Izvor: B92, 11.Apr.2014, 19:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasadori: Prioritet ekonomija
Beograd -- Novoimenovani ambasadori Srbije u Kuvajtu Vladimir Kohut i u Južnoj Koreji Zoran Kazazović poručili da su im prioriteti razvoj ekonomske saradnje.
Oni su razgovarali danas sa članovima skupštinskog Odbora za inostrane poslove pre odlaska na novu dužnost a poručili su da im je prioritet posebno rad na privlačenju investicija u Srbiju.
Ambasador Kohut podvukao je značaj Kuvajta kao zalivske zemlje, s kojom već postoji izuzetna saradnja i prijateljski odnosi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bez obzira na, kako je rekao, padove koji su se dogodili i priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Trenutno ne možemo biti zadovoljni ekonomskom i vojnoekonmskom saradnjom, ali smo svesni da je sada teško vratiti se u kratkom periodu na nivo koji je postojao do 90-ih. Jedan od glavnih zadataka ambasade je da učinimo više, a osnovni moto nam je ekonomija i samo ekonomija, sve što se na tom polju učini biće jedino merodavno za uspeh ambasade, rekao je Kohut.
On je podsetio da je sada vojno- ekonomska i finansijska razmena sa Kuvajtom gotovo simbolična, da iznosi oko dva miliona dolara i da se tu mora mnogo više uraditi.
Kohut je rekao da je već razgovarao sa predstavnicima Preduzeća Jugoimport, kao i sa Ministarstvom odbrane i da su poznati razlozi zbog koji je došlo do zastoja u saradnji, a da je sada obnovljena poslom koji se odnosi na remont tenkova i koji bi u tri faze Srbiji mogao da donese gotovo 500 miliona evra.
Ministarstvo odbrane stoji iza toga, sada je formirana Direkcija za saradnju i sada je formirana kompanija koja se tamo pojavljuje, već je napravljen posao vredan 30 miliona dolara, sa perspektivom da remont tenkova bude stimulans za sve druge odnose na polju ekonomske saradnje, dodao je Kohut.
Prema njegovim rečima, u pripremi je i zakon koji će omogućiti da u namenskoj industriji strani partneri mogu da imaju do 49 odsto vlasništva, što bi pomoglo da se sa Kuvajtom radi na onoj vrsti saradnje za koju su i oni zainteresovani, ali i na investiranju, prenosu tehnologije, obuci vojno medicinskih kadrova
Kohut je skrenuo pažnu na Kuvajtski fond koji je, kako je rekao, osnovan pre 50 godina i koji je poslužio kao etalon za druge fondove, a sa kojim se već radi na projektu Prokop železnička stanica, vrednim oko 37 miliona evra, što je samo prva faza, a postoji interesovanje i za sadanju u poljoprivredi, gde leži velika šansa Srbije.
Ambasador je istakao i da postoji niz uzajamnih poziva za posete, što je ocenio kao vrlo značajno, a očekuje se i poseta predsednika Srbije Tomislava Nikolića Zalivu pa i samom Kuvajtu, što bi bila kruna u dosadašnjim kontaktima.
Očekujem Mešoviti komitet krajem godine, jako bi bilo dobro da od Kuvajta bar neke količine nafte povučemo, jer oni kroz to gledaju saradnju i prijateljstvo, to bi nam dalo šansu da tražimo kompenzaciju za naš nastup tamo, rekao je on.
Kohut je ukazao da je srpska ambasada pokrivale i ostale zemlje, kao što je Katar, a da je radno pokrivana i Saudijska Arabija.
U obe zemlje je u toku otvaranje ambasada, rekao je Kohut i naglasio da to ne umanjuje obaveze koje on i njegovi saradnici imaju u Kuvajtu, dok se te dve ambasade ne popune i ne počnu normalno da funkcionišu.
Kada je reč o Bahreinu i Jemenu, ambasador je rekao da su odnosi Srbije sa Jemenom među najstarijim, ali da se bez obzira na njihovu rovitu unutrašnju situaciju, secesionizam, rivalske grupe na severu i jugu, može očekivati da se situacija smiri, kao i u Bahreinu.
