Izvor: JUGpress.com, 09.Avg.2025, 09:35

Za ministra ekspresna reakcija Hitne, a po momka od 26 godina nisu došli i nakon tri poziva

BEOGRAD

Kako funkcioniše Hitna pomoć i sa kojim problemima se suočavaju pacijenti, na primeru dvadesetšestogodišnjeg momka kome ni nakon tri poziva nije ukazana pomoć, objašnjava predsednik Pokreta „Pravo na život“ Dejan Zejnula.

Nakon slučaja ministra Glišića, pitanje rada Hitne pomoći ponovo tema: Nit’ umrežavanja, nit’ helikoptera

Pukotina ima i u pružanju zdravstvene pomoći. Odavno se obećava umrežavanje sistema 194 i određivanje kriterijumu >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << po kojima se odlučuje koje stanje zahteva hitnu intervenciju. Ali toga i dalje nema, kao ni helikoptera koje je predsednik najavljivao i u službi Hitne pomoći. Imamo samo ponovno vraćanje teme Hitne pomoći na dnevni red, nakon što je pomoć zatrebala i ministru Darku Glišiću.

Poziv Hitnoj pomoći 16. januara 2023 tekao je ovako: – Halo. – Halo, dobar dan, gospodine. – Dobar dan. – Šta se s Vama dešava, recite mi? – Evo, ne znam ni ja. Cela leva strana mi je utrnula i ne mogu da je pomerim, jedva je osetim i kad je dodirnem, al ne mogu da je pomeram.

Tako je 16. januara 2023. godine počeo razgovor između dvadesetšestogodišnjeg mladića sa oduzetom levom stranom tela i dispečerke Hitne pomoći.

– Ništa, da ili dođete do naše ambulante. – Ja ne mogu da hodam, kako da dođem? Ne mogu da se pomerim. – Nemojte Vi na mene da vičete, gospodine. Nema razloga. – Je l’ Vi shvatate da je meni loše i da stvarno ne znam šta da radim. – Da dođete do ambulante.

Nekoliko bezuspešnih poziva kasnije, u ćebetu, sa petog sprata, nepokretnog mladića je uz pomoć taksiste do vozila spustio njegov cimer. U Kliničkom centru konstatovano je da je preživeo moždani udar. Preživeo je, ne bez posledica.

Dvadesetdvogodišnja Sara iz Velikog Mokrog Luga nije. U martu prošle godine ugušila se na pragu svoje kuće.

“Sa broja 194 su nam poručili da nisu nadležni, nego da zovemo hitnu iz Grocke ili Kaluđerice. Dok su nas oni šetali od jednog do drugog telefona, njoj je bilo sve gore. Posle četrdesetak minuta došla je Hitna iz Kaluđerice, a Sara je već tad ležala na betonu”, priča majka Sare Petković.

Već tada su pokrenuta mnogo puta postavljena pitanja – po kom kriterijumu se odlučuje koje stanje zahteva hitnu intervenciju i zašto hitne službe i dalje nisu umrežene. Onaj koji izlazi iz frižidera je, međutim, tek sada i tek pošto je Hitna pomoć bila potrebna stranačkom kolegi i ministru u Vladi Srbije, izašao iz neznanja.

“Srećom pa se to dogodilo u studiju koji je nedaleko od bolnice, srećom da se to dogodilo u Beogradu i to nas navodi na neke druge stvari, o čemu sam razgovarao sa ministrom Lončarom (…) kako da rešavamo pitanje hitne pomoći u udaljenim mestima”, kazao je Vučić.

Da rešava to pitanje predsednik Republike nije podjednako bio zainteresovan samo nedelju dana ranije, u poseti selima pogođenim požarima.

“Mi smo iz Dubova drugog reda ljudi. Mi tražimo hitnu pomoć da dođe po bolesnika. Oni nemaju gorivo, nemaju vozilo, nemaju vozača. Hoćete da Vam navedem koji su umrli zbog toga”, priča meštanin Dubova.

Samo u Beogradu, prema podacima pokreta “Pravo na život – Meri”, godišnje više od 3.000 osoba premine. Oko 80 posto poziva završava se neslanjem ekipe. Predsednik rešenje vidi u ovome:

“Moramo tu hitnu službu da opremimo helikopterima”.

