Izvor: B92, 07.Avg.2014, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez Srba u kosovskoj diplomatiji
Vašington -- I posle više od šest godina od kada je proglasilo nezavisnost, Kosovo još nema nijednog ambasadora Srbina, javlja Glas Amerike.
Iako po Ustavu i zakonima Kosova Srbima pripada oko devet odsto radnih mesta u javnim institucijama, to je, što bi se reklo, samo još jedno mrtvo slovo na papiru.
U Ministarstvu spoljnih poslova Kosova zaposlen je samo jedan Srbin - Srđan Sentić donedavni zamenik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ambasadora Kosova u Briselu.
Iako na sajtu Ministarstva spoljnih poslova i dalje piše da je zamenik ambasadora, Sentić je pre oko dva meseca, posle više od dve i po godine službovanja u Briselu, u Prištinu povučen bez ikakvog obrazloženja ili objašnjenja.
Trenutno radi kao viši službenik za međunarodno pravo, što je, kako saznaje Glas Amerike, čak četiri pozicije niže u odnosu na njegov stečen diplomatski čin - ministar savetnik, što u prevodu znači ništa drugo nego zamenik ambasadora. Sentić je, inače, jedan od najškolovanijih diplomata na Kosovu. Magistrirao je spoljnu politiku i međunarodnu bezbednost na Bundesverovom univerzitetu u Minhenu.
S obzirom na to da Sentić odbija da govori za medije jer, kako kaže, nema ovlašćenje za to, odgovore na pitanje zašto je vraćen iz misije u Briselu pre isteka mandata, Glas Amerike je zatražio u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova. Ministarstvu su postavili pitanje zašto Kosovo nema nijednog ambasadora Srbina i zašto je u ovom vladinom telu zaposlen samo jedan srpski službenik.
U pisanoj izjavi za Glas Amerike, zamenik kosovskog šefa diplomatije Petrit Seljimi izjavio je da “Kosovo ne bira ambasadore prema etničkoj pripadnosti nego prema zakonu, kvalifikacijama i u nekim ređim slučajevima prema političkom kontekstu”. Ta imenovanja, pojašnjava Seljimi, jesu “ekskluzivno ustavno pravo predsednice Kosova”.
Prema njegovim rečima, “Sentić je iz Brisela vraćen na Kosovo po regularnoj rotaciji, što u diplomatiji nije retkost”. Uostalom, tvrdi Seljimi, “Sentić je već obavešten da će uskoro biti raspoređen na novu dužnost otpravnika poslova u Crnoj Gori“. Odgovarajući na pitanje zašto je u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova zaposlen samo jedan Srbin Seljimi je kazao: “Mislim da učešće srpske manjine u institucijama Republike Kosovo je sasvim zadovoljavajuće, iako u nekim slučajevima bi se moglo raditi više u promovisanju mogućnosti zapošljenja u manjinskim zajednicama”.
Isto pitanje Glas Amerike je postavio i predsednici Kosova - zašto nema nijednog Srbina za ambasadora, a iz njenog kabineta je stigao odgovor portparola Atifete Jahjage Arbera Vlahijua sledeće sadržine: “Jako dobro pitanje za Ministarstvo Inostranih poslova Republike Kosovo, i posebno za predstavnike srpske zajednice koji žive na Kosovu”.
Nije teško izračunati da se ni u ovom slučaju na Kosovu ne primenjuje zakon, koji eksplicitno govori o tome da u javnim institucijama treba da bude zaposleno najmanje 10 procenata pripadnika manjina, piše Glas Amerike. Ako je u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova zaposleno 250 ljudi, to znači da srpskoj i drugim nevećinskim zajednicama pripada 25 radnih mesta – najmanje, i to na svim pozicijama: od vozača, preko ambasadora, do, ako ne ministra, onda njegovog zamenika ili barem pomoćnika.
Ovu temu nikada nisu otvarali ni srpski predstavnici u Kosovskim institucijama ni u parlametu, ni u Vladi Kosova, niti su insistirali da se zakon primenjuje, niti tražili uvođenje kaznenih mera za one koji uporno odbijaju da sprovedu zakon, priznao je za Glas Amerike još aktuelni ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić.
“Ne samo kada je u pitanju diplomatija, nego kada su u pitanju i neke druge pozicije, pa i samo Ministarstvo spoljnih poslova. Odgovornost svakako nosi i ona politička opcija, koja je bio deo koalicije i to je svakako bio jedan od razloga, kada smo i nedavno odlučili da napustimo stranku, kojoj smo doskora pripadali, jer se oko tih stvari nikada nismo konsultovali”, rekao je Jevtić.
Analitičar srpsko-albanskih odnosa Fatmir Šeholi smatra da prava Srba nisu pogažena samo kad je u pitanju zapošljavanje u javnim institucijama i da se Ustav i zakoni kad su u pitanju manjine poštuju isključivo forme radi
“Mislim da će ovaj način komunikacije sa Srbima Kosovo dosta da košta, odnosno to integrisanje u dimplomatskim krugovima. I smatram takođe kada je zapošljavanje u javnim institucijama gde imamo oko 80 000 zaposlenih, a imamo samo dva ili tri odsto Srba neprihvatljivo, je je i po Ustavu i zakonima Kosova, kao i po Ahtisarijevom paketu, predvidjeno najmanje 10 do 11 odsto mesta za manjinske zajednice. Za to krivim i Srbe koji si u Vladi bilil od starta do sada, zato što se ni oni nisu dovoljno borili za to i nadam se da će ova nova vlada imati drugaciji pristup tome”, kaže Šeholi.
Ako ne bude ponovo novih parlamentarnih izbora, Kosovo će, skoro je izvesno, dobiti novu vladu u septembru. S obzirom na to da nijedna albanska politička opcija, koja planira da učestvuje u novoj izvršnoj vlasti, nije u kampanji obećavala nova radna mesta za Srbe, ni u fabrikama, niti u institucijama, teško je zamislivo da će se pomenutom bivšem zameniku ambasadora u Briselu Srđanu Sentiću u dogledno vreme pridružiti još koji sunarodnik.
