Centar za kulturnu dekontaminaciju, ali ne znači da ne podržava ono što su tamo izrekli Latinkini sledbenici.

Na primer, Žarko Korać: "Danas postoji samo prva Srbija, ona je nacionalistička, druga je slaba. Prva Srbija ubija. Naša istorija je nasilna i ne mogu olako da pređem preko činjenice da je to tradicija moga društva i moje zemlje".

Ili Vesna Pešić koja se "strašno raduje" što se njeni glavni politički neprijatelji iz 90-ih godina tako menjaju.

- Moj najveći uspeh su ovi koji su sada na vlasti, jer sve više pričaju kao ja, ponosno je zaključila Pešićeva i dodala kako "država više ne vodi nacionalističku politiku, iako je nacionalizam u Srbiji prisutan na mentalnom nivou".

Kovanicu o nacionalizmu koji je kod Srba "prisutan na mentalnom nivou" Pešićeva je preuzela od Latinkine najbolje učenice Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. One koja je, možda baš zbog svog dugogodišnjeg angažmana u nametanju kolektivne krivice srpskom narodu, nedavno nagrađena profitabilnim članstvom u komisiji UN zaduženoj da u narednih godinu dana istražuje u Severnoj Koreji "moguće zločine protiv čovečnosti".

Tako napreduju perjanice "druge Srbije", oni koji su proterivanje Srba iz Krajine u avgustu 1995. nazvali "dobrovoljnim samoizgonom iz nevoljene domovine", oni koji su pozdravili hašku oslobađajuću presudu hrvatskim generalima za "Oluju", oni koji se nisu odredili ni prema jednom aktuelnom divljanju ni verbalnoj agresiji ustaša i neonacista u Zagrebu, Splitu, Zadru..., oni koji čestitaju Tačiju proglašenje države na teritoriji Srbije, oni koji uporno, koliko god treba i koliko god im plate, ponavljaju kako je Srbija crna rupa, kako je primitivna, nesposobna za život, jednom reči, pacijent kome nema leka i čiju smrt valja ubrzati.

Da li onaj ko ima herojsku prošlost može uopšte računati na evropsku budućnost?
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...