Helikoptere, kao i efikasniji rad Gradskog zavoda za hitnu medicinu, ne obećava prvi put.

“Krenuli smo u velike reforme. Radimo sa Dancima na ovome. Hitna pomoć bazirana na skandinavskom modelu. Oni to rade najbolje na svetu. To što je za vas važno da je da imamo najbolja vozila, najčistija, najbolje oprevljena, ali da ‘response’, da odgovor bude u roku od osam minuta. Gde god da se nalazite na teritoriji Srbije da bude osam minuta. Vidite, ovako bi trebalo da izgledaju vozila”, govorio je Vučić 6. maja 2022. godine.

“Džabe nama helikopteri, ako ne znamo kako da funkcionišemo sa onim što imamo trenutno na zemlji”, kaže Dejan Zejnula iz pokreta “Pravo na život – Meri”.

A nemamo, pojašnjava Zejnula, uprkos zakonskoj obavezi resornog ministarstva da ih donese, i dalje podzakonske akte o načinu i organizaciji rada Hitne pomoći. Rok je probijen u okobru 2020. Nema, tome shodno, ni protokola za primanje i obradu naloga.

“Kad nemate neko pravilo kako se prima poziv, kada nemate obavezu da pošaljete ekipu, jer mi već imamo dokumentovano da se navodi da, usled nepostojanja tih podzakonskih akata odgovornost ne može da se utvrdi, vi možete da radite šta hoćete i da subjektivnom procenom određujete kome ćete poslati ekipu hitne pomoći, kome nećete”, pojašnjava Zejnula.

Pokret “Meri” godinama se zalaže i za to da se po upravnim okruzima uspostave dispečerski centri, kako bi manje sredine bez zakonskog prava na službe hitne pomoći, mogle da ih dobiju.

Struka podseća koliko je važno da pomoć, naročito u situaciji moždanog udara, zaista bude hitna.

“To je ključno i to znači da je svaka sekunda važna. (…) Praktično tri sata od početka simptoma je neko vreme kada, ukoliko pacijent stigne do adekvatne medicinske brige i medicinskog tima, moguće je da se povuku simptomi i da se spreče trajni invaliditeti”, kaže doktorka Sonja Blažić Ristić.

Podseća struka i na to da pomoć svima treba da bude jednako dostupna. Dejan Zejnula poziva one koji su u prethodnim danima delili fotografije informacije o zdravstvenom stanju ministra da učine i sledeće:

“Pošto su toliko transparentni da objave snimak poziva. Da čujemo kako se taj razgovor vodi. Da čujemo taj poziv koji je upućen za gospodina Glišića”, rekao je Zejnula.

Kako bismo mogli da ga uporedimo sa onim sa početka ovog priloga.

U snimcima poziva Hitnoj pomoći iz 2023. godine, koje je Zejnula dostavio redakciji N1, prvo se čuje momak koji je tražio pomoć navodeći da ne može da ustane iz kreveta jer mu trne leva strana i nema kontrolu nad njom. Nakon što mu je sa druge strane rečeno da sam dođe do najbliže ambulante, Hitnu pomoć su zvali i njegov otac i devojka, ali ni posle toga tim lekara nije upućen na adresu.

Zejnula za N1 navodi da je nakon svega cimer mladića pozvao taksi i molio taksistu da se popne na peti sprat, odakle su u ćebetu spustili mladića do kola kako bi ga odveli u Urgentni centar, gde mu je konstatovan moždani udar.

“Ova priča nije neka rekonstrukcija, ovo je autentični snimak razgovora. I prosto je neverovatno da su tri poziva bila potrebna, i da ni na jedan poziv ekipa nije poslata i pored navoda da dečko ne može da ustane iz kreveta”, naveo je on.

Dodaje i da je paradoks to što je nakon svega sprovedena unutrašnja i spoljašnja stručna kontrola, koje su zaključile da je lekarka trebalo da pošalje ekipu, ali da zbog nedostatka pravilnika doktorka nije odgovorna.

“Ono što je ključno, odