Izvor: Politika, 18.Jan.2015, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanski pokušaj preuzimanja „Trepče”
Nameru, da se izmenama zakona bez ikakvog pravnog osnova ovaj kombinat dovede u potpuno zavisan položaj od albanskih vlasti u „Trepči sever” tretiraju kao pravno nasilje
Zvečan – Veliku zabrinutost i ogorčenje oko 3.300 radnika „Trepče” izazvala je najava vlade Kosova da će se u ponedeljak, po hitnom postupku na sednici njihove skupštine naći i izmene zakona o javnim preduzećima. Ovim izmenama praktično bi se i severni deo Trepče, od kojih zavisi opstanak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preostalih Srba, stavio pod vlast Prištine. Ovo uznemirenje je, kako za „Politiku” kaže Jovan Dimkić, generalni direktor „Trepče sever” , potpuno razumljivo jer radnici i Srbi i Albanci, dobro znaju da su oni bili uvek prve žrtve političkih sukoba i manipulacija. Ovo je zaključak i poslovodstva i sindikata ovog preduzeća.
„Trepča” je kompanija koja svojim radom omogućava egzistenciju većini stanovništva na severu Kosova, a namera je da se, kako smatra i menadžment i sindikat, bez ikakvog pravnog osnova dovede u potpuno zavisan položaj od albanskih vlasti. Sadašnja vlasnička struktura „Trepče” osim niza akcionara jasno, kao većinskog vlasnika definiše Fond za razvoj Srbije to jest državu Srbiju kao većinskog vlasnika. Ovo u „Trepči sever” tretiraju kao pravno nasilje.
– Mi kao rukovodioci i sindikat, kao predstavnik radnika nemamo nameru ni moć da preuzimamo na sebe ingerencije rešavanja pravnog statusa. Zato tražimo da se hitno u dnevni red pregovora u Briselu stavi upravo rešenje problema statusa „Trepče”, ali i drugih društvenih preduzeća na Kosovu, kako bi se našlo rešenje koje je prihvatljivo za obe strane – kaže Dimkić.
U suprotnom, smatraju u „Trepči” može veoma brzo doći do drastičnog pogoršanja ukupne ekonomske, ali i bezbednosne i političke situacije na Kosovu i Metohiji, što može dovesti do iseljavanja.
„Trepča” je danas jedan kombinat, jedan privredni subjekat sa dva sistema. Sve je dvostruko: i administracija i proizvodnja i direktori i propisi po kojima se posluje. Teško za snalaženje, još teže za poslovanje, ali i neophodno za opstanak na Kosovu.
– Upravo nerešeni pravni status najveći je problem. Od 1999. godine podeljeni smo po etničkom a ne tehnološkom principu na „severni” i „južni” deo. Tamo je ostalo oko 70 odsto kapaciteta, četiri rudnika među kojima je najveći i najpoznatiji „Stari trg”. Oficijelno smo jedna, a suštinski smo dve tehnološko-ekonomske celine. Svakodnevno se borimo sa opstrukcijama, preskačemo ili zaobilazimo prepreke koje nam postavlja kosovska administracija. U svom radu uspevamo da zadovoljimo propise Republike Srbije, Unmika, ali i kosovsku regulativu – kaže Jovan Dimkić, generalni direktor holdinga „Trepča sever”, ističući da i međunarodna zajednica preko više ambasadora na Kosovu podržava nalaženje rešenja koje bi omogućilo normalan rad ovog privrednog giganta.
„Politika” je već pisala o preprekama koje prištinska administracija postavlja rukovodiocima „Trepče” koji nastoje i uspevaju, uprkos svemu, da podignu proizvodnju. I vlasti Srbije i Unmik dali su saglasnost, ali je albanska administracija zabranila prodaju čitavih brda od 2,5 miliona tona granulisane šljake sa jalovišta.
To je otpad koji sadrži olovo i cink. Nimalo zdrav, ekološki opasan, pa je tim pre odluka albanskih vlasti nerazumnija.
– Sami smo uspeli da obnovimo pogone flotacije, u šta smo uložili više od dva miliona evra. „Trepča – sever” uredno isplaćuje plate koje su u proseku oko 450 evra, ali za rudare i metalurge od 700 do 900 evra – najviše u regionu. Sa juga je došlo, posle bombardovanja 1999, još oko 2.000 ljudi i nema posla za sve. Zato smo se organizovali tako da se radnici smenjuju svakog meseca. Oni koji ne rade dobijaju po 30 evra od firme, a iz budžeta Srbije im se isplaćuje „privremena naknada” za nezaposlene osobe. Oko 1.200 je realno zaposlenih, pa je jasno da je „Trepča” za sever Kosova i Metohije i socijalno izuzetno važna. Ona je stožer opstanka naroda u ovom delu – kaže Dimkić.
Kuriozitet je da su rudnici „Crnac” i „Belo brdo” sa obe strane administrativne linije. Kada uđete u okno „Crnca” iz centralne Srbije, možete da izađete na Kosovo. Ako pak u glavno okno „Belog brda” uđete na Kosovu, rudu možete da kopate u Srbiji. Podzemne granice još nisu povučene.
– „Trepča sever” je apsolutno likvidna firma, sve obaveze prema dobavljačima uredno se izmiruju. Sve finansiramo sami – ponavlja Dimkić, podatke od prošlog leta i dodaje da ni kredit od bilo koje banke ne može da dobije. Kaže i da je 6. avgusta, na dan rudara oboren rekord u proizvodnji rude uprkos svim nenormalnim uslovima.
– U julu smo proizveli 1.900 tona koncentrata olova i cinka što su najbolji rezultati u istoriji i tada sam rekao da samo spoljni faktor može da poremeti ovaj uspon u radu. I to se, sada događa. Ono što moram da istaknem u ovoj situaciji jeste činjenica da je „Trepča” podeljena administrativnom linijom, ali da se sa severne, srpske strane ostvaruju neuporedivo bolji poslovni rezultati iako je Albancima pripao najbogatiji rudnik „Stari trg – kaže Dimkić.
Kada se ruda preradi, dobija se koncentrat olova i cinka. Prodaja koncentrata obavlja se javnim oglašavanjem za svaku godinu po regulativi Unmika koja je usklađena sa evropskim propisima. Godišnje na severu proizvede 15.000 do 17.000 tona koncentrata. To je sve je rezultat povećanja produktivnosti i do 70 odsto po radniku, navodi Dimkić.
Cena ovih metala zavisi od kotiranja na Londonskoj berzi, ali i od kvaliteta, vlažnosti, troškova prerade... Uz ovo se preradom otpada (na primer starih akumulatora) – zbog čega je proizvodnja kampanjska, povremena – proizvede i oko 1.000 do 1.500 tona rafinisanog olova.
O vrednosti „Trepče” bilo je mnogo nagađanja. Pominjane su milijarde. Svakako, ona vredi mnogo, pre svega omogućava opstanak naroda, plate onima koji žive sa one strane Kopaonika, na samom početku ibarske klisure.
Do sada je utvrđeno da u rudnicima „Belo brdo” i „Crnac” ima naslaga teških 2,5 miliona tona. Zato se i kopa Kopaonik sa one strane.
I da geografski svima bude jasno. Granica sa Kosovom, koju danas zovemo administrativna linija, ide preko Kopaonika, čije ime i potiče od kopanja rude, do samog Pančićevog vrha. Dakle skijaši na Kopaoniku često kreću ka stazama sa same linije podele.
Goran Volf
objavljeno: 18.01.2015
