Izvor: Press, 10.Jan.2013, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analitičari: Mogući sukobi na Kosovu
Zagrebački profesor univerziteta i ekspert za filozofiju politike prof. dr. Žarko Puhovski tvrdi za AA da vrh Srbije usvojenim dokumentima traži alibi za svoju, domaću javnost, zbog "nečega što se događa izvan dosega i uvida javnosti".
"A to su pregovori sa vlastima na Kosovu. Istovremeno, pokušava se prema javnosti pokazati da vlast u Srbiji nije odustala od tvrdog stava, te na taj način dobiti slobodu unutar zemlje, slobodu od napada opozicije i drugih strana. Pregovori se jako >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << lagano, ali sigurno sprovode", tvrdi Puhovski.
Dodaje kako sve to vodi, sasvim sigurno, priznavanju vlasti na Kosovu, prema kojoj je vrlo kritičan.
"To će nastaviti da lebdi u vazduhu godinama. To je nešto što se dešava na nivou od nekoliko godina. Dakle, od dve do deset godina, ali to se za nekoliko godina mora rešiti", ističe Puhovski.
Ilir Deda, direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj i bivši savetnik i šef kabineta Atifete Jahjage smatra da Srpska Rezolucija o Kosovu znači redefinisanje pozicije Srbije ka tome da se dijalog više fokusira na status Srba na Kosovu.
"Oni će probati zajedno sa zemljama Evropske unije (EU) da pritisnu Prištinu da prihvati jedan specijalni status za sever Kosova. Istovremeno, Srbija zadržava svoj stav da neće priznati kosovsku nezavisnost, što joj niko do sada uopšte i nije tražio. Ovo je bilo očekivano. Zato treba doći do jasnijeg stava EU šta znači normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Očigledno da Beograd i Priština vide ovaj proces na dva različita načina. Dok Kosovo ovaj proces vidi kao proces izgradnje dobrosusedskih odnosa dve države, Srbija još uvijek misli da može imati uticaja na unutrašnje uređenje Kosova", rekao je Deda za AA.
Dodaje kako mora postojati jasnija slika kuda ide Zapadni Balkan.
"Mora se jasnije reći da sever Kosova ne može imati drugačiji status od ostatka Kosova, odnosno jedan specijalni status. Ne smeju se pothranjivati očekivanja Beograda o promeni granica ili razmeni teritorija. Neke zemlje su pomogle Srbiji da dođu do ovog stava pričama o specijalnosti Kosova. U Beogradu su se podigle nade da mogu imati učešća u unutrašnjim preuređenju Kosova. Ako sada stav Srbije bude to što piše u Platformi za Kosovo, onda će doći do poteškoća u dijalogu Beograda i Prištine. Zato je ključni trenutak da EU progovori jasnije šta znači normalizacija odnosa dve zemlje, da se to preseče. Dvosmislenost na Balkanu ne vodi ka stabilizaciji. Naprotiv, sasvim suprotno, to vodi destabilizaciji", smatra Deda.
Profesor Fakulteta političkih nauka iz Beograda dr. Predrag Simić tvrdi kako je Tomislav Nikolić pokazao da nije samo formalno predsednik Srbije već da je čovek koji može da upotrebi svoju vlast i okupi vrh države oko dokumenta čiji je on autor.
"To smo videli na zajedničkoj sednici predsednika i Vlade Srbije, a očekujem da se to desi i u Skupštini Srbije. Ako za Rezoluciju bude glasala većina, to će biti potvrda Nikolićeve centralne uloge. To će naići i na neodobravanje u Prištini. Rezolucija stavlja tačku na očekivanja da je formalno priznanje Beograda jedino što se očekuje od pregovora. Rezolucija to ne predviđa, iako ide dosta daleko i govori o Kosovu u kontekstu autonomije, o entitetu poput Republike Srpske u BiH", komentariše Simić.
Prema njegovim rečima, rad na Platformi iskorišten je da Priština "upotrebi svoje krajnje oružje i postakne Albance u Preševu da postave zahteve".
"Čujemo vrlo militantnu retoriku i iz Prištine povodom situacije u Preševu, koja u ovom trenutku u Beogradu ne izgleda toliko dramatično. Podižu se namerno tenzije u Preševu ne bi li se takva situacija iskoristila kao nekakva protivteža u razgovorima oko pitanja Kosova", pojašnjava on.
Prema mišljenju Simića, Priština u ovom trenutku oseća snagu albanskog pokreta koju je demonstrirala i na proslavi 100. godina državnosti Albanije.
"Priština je postala vrlo provokativna i to može izazvati određene sukobe. Ipak, mislim da Beograd u ovom trenutku nije partner i nije spreman za to", ocenio je Simić za agenciju Anadolija.