Kuvajtska demokratija je daleko odmakla i ne vidim rizik narušavana ekonomske situacije, rekao je ambasador.
Ambasador u Južnoj Koreji Zoran Kazazović ukazao je da Srbija nema dugu tradiciju u bilateralnim odnosima sa tom državom, da su 1989. godine uspostavljeni diplomatski odnosi, ali da su krajem 90-ih i početkom 2000. gotovo zamrli, da su zatvorene ambasade u Beogradu i Seulu i da se sada slobodno može reći da su zemlje na početku i da međusobne odnose tek treba da grade.
Kazazović je istakao da je Južna Koreja visoko uređena zemlja, koja je ostvarila fascinantan razvoj u poslednjih 50- 60 godina i postala jedan od azijskih tigrova, napomenuviši da njihov BDP iznosi 1,6 triliona dolara, trgovinska razmena im je jedan trillion, a po veličini teritorije su kao Srbija, s tim što im je ljudski potencijal značajno veći Juznna Koreja ima 50 miliona stanovnika.
Kazazović je dodao da u poslednje tri ili četiri godine postoji zastoj u političkim odnosima dve zemlje, da je poslednja poseta Južnoj Koreji realizovana 2010. godine, kada ju je posetio tadašnji premijer Mirko Cvetković, da su sada razmenjeni pozivi za posete i jedan od zadataka ambasade će i biti da se proceni koliko je moguće da se u narednih godinu dana realizuju posete na visokom nivou, bilo u Beogradu ili u Seulu.
Kazazović je podsetio da je Južna Koreja priznala nezavisno Kosovo, al ii da nije uspostavila diplomatske odnose, pa su očekivanja da se dalje od toga neće ni ubuduće ići.
Naglasivši da se njegove procene baziraju na realnim, ambasador je naglasio da je ekonomska bilateralna saradnja strateška, da potencijali postoje, iako je razmena sada svega 150 miliona dolara i izvoz svega pola miliona dolara.
U januaru je izvoz iznosio sedam miliona, što je više nego u celoj 2013. godini i ne znam da li je to najava nekog trenda ili incident, našalio se ambasador.
On je ukazao da je izuzetno velik potencijal Južne Koreje, da su investirali 290 milijardi dolara u inostranstvu, a da bi u Srbiji te investicije bile ono na čemu bi ambasada najviše radila.
Podsetivši da je fabrika "Jura" u Srbiji njihova investicija, ambasador je naglasio da su veoma zadovoljni radom u Srbiji, ali da kompanije poput velikih konglomerata kao što su Hjundai i LG nemaju interes da više ulažu u Evropu, pa samim tim ni u Srbiju, već se okreću Africi.
Ali, dodao je, potencijal je u investicijama u mala i srednja preduzeća i to u oblasti elektronike, robotike, informacijonih tehnologija, kao i u poljoprivredu, zdravstvo, turizam, telekomunikacije
U oblasti energetike nema saradnje, mi smo zainteresovani i moramo da tražimo ili model strateškog partnerstva ili koncesije, jer zbog naše zaduženosti ne možemo da uzimamo kredite, vojnu saradnju sa Južnom Korejom nemamo, ali zainteresovan smo za sradnju u vojnoj medicini i bili bi smo srećni da naši kadeti pohađaju njihovu vojnu akademiju. Slično je i sa policijskom saradnjom, rekao je Kazazović.
On je naveo da saradnja postoji u oblasti kulture, da sarađuju srpska i juznokorejska narodna biblioteka, a da mu je sugerisano da se radi na saradnji u filmskoj industriji.
Katedra za srpski jezik na Univerzitetu u Seulu postoji, ali nije više tako dinamična, dodao je ambalsador i izrazio uverenje da će se to uskoro promeniti na bolje, kao i da je Srbija zaitneresovana za saradnju u vezi sa Tehnološkim parkom na Zvezdari.
