Izvor: Blic, 28.Avg.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci i dalje pred Uneskom žele da prisvoje srpske manastire
Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji, među kojima je nekoliko na listi svetske kulturne baštine, već dve godine zaredom predstavljaju političko pitanje jer Priština, uz podršku pojedinih uticajnih država zapada, nastoji da ih preimenuje u kosovske.
Na sednici Komiteta Uneska za svetsku kulturnu baštinu, krajem juna ove godine u Parizu, ponovo je pokušano preimenovanje Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Bogorodice Ljeviške u "kosovske kulturne spomenike”.
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je tim povodom da se to, na sreću, nije dogodilo, ali i da je u Parizu "vođen pravi diplomatski rat u vezi s tim pitanjem”.
Države koje su ovom prilikom pomogle Srbiji kako bi se izbeglo falsifikovanje prošlosti bile su: Rusija, Kina, Brazil, Južna Afrika, Nigerija, Mali, Egipat, Kambodža i Meksiko, naveo je Jeremić, ističući da "manastiri Srpske pravoslavne crkve nisu i ne mogu biti kulturni spomenici Kosova”.
Komitet Uneska je za naredno zasedanje odložio raspravu o Nacrtu odluke o stanju konzervacije "srednjovekovnih spomenika na Kosovu (Srbija)”, koja je usvojena 2008. u Kvebeku.
Srbija je podnela zvaničan zahtev za članstvo u tom komitetu kako bi imala veći uvid u rad tog tela UN.
Više spomeničkih celina iz Srbije nalazi se na spisku svetske kulturne baštine Uneska, a među njima su Stari Ras sa Sopoćanima, Studenica, srednjovekovni srpski manastiri na Kosovu i Metohiji Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gamzigrad kod Zaječara.
Srbija je za listu svetske kulturne baštine zvanično prijavila još pet kulturnih celina - Caričin grad, manastir Manasiju, gradove-tvrđave na Dunavu Bač i Smederevo i Rajačke pimnice kod Negotina.
Skup Uneska u Viminacijumu
Nekadašnji rimski grad i logor Viminacijum biće 2. septembra domaćin regionalnog samita Uneska. Na tom lokalitetu nalaze se ostaci amfiteatra koji je mogao da primi između 7.500 i 12.000 gledalaca i koji bi iduće godine trebalo da bude do kraja iskopan i vraćen u funkciju kao koncertno mesto.
- Radi se na rimskom amfiteatru. Preneli smo i rimski akvadukt i nadamo se da će uskoro njime poteći voda. Plan je da svake godine predstavimo novi objekat kako bi posetioci uskoro mogli da uživaju u antičkom gradu - kaže idejni tvorac projekta "Put rimskih careva” Miomir Korać.
Povezane vesti: „Crvene linije“ Srbi sa Kosova traže od Bana Ki-muna da zaštiti njihova prava Tadić: Postoji mogućnost da ne dobijemo status kandidata Privreda će zbog embarga iz Prištine izgubiti 250 miliona Šutanovac: Vežba ROSU na severu Kosova provokacija
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
