Izvor: B92, 05.Sep.2011, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bujanovački Srbi strahuju od popisa
Bujanovac -- Političke organizacije Srba u Bujanovcu traže da se naprave spiskovi Albanaca koji stvarno žive na Kosovu a u Bujanovcu se pojavljuju samo za izbore.
Uoči predstojećeg popisa stanovništva u oktobru Srbi iz Bujanovca uznemireni su jer se u popisnim listama i u glasačkom spisku pojavljuju imena ljudi bez matičnog broja, uglavnom Albanaca s Kosova ili iz Makedonije.
Ranđel Veljković, koordinator Narodnog veća Srba u Bujanovcu, kaže da je delegacija Srba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Republičkom zavodu za statistiku ukazala na to da je na prethodnom popisu 2001. bilo dosta problema, uključujući i falsifikovanje, čime je broj Albanaca uvećan i time omogućena majorizacija u vlasti Bujanovca.
"Prikazano je da Albanaca ima daleko više i zato je veoma malo Srba na funkcijama. Albanci su preuzeli upravu skoro u potpunosti i sve funkcije u javnim preduzećima pripadaju njima. Ako je sve tamo u rukama Albanaca, onda je posredi realizacija projekta velike Albanije, a oni Bujanovac već smatraju delom 'istočnog Kosova'", dodaje Veljković.
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi kaže za naš list da su ideje o podeli opštine zlonamerne inicijative, koje mogu da podignu tenzije u ovoj multietničkoj opštini.
"Svakako da sam protiv podele opštine, jer su to ideje koje nas vraćaju nazad. Ne znam ni jedan drugi način da se prikaže broj stanovnika jedne opštine osim onoga što je propisano zakonom, a to je popis. Neshvatljivo je da neko traži da se na lokalnom nivou uspostave etničke granice", kaže predsednik opštine.
Kako tvrdi, nije istina da se Srbi majorizuju u strukturama lokalne samouprave i njenih javnih preduzeća, jer je broj zaposlenih u njihovu korist.
"A što se tiče rukovodećih funkcija, u Bujanovcu funkcioniše lokalna samouprava na osnovu koalicionog sporazuma albanskih i srpskih političkih partija. Iako Albanci po popisu čine 54 odsto stanovništva Bujanovca, ne računajući oko 10.000 Albanaca koji žive u inostranstvu, njihova participacija u republičkim institucijama lokalnog i regionalnog nivoa je simbolična, ili je uopšte nema. Sadašnja koalicija, sastavljena od tri albanske i dve srpske stranke, dokaz je da je moguća saradnja i normalno funkcionisanje opštine u korist svih njenih građana", navodi Kamberi.
Potpredsednik Narodnog veća Srba u Bujanovcu Svetislav Veličković kaže da su na popisu 2002. godine u Bujanovcu bila dva popisivača, Srbin i Albanac, i da su njihovi podaci, prvobitno različiti, bili "usklađeni" po nalogu Nebojše Čovića, tadašnjeg predsednika Koordinacionog tela.
"Posle usklađivanja, ispalo je da Albanaca ima 23.000, Srba 15.000, uz 3.800 Roma i 500 ostalih. A realno je da Srba ima za jedan odsto više nego Albanaca u opštini, dok ih je u gradu više za petinu", kaže Veličković.
O podeli opštine
Tomislav Stojanović Iz Narodnog veća i Pokreta za Bujanovac smatra da će, ukoliko ne bude pronađeno po Srbe zadovoljavajuće rešenje, podela opštine biti neminovna.
Zato su, dodaje, formulisali tri zahteva. Prvo je sprovođenje popisa uz poštovanje propisa i uz strogu kontrolu državnih organa, koji ne smeju biti iz opštine Bujanovac. Jer sada su u opštinskoj popisnoj komisiji četiri Albanca i dva Srbina.
"Drugo, tražimo da se do srede i revidiraju birački spiskovi, uz strogu kontrolu prijave boravka. Država mora da zatraži spiskove onih koji realno žive na Kosmetu, a vode se i dalje u Bujanovcu i pojavljuju uvek kada treba glasati. I treće, ako naša prva dva zahteva ne budu ostvarena, i ako Srbi i dalje budu građani drugog reda u svojoj državi, ne preostaje nam ništa drugo nego da tražimo teritorijalno razgraničenje i podelu Bujanovca na dve opštine, neku vrstu srpskog i albanskog entiteta. Grad Bujanovac ostao bi u srpskom entitetu, a albanski deo imao bi centar u Velikom Trnovcu", kaže Stojanović.
Predsednik Zavičajnog kluba Aleksandar Popović dodaje i da su u februaru predali peticiju Vladi Srbije, koju je potpisalo 7.500 Srba iz Bujanovca, u kojoj su sadržani njihovi zahtevi, uključujući i onaj za formiranje anketnog odbora u parlamentu, koji bi utvrdio sve činjenice u Bujanovcu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
