Izvor: RTS, 06.Jan.2012, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Badnje veče
Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, koji najavljuju praznik rođenja Isusa Hrista. Ovaj dan se obeležava liturgijama u crkvama, paljenjem badnjaka i porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za proslavu najradosnijeg pravoslavnog praznika, Božića, rođenja Isusa Hrista. Ovaj dan se obeležava liturgijama u crkvama i tradicionalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.
Srbi sa severa Kosova jutros su sekli badnjake u obližnjim šumama, a centralna gradska ulica u severnom delu Kosovske Mitrovice ukrašena je njima.
U Kosovskoj Mitrovici je obeležavanje Badnjeg dana i večeri, koji najavljuju Božić, počelo liturgijom u hramu Svetog Dimitrija koju je služio episkop raško-prizrenski Teodosije.
Badnji veče obeležava se i u ostalim delovima Kosova i Metohije, osveštanjem i paljenjem badnjaka.
Predsednik Srbije Boris Tadić božićne praznike provešće na Kosovu i Metohiji. Tadić je stigao u manastir Visoki Dečani, gde će na Božić prisustvovati prazničnoj liturgiji.
Patrijarh srpski Irinej služio je večernje bogosluženje u maloj Svetosavskoj crkvi na Vračaru. Prethodno, patrijarh je osveštao badnjak zapaljen ispred crkve kod hrama Svetog Save u Beogradu.
Pored više stotina građana, paljenju badnjaka i večernjem bogosluženju prisustvovali su premijer Mirko Cvetković, državni sekretar ministarstva vera i dijaspore Bogoljub Šijaković i nekoliko stotina građana.
Poglavar SPC poželeo je srećan Badnji dan i Božić i poručio da je badnjak srpski simbol i prvi vesnik najradosnijeg događaja - rođenja Isusa Hrista, čije unošenje u kuću predstavlja ulazak Hrista u naša srca i duše.
"Neka blagosloven bude badnjak i neka ispuni sve nas radošću, mirom i ljubavi", poručio je patrijarh građanima ispred hrama Svetog Save.
Srpska pravoslavana crkva uputila je juče božićnu poslanicu vernicima. Praznik su verncama i Srpskoj pravoslavnoj čestitali predstavnici islamske zajednica i političkih partija.
Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja. Dogorevanje badnjaka simbol je rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.
Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.
Porodični praznik
Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj rođenja u Vitlejemu.
Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlejemsku pećinu, u kojoj je rođen Isus Hrist, koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.
U seoskim kućama slama leži i po tri dana, dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.
Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i mnogi drugi rituali kojima se daje hrišćanski smisao, jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.
"Ko je gladan neka dođe meni, ja ću ga nahraniti i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive", zapisano je u Jevanđeljima.
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara, pored SPC, slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
