Izvor: BKTV News, 16.Nov.2017, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanske „političke igre“ (KOLUMNA)
Nedavna izjava bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića da će BiH priznati nezavisnosti Kosova i Metohije, koja je kasnije od strane njegovog portparola relativizovana u stav da se on "nada da će se to desiti", još jedan je od političkih manevara političkih aktera na ovom prostoru, a koji nesumljivo imaju za cilj da podižu tenzije u ionako napetom regionu.
Ovo je i očigledna opstrukcija svih pokušaja da se na Balkanu uspostavi zona ekonomske i političke >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << saradnje, koja bi donela preko potrebnu stabilnost na ovim prostorima.
I nekako, skoro po pravilu, te ,,balkanske političke igrice“ uglavnom se igraju protiv interesa srpskog naroda, iako je više nego očigledno da je politika koju zastupa predsednik Srbije Aleksandar Vučić isključivo usmerena na jačanje regionalne saradnje i smirivanje političkih strasti, posebno na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Više je nego vidljivo da je većina tih destabilizirajućih aktivnosti zemalja u okruženju, posebno onih bivših jugoslovenskih, usmerena prema i protiv Srbije, kao da postoji neka vrsta ljubomore (za strah nema razloga) zašto Srbija jača i u političkom i u ekonomskom smislu i realno postaje lider regiona. Za zemlje u okruženju ,,veliki je problem“ što je Srbija od Rusije dobila šest polovnih aviona MIG -29, i to da može da štiti svoje nebo, kao i što Srbija ima dobre ekonomske i političke odnose ne samo sa Rusijom, već i sa Kinom, ali i što jača svoju poziciju medju velikim silama. Za druge je izgleda problem i što Srbija vodi računa o svojim interesima, ali i o interesima svog naroda u zemljama u okruženju, na politički i demokratski način.
Izgleda da ni velikim silama nije baš po volji da region jugoistočne Evrope bude stabilan, pa s vremena na vreme svoje lokalne političke pulene pomalo poguraju da svojim postupcima ili izjavama podgrevaju situaciju. A malo je onih koji razmišljaju da u regionu pošalju malo više investicija, ili pak da preostale zemlje regiona poguraju ka punopravnom članstvu u Evropskoj Uniji.
Stabilnosti regiona sigurno ne doprinosi na borba velikih svetskih sila, pre svega SAD-a i Rusije za prevlast na ovim prostorima. A onda su pritisci na vlasti u Srbiji sve veći. Tako treba i shvatiti izjave američkog izaslanika Hojt Lija o ,,sedenju na dve stolice“, ili pak zahteva da se ukine Ruski humanitarni centar u Nišu. O drugim javno izrečenim ili u poverenju predočenim zahtevima da i ne govorimo. A tu su i interesi NATO-a, koji je prijemom Crne Gore nastavio ekspanziju u regionu, a sledeća na redu je po svoj prilici Makedonija, dok Srbija još uvek insistira na svojoj vojnoj neutralnosti. Albanske megalomanske planove da i ne pominjemo.
I zato u „balkanskom loncu“ pritisak raste, sve do nivoa blizu eksplozije. Mnogo je isprepletanih interesa, regionalnih i malo većih sila, plus naših tradicionalnih nesuglasica i istorijskih nerešenih sporova i neraščišćenih računa. A posebno kada globalne sile imaju nešto međusobno da rešavaju u ovom regionu, mi nismo dobro prolazili.
Narodi na ovim prostorima trebalo bi najzad da nauče nešto iz svojih grešaka iz prošlosti, i da ne dozvole da njihovi sopstveni interesi budu pogaženi i iskorišćeni, a budućnost ugrožena zbog interesa nekih drugih, velikih sila, kojima je Balkan samo poligon za političke i neke druge eksperimente.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
