Izvor: KMnovine.com, 08.Jan.2017, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božićna poslanica - Episkop Artemije (VIDEO)
"Ali, dolazi Gospod, dolazi Spasitelj upravo da ljude oslobodi tog užasnog prisustva đavoljeg, da čoveka spasi. To je program i misija Bogomladenca Isusa – Spasitelja, čije rođenje danas svečano i radosno proslavljamo. Jer, gle, On je došao da spase svet od greha, jer je On jedini jači od greha."
A R T E M I J E
Po milosti Božjoj pravoslavni Episkop
Eparhije raško-prizrenske >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << i kosovsko-metohijske
U E G Z I L U
Svemu sveštenstvu, monaštvu i svima pravovernim
sinovima i kćerima Srpske pravoslavne Crkve
sveradosni hrišćanski pozdrav
MIR BOŽJI! HRISTOS SE RODI!
”Carstvo Tvoje, Hriste Bože,
carstvo je svih vekova,
i vladavina Tvoja u svakom
naraštaju i naraštaju…”
(Stihira na „Gospodi vozvah“)
Kakve predivne misli, kako uzvišena osećanja bude u nama, braćo i sestre, reči koje danas u himnama i pesmama prinosimo novorođenom Bogomladencu – Gospodu Isusu Hristu, Koji se ovaplotio od Duha Svetoga i Prisnodjeve Marije, obasjavši nas svetlošću svoga dolaska, zato što je On svatlost od svetlosti, slika slave Očeve, koja prosvećuje i osvetljava svu tvar otkrivajući nam svu tajnu neba i zemlje. Svojim dolaskom danas, Sin Božiji nam otkriva i pokazuje Oca svoga i oca našega, kao jedinog istinitog Boga, Tvorca neba i zemlje. Do danas mi, rod ljudski bili smo u tami i senci smrti, ne znajući ni ko smo, ni odakle smo, ni gde treba da idemo. Ne znajući pravoga Boga, a ne mogući bez Boga živeti, ljudi su naizmišljali sebi bezbroj lažnih bogova, kojih je i danas, avaj, prepun savremeni svet i posle dve hiljade godina od dolaska Gospoda među ljude. Nekada su ljudi obožavali razna nebeska tela, razne biljke i životinje, pa i samoga čoveka u najlošijim primerima njegovim: tirane, zločince, raznovrsne grešnike.
Danas je nama otkriveno da smo mi deca Božija, sazdani po Njegovom obrazu i podobiju, da je naša otadžbina na nebu, i da nas tamo čeka život večni. Danas nam se ”Dete rodi, Sin nam se dade”, uzvikuje veliki prorok Isaija na nekoliko vekova pre dolaska Hristovog. Rođenjem Hristovim, pak, sve se menja, sve novo nastaje, novi vidici se otvaraju pred ljudima. Stoga i nebo i zemlja danas se vesele, Anđeli i ljudi duhovno proslavljaju, jer onima koji su u tami i senci smrti, Bog se javi u telu kao ”Otroča mlado”, rođen od Djeve u pećini Vitlejemskoj. Pećina i jasle Ga sa radošću primiše; Pastiri vitlejemski koji mu se prvi pokloniše, već Ga propovedaju; Mudraci sa istoka, vođeni čudesnom zvezdom, žurno hitaju darove noseći; Irod, car opaki, se smućuje čuvši o rođenju Novoga Cara. Sve je u pokretu, sve i svi osećaju da se nešto neobično, nešto novo događa. A mi, šta mi radimo, braćo i sestre, ove čudesne noći i ovog sveradosnog dana? Mi se pridružujemo, iako nečistim ustima, horovima Anđela i sa njima Mu hvalu prinosimo radosno kličući: Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, jer dođe očekivanje naroda – Gospod Hristos, Emanuil da nas spase od robovanja đavolima.
Nemoćan je ljudski jezik da rečima iskaže svu dubinu tajne današnjeg praznika, ali ga srce oseća i, kao poigravajući, govori našem umu da se danas desilo preslavno čudo: Djeva rađa i utroba ostaje nepovređena; Reč Božija se ovaploćuje i od Oca se ne odvaja; nebo i zemlja se udružuju u jedno, jer danas Bog na zemlju dođe i čovek na nebo uziđe. Otuda, draga deco duhovna, nema ništa važnije od Božića. Zašto? Zato što je Bog sišao u ovaj svet i postao čovek. Gospod je na Božić dobio novo ime; nazvan je Emanuil, što znači ”s nama Bog” (Mt. 1, 23). Mi Ga znamo, mi Ga osećamo, mi Ga verom doživljavamo kao Isusa – Spasitelja. On je i došao da nas spasava od greha, smrti i đavola. Do tada, do tog prvog Božića od pre dve hiljade godina ko je bio s nama umesto Boga? Bio je đavo! Đavo kroz grehe, kroz strasti, kroz svaki greh počev od onog Evinog i Adamovog u Raju pa do poslednjeg čoveka. Kako je strašno bilo živeti ljudima na zemlji gde đavola ima, a Boga nema. Takav život, ravan je bio životu u paklu.
