Izvor: B92, 25.Jun.2014, 11:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd će ekonomski pomagati Srbe
Beograd -- Beograd nastavlja da ekonomski pomaže Srbe s Kosova, ali ta pomoć treba da bude razvojna, da ljudi rade, a ne da se plaćaju da ostanu, kaže Milivoje Mihajlović.
Govoreći o jučerašnjem sastanku predstavnika Srba sa Kosova i vlasti u Beogradu, direktor Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije je u Kažiprstu B92 rekao da taj sastanak zaista predstavlja preokret jer je postignuto jedinstvo među Srbima, ali jedinstvo s Beogradom.
Prema njegovim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do tog preokreta, o kom je govorio Marko Đurić, ne bi došlo da iz samog Beograda nije počelo drugačije da se gleda na angažovanje Srba na Kosovu.
„Dokaz za to je stvaranje zajedničke liste Srba koja je učestvovala na izborima i tako ostvarila primat u političkom predstavljanju Srba. Ta lista je dobila devet mesta, s nekom mogućnošću da se pregovara za neka dodatna mesta“, kazao je Mihajlović u Kažiprstu B92.
On dodaje i da bez odluke Beograda ne bi bilo tog jedinstva, za šta je, kako kaže, dokaz što u prethodnih 15 godina tog jedinstva nije bilo. Mihajlović takođe podseća i da je ta nova realnost započela još pregovorima u Briselu.
„To jedinstvo je važno ne samo zbog toga da Srbi imaju uticaja na zbivanja na Kosovu već i zbog toga da Beograd može da ima uticaja na zbivanja na Kosovu“, ocenjuje Mihajlović.
Važna poruka s jučerašnjeg sastanka je i da Beograd ohrabruje Srbe da uđu u vladu Kosova. „Takođe, jasna je poruka da Srbi treba da uđu u vladu, da ne budu loši momci i da treba da sarađuju, ako ta saradnja donosi dobro za njih i time imaju šansu da dobiju ono što su još na barikadama tražili“, ističe direktor Kancelarije za odnose sa medijima Vlade Srbije i dodaje da Srbi sada mogu da ostvaruju svoj uticaj kroz tri nivoa - lokalni, u parlamentu i vladi, ali i kroz uticaj na Brisel, jer njihova pozicija i kredibilitet sada jačaju nakon što se pokazalo da je postignut taj jedinstven stav.
Na pitanje koja je glavna razlika između sadašnjeg učešća u vlasti Srba i njihovog ranijeg učestvovanja u raznim vidovima vlasti na Kosovu, Mihajlović kaže da su Srbi na Kosovu još od 1999. učestvovali na razne načine u radu privremenih organa vlasti, kada su, poput Rade Trajković, pokušavali da štite Srbe od pogroma, bez obzira što su ih nazivali izdajnicima.
„Kasnije su razne ekipe Srba participirale u raznim kosovskim organima vlasti, ali iz raznih interesa, uglavnom ličnih, a najviše je bilo albanskog interesa da se pokaže kako i Srbi učestvuju u vlasti a u stvari su bili dekor“, smatra on.
Srbi mogu da postanu jezičak na vagi
Prema njegovim rečima, kosovska politička scena je sad podeljena i veoma je važno ko će formirati vladu. Za sada, kako kaže, niko nema većinu kojom može da napravi vladu i koplja se lome između dva lidera Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja.
Na pitanje šta Beograd kaže da li je svejedno ko će biti premijer Kosova, Mihajlović ističe da na to pitanje treba gledati s te strane da Srbe to ne bi trebalo da interesuje, ali i sa strane da oni sada mogu da iskorite svoju „ucenjivačku“ moć jer kada veće partije nemaju većinu da naprave vladu onda manje partije dobijaju na snazi.
„Najveća tačka sporenja trenutno je pokret Samoopredljenje i to što su oni protiv Briselskog sporazuma. To je najveća tačka sporenja. Ja sam siguran da će kosovska vlada biti formirana na platformi Briselskog sporazuma. Sada se priča da je Samoopredljenje tačka na vagi, ali ja mislim da će tu ulogu preuzeti Srbi“, smatra Mihajlović.
„I zbog toga je važno da su Srbi koji su izabrani za poslanike poslali poruku iz Vlade Srbije, jer je ta poruka dvosmerna, ona je poruka da su oni zajedno sa Beogradom, u političkom smislu, ali i poruka Briselu“, dodaje Mihajlović i napominje da ne veruje da će međunarodna zejednica dozvoliti novi konflikt na Kosovu koji bi nastao kada bi vlast rekla da nema Briselskog sporazuma.
Mihajlović, međutim, skreće pažnju na činjenicu da se trenutno otvoreno krši kosovski zakon po kom Srbima sleduje 10 poslaničkih mesta plus ono što dobiju na izborima. Sada im se daje samo devet poslanika, a trebalo bi da imaju oko 16. Ta ispravka bi, kako ističe Mihajlović, trebalo da se dogodi u Briselu.
„To su videli i međunarodni predstavnici u Prištini....Ali to je samo jedan od gomile pritisaka Prištine koja ne želi da Srbi učestuju u vlasti, jer su oni sada problem ekstremistima koji žele da Srbe i dalje predstave kao ’trablmejkere’“, kaže Mihajlović.
On još ističe da će Srbi na Kosovu pored političku snage imati i nesmanjenu ekonomsku pomoć iz Beograda.
„Ta ekonomska pomoć treba da stiže transparentnije, ali treba da bude i razvojna, a ne socijalna, da se otvaraju nova radna mesta, da se ljudi zaposle i da žive od svog rada, a ne da im država plaća ostanak na Kosovu. Tako se radi na ostajanju na nekoj teritoriji“, zaključio je direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
