Izvor: B92, 28.Feb.2015, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci:S kim i kako do autonomije?
Većina Albanaca u Srbiji zna put ka većem stepenu autonomije, ali nisu saglasni o metodama borbe i političkim elitama koje treba da ih vode na tom putu.
Ovako se može formulisati zaključak diskusije na tribini kojom je obeležena 23. godišnjica Referenduma na kome su se 97 odsto upisanih odlučili za stvaranje "teritorijalne i političke autonomije s pravom priključenja Kosovu".
Godišnjicu Referenduma odžranog 1. i 2. marta 1992. godine, koju su organizovali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Riza Halimi i njegova Partija za demokratsko delovanje (PDD), bojkotovali svi drugi albanski lideri i njihove partije, bez obzira što se radi o najvažnijem datumu u novijoj istoriji Albanaca jugu Srbije.
"Ciljevi tog istorijskog referenduma nisu realizovani. Krivica je isključivo na političkim partijama Albanaca i njihovim liderima kojima je glavni cilj bio uzurpacija vlasti i funkcija na jednoj i lojalnost prema službenom Beogradu na drugoj strani", kaže penzionisani profesor filozofije Ibrahim Kadriju, koji je te 1992. godine, bio predsednik Skupštine Referenduma.
Osnovni ton u diskusijama na ovom skupu u punoj Sali Skupštine opštine Preševo, dali su nekolicina pripadnika drugih partija, među kojima je bio i Kujtim Sadriju, lokalni menadžer LDP.
"Ja na ovaj skup gledam kao na otvorenu provokaciju narodnog poslanika Rize Halimija i njegove PDD. On, po principu „i jare, i pare“, hoće kada mu treba da bude malo poslanik, a onda malo pristalica otcepljenja, ali sve isključivo za sopstvenu korist, iako zna da Albanci svoj status mogu da menjaju samo u institucijama sistema i na bazi međunarodnih konvencija", kaže Sadriju.
Među Halimijevim istomišljenicima najviše polemika je svojom diskusijom proizveo Belgzim Kamberi, koji se u Preševu već dugo deklariše kao pristalica kosovskog „Samoopredeljenja“.
"Albanci danas moraju prošlost da ostave po strani, a da se okrenu budućnosti i novim modelima i sadržajima decentralizacije vlasti i sopstvene autonomije. U Srbiji danas nisu marginalizovane samo manjine, već sve društvene grupe. Ta činjenica treba da bude povod za regionalno organizovanje protiv „beogradizacije“, a na principima i metodama EU", kaže Kamberi.
Obraćajući se prisutnima, Halimi je rekao do decentralizacija vlati u Srbiji i autonomije Albanaca mora doći novim Ustavom i političkim sadržajima koji će biti veći od lokalne samouprave i na principima evropskih integracija.
"Pre desetak dana, poslaničke grupe SDA i PDD predale su predsednici Skupštine Srbije zahtev, da se u dnevni red Parlamenta što pre uvrsti jedna Rezolucija za rešavanje nagomilanih problema manjina u Srbiji, ali u duhu evropskih konvencija i po uzoru na dobre primere svetske prakse", rekao je narodni poslanik Riza Halimi.
Šaip Kamberi, drugi narodni poslanik Albanaca u Skupštini Srbije, nije prihvatio stav da su ideali Referenduma izdati. Rekavši da su „Albanci jedinstveni u deklarisanju, ali ne i u delovanju“, on je rekao da se pitanje autonomije Albanaca mora rešavati „dugoročnim univerzalnim principima“.
"Za nas je najbolje dugoročno rešenje da se u institucijama sistema izborimo za status kojim ćemo dobiti ista prava koja imaju i Srbi na Kosovu. Dakle, naš status se mora rešavati univerzalnim metodama, koje u budućnosti neće biti generatori novih kriza", rekao je Kamberi tokom rasprave u Preševu, povodom godišnjice albanskog referenduma iz 1992. godine.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