Ali, dolazi Gospod, dolazi Spasitelj upravo da ljude oslobodi tog užasnog prisustva đavoljeg, da čoveka spasi. To je program i misija Bogomladenca Isusa – Spasitelja, čije rođenje danas svečano i radosno proslavljamo. Jer, gle, On je došao da spase svet od greha, jer je On jedini jači od greha. To nije mogao učiniti niko od ljudi, niko od careva, niko od vojskovođa, niko od naučnika. Čak niko od Anđela i Arhanđela, od Heruvima i Serafima. Jedino On, Bog Koji je postao čovek, mogao je da iz čoveka istera svaki greh, da istera to najstrašnije čudovište koje čoveka baca u smrt. Do Gospoda Hrista u ovome svetu caruje smrt, caruje kroz greh (Rim. 5, 12-14). Ustvari, kroz greh i smrt nad ljudima caruje đavo. Dolazak Gospoda Hrista u ovaj svet predstavlja objavu rata grehu, smrti i đavolu. Ne samo objavu rata, nego i konačnu pobedu nad njima. Jer samo je Gospod jači od njih, samo ih On pobeđuje i uništava i tako spasava čoveka i daruje mu život večni.
Otuda i jeste najradosnija vest – blagovest za čoveka i čovečanstvo, da je On, Bog postao čovek. U tome je sva tajna našeg života, sva tajna našeg spasenja. Bog se javlja u telu ljudskom, eto, naše tajne. Javlja se Hristos da sjedini čoveka sa Bogom, tako sjedini da Boga useli u čoveka i iz njega potisne svaki greh, svako zlo, svaki mrak, svaku tamu, svaku smrt i svakog đavola. Nema prisnijeg i bližeg jedinstva u ovome svetu između bilo čega i bilo koga kao što je jedinstvo između Boga i čoveka u Hristu Isusu – Emanuilu. O tom ipostasnom sjedinjenju Boga i čoveka govore Oci četvrtog Vaseljenskog sabora svedočeći da se ono zbilo na čudesan način: nesliveno i nerazdeljivo, nepromenljivo i nerazlučno. Tako da u Gospodu Hristu mi vidimo i poznajemo istinitog Boga i istinitog čoveka, u kome obitava ”sva punoća Božanstva telesno”; vidimo i poznajemo istinskog Bogočoveka.
POGLEDAJTE VIDEO: 📽
Božić nam vraća davno izgubljeno ljudsko dostojanstvo. On nas srođuje i orođuje sa Bogom, Tvorcem našim i Ocem nebeskim. Rođenje Hristovo vraća nas k sebi; u Njemu shvatamo i spoznajemo da smo stvoreni po obrazu i po podobiju Božijem, da je lik Božiji utisnut i uramljen kako u dušu tako i u telo čoveka. Zbog svega toga, braćo i sestre, Božić je praznik radosti duhovne koja ispunjava srca naša i zrači kroz lica naša, osobito kroz lica ove nevine i anđelski čiste dečice. To je praznik iskonske svetlosti koja je zasijala pastirima u onoj vitlejemskoj noći i kroz vekove doprla i do nas današnjih hrišćana, okupljenih oko naših skromnih katakombi i manastira, oko naših ognjišta i naloženih badnjaka, koji smo se i ove godine okupili da ponovo dočekamo i proslavimo dolazak Boga na zemlju.
Kao što Bogomladenac Hristos ispunjuje nas duhovnom radošću i obasipa nas svojim nebeskim i božanskim darovima, donoseći nam večnu Istinu, večnu Pravdu, večnu Ljubav, večni Život, i mi smo dužni, draga naša deco duhovna, da Njemu – Bogu i Spasitelju našem, uzvratimo našim darovima, poput istočnih mudraca. Koji su to darovi koje mi možemo i trebamo da prinesemo Njemu – Bogomladencu? Šta je to što Bog od nas potrebuje i očekuje? Ima li išta što Njemu nedostaje a što mi ljudi imamo što mu možemo pokloniti? Šta mi imamo što od Boga dobili nismo? I telo, i duša, i um, i srce i sve naše sposobnosti, sve je to dar Božiji nama. Upravo, Bog očekuje da Mu mi, kao ljudi, uzvratimo onim što nam je On Sam darovao, jer mi ništa svoje i nemamo, sem greha naših. Pa ipak, mi Bogu možemo i trebamo da uzvratimo verom pravom, verom čistom neiskvarenom i nepromenjenom; pa usrdnom molitvom ”o vsjeh i za vsja”; pa ljubavlju prema Bogu i bližnjemu; pa našim trudom na ispunjavanju Njegovih Evanđelskih zapovesti; pa postom i uzdržanjem; pa milosrđem, dobrotom, čistim srcem, smirenjem, trpljenjem i ostalim svetim vrlinama. Naravno, sve to što Bog od nas očekuje nije potrebno Njemu već nama. Jer tim našim trudovima i dobrim delima mi samo činimo sebe sposobnim i prijemčivim za Njegove nebeske darove.
