Izvor: JuznaSrbija.info, 13.Nov.2015, 16:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto Elektronska industrija nije tehnološki park?

Iako je u to vreme pompezno najavljivan od strane gradskih vlasti, projekat Tehnološkog parka ni dan danas nije realizovan.

Projekat Naučno – tehnološkog parka „TEHNIS“ je urađen i usvojen od stane Vlade Republike Srbije 23.jula 2009. godine. Tim projektom predviđena je: tehnološka i industrijsko – komercijalna zona, slobodna carinska zona, inkubator centar uz prateće sadržaje (škole i fakulteti, studentski dom, dom zdravlja, dečije obdanište, utovarno >> Pročitaj celu vest na sajtu JuznaSrbija.info << pretovarni terminal) i drugi prateći sadržaji (nauke, sporta, zabave i ugostiteljstva). Više o projektu na linku.

Iako je u to vreme pompezno najavljivan od strane gradskih vlasti, taj projekat ni dan danas nije realizovan. Delom zbog nepostojanja političke volje, ali uglavnom zbog toga što su određene strukture godinama namenski radile na štetu Ei Holdinga i svesno uništavale zdrave delove preduzeća, sve u cilju sticanja materijalne koristi male grupe ljudi, ne mareći za ogromne gubitke pričinjene državi i radnicima ovih preduzeća.

U ovom tekstu tražim odgovore na sledeća pitanja:

Ei Holding, tačnije Naučno – tehnološkog parka „TEHNIS“ , ima potencijal da postane osnova privrednog razvoja našeg grada.

Taj potencijal se ogleda kroz:

———-

“Od početka svog mandata, kao predsednik Skupštine, bez ikakve novčane naknade, pokušavao ssam da sačuvam zatečeni kapital holdinga, koji je bio dvostruko veći od obaveza. Po projektu privatizacionog savetnika i Zaključka Vlade RS br.023-4471/2009 od 23.07.2009.g., holding je bio u obavezi da se putem Radne grupe koju je oformila Vlada RS transformiše u NTP Tehnis, podeljene vlasničke strukture između Republike, Grada i Tehničkih fakulteta. Dobijene su sve saglasnosti, osim želje i stvarne zainteresovanosti rukovodeće strukture Grada, koji je očigledno imao sasvim druge namere suprotne oživljavanju privrede, nauke i zaposlenosti, te je zastupao druge interese: oterati preduzeća u stečaj i formirati industrijsku zonu. Tako nisu uspeli pregovori sa investitorima iz Engleske, Italije, Holandije, Kine i Turske, koji su želeli 10-godišnji zakup u tehn. parku sa upošljavanjem više od 700 radnika. Iz tih razloga imperativno su naložili Skupštini EIHK, da postavi Predsednika NO i Gen. direktora po svom izboru, kako bi lakše ostvarili svoje unapred zacrtane ciljeve. Kako bih sprečio takve namere i očuvao kapital holdinga, obraćao sam se Ministarstvu privrede, zakazivao sastanke u ministarstvima i kod Gradonačelnika Niša, upućivao pisma, ali je sve ostalo samo u domenu pokušaja protiv urušavanja imovine od strane neformalne grupe, koja je u kasnijem periodu to i delima dokazala.”

———-

“Poslednji pokušaj da se spasi kapital, bio je upućen Trgovinskom sudu za dopunu dnevnog reda Vanredne Skupštine EIHK […] Pitanja dopunskog dnevnog reda su bila razrešenja Generalnog direktora i tri člana Nadzornog odbora (NO) koje je sud odbacio.

Rukovodeće strukture Grada su naložile članovima NO da ne dozvole smenu Generalnog direktora i time postalu saučesnici u kasnijim radnjama, za koje postoje osnovi sumnje da si izvršene na nezakonit način.”

———-

“Život nam tako svakodnevno potvrđuje koliko polovično znanje, pa čak i totalna glupost i besmisao u ostvarenju nekih uskih ličnih i grupnih interesa mogu biti kompenzovani  nametljivošću,  drskošću i upornošću bez obzira na posledice.

A posledice su sledeće:

“Ukazujem na sledeće činjenice od značaja za pričinjenu štetu na račun države:

Na početku je rečeno da je imovina Ei Holdinga dvostruko veća od obaveza. To je tačno. Nažalost, na delu je bio oproban recept rastakanja imovine.

ŠTA JE SVE PRODATO!

100% osnivač Ei Holding. Procenjena i proknjižena vrednost 2011 godine u iznosu od 1.100.000evra. Preduzeće bez prihoda, u blokadi 880 dana. Na osnovu fingiranih i nepostojećih obaveza, u izvršnom postupku, imovina se prodaje Put Inžinjeringu za 130.000 evra

ZAKLjUČAK:

Napred navedene činjenice ukazuju na situaciju, koja podržava osnove sumnje, da je Holding na perfidan način višestriko umanjio sopstveni kapital, čime je ugrozio vraćanje obaveza prema Fondu za razvoj i prema zaposlenima.

Rezultat aktivnosti Generalnog direktora i Predsednika NO je ogromna šteta pričinjena državi i gradu. Istovremeno postoji  i sumnja u prijavljivanju i dokazanosti svih potraživanja prema zavisnim preduzećima, koja su već u stečaju, kao što su EI TV, EI IRIN, EI ČEGAR, EI METAL, gde su potraživanja Holdinga preko pola milijarde dinara.

U praksi, svi mogući oblici privrednog kriminala, sadrže ili falsifikovana dokumenta ili fabrikovanje lažnih izveštaja, a onda se izvrši prodaja po niskim cenama i ide se na usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), čime se aboliraju kriminalne radnje. Tako se legalno oštećuju poverioci, jer se vrši nerealna procena imovine za prodaju i kupovinom uvek na licitaciji, kada je vrednost za prodaju 30% od nerealno procenjene vrednosti. Ovakav princip rada je očigledno narušavanje jednog od osnovnih načela obligacionog odnosa: ekvivalencije davanja. Rezultat narušavanja ekvivalencije davanja je sticanje imovinske koristi za fizička i pravna lica, na štetu firme.

Da ponovim pitanje sa početka teksta:

Zašto Elektronska industrija nije tehnološki park?

Igor Novaković

Nastavak na JuznaSrbija.info...