Tako je nekad bilo. Sa takvim mislima i raspoloženjem Božić se dočekivao i proslavljao. I blagoslov Božji nas je pratio. A danas? Da li je i danas tako? Nažalost, nije. Sve se izmenilo, tako da se čovek pita: Gde su današnji ljudi? Gde su Srbi danas? Kako oni dočekuju i proslavljaju Božić? Da li onako kao što su to činili naši sveti Preci, naši dedovi, naši očevi? Avaj, ne, ne i ne. Zašto? Šta se izmenilo? Mnogo! Mnogo toga se izmenilo. Nažalost, u novije vreme mnogo smo ološali, kako državni tako i crkveni predstavnici. Mnogi u našem pravoslavnom svetosavskom narodu ne pripremaju sebe dostojno i dolično za susret sa Bogomladencem Hristom, nego, naprotiv, poprimili su mnoge necrkvene i nepravoslavne uticaje, izneverili Predanje svetih Apostola i svetih Otaca, zbog kojih smo lišeni Božićne duhovne radosti i Božanske svetlosti. Za mnoge je, nažalost, Božić postao samo jedan običaj i prilika da se još jednom predadu i prepuste svojim lošim i grešnim navikama prejedanja, opijanja i drugih nepočinstava.
Da li je za takvu promenu kriv samo narod? Opet, ne, i ne. Na to pogrešno usmeravanje našeg naroda, na napuštanje i odstupanje od pravoslavnog svetosavskog puta u mnogome utiču savremena sredstva masovnog informisanja, štampana i elektronska, koji svojim sadržajem i propagandom truju duhovno naš narod, ulivajući mu u glavu, između ostalog, stav i osećaj da Nova godina prethodi Božiću. Koliko i koliko našeg naroda dočekuje ”najluđu noć”, provodeći je u grešnim i nedoličnim delima, zabavama, kršeći svete zapovesti Božije, a pre svega narušavajući sveta pravila posta, kojim se upravo pripremamo za doček Božića. Čak i mnoge firme i društvene organizacije, upućujući praznične čestitke narodu, najpre mu čestitaju ”novogodišnje”, pa tek onda ”Božićne” praznike, što je anahrono.
U tom pogrešnom usmeravanju i zavođenju našeg naroda u novije vreme, prednjače nažalost narodne vođe – političke i crkvene. Stoga, opet i opet pitamo se gde je tu vernost i odanost svetom Predanju Crkve Pravoslavne, gde je vernost putu svetoga Save i ostalih naših svetih Predaka? Koji će to onda narod umesto Srba biti i ostati ”čuvar prave vere” kao što je vekovima bilo? Mnogi i u našem rodu zaludeše i zastraniše ”pretvorivši istinu Božiju u laž”, zbog čega ih ”predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu i u sramne slasti” (Rim. 1, 22–26), kao što objašnjava sveti apostol Pavle.
Ovi tamni i gradonosni oblaci, braćo i sestre, koji se nadvijaju nad naš narod i našu otadžbinu, ne smeju i ne treba da nas pokolebaju u našoj odlučnosti i revnosti da ostanemo na putu Božijem, na putu koji od Vitlejema preko Golgote vodi do Maslinske Gore, jer je to put osvećen i osveštan životom danas rođenoga Bogomladenca Hrista. Ostanimo sa Njim uvek, na svakom mestu i u svako vreme, jer drugoga Spasitelja i pomoćnika nemamo. Proslavljajući danas rođenoga na zemlji Spasitelja sveta, treba da znamo da Gospod uvek prebiva u Crkvi Svojoj i sa Crkvom Svojom, darujući nam sve što je potrebno za naše večno spasenje. Mi to gledamo i doživljavamo iz godine u godinu, a posebno od kada nas je udostojio da Njegovog Imena radi budemo vređani i napadani, gonjeni i izvođeni pred sudove ”za svedočanstvo njima i neznabošcima”, i još da ličimo na Onoga ”Koji nema gde glave zakloniti”, tešeći se da je takvima ”obećano Carstvo Nebesko”.
U toj i takvoj duhovnoj radosti, braćo i sestre, želimo da vam čestitamo i nastupajuću novu 2017. godinu, sa molitvenom željom da nam ona bude blagoslovena, da donese više mira, slobode i pravde među ljude i narode na zemlji, kako bi se cele godine trudili samo u onome što je Bogu milo i drago, a izbegavali sve ono što od Boga udaljuje i od Boga odvodi.
Prizivajući blagoslov Božiji na sve vas, deco naša duhovna, još jednom i mnogo puta pozdravljamo vas sveradosnim pozdravom.
MIR BOŽJI! HRISTOS SE RODI!
Vaši molitvenici pred Vitlejemskim Bogomladencem
+ Episkop ARTEMIJE + Horepiskop NIKOLAJ + Horepiskop MAKSIM + Horepiskop NAUM
O BOŽIĆU 2016. godine.
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2017 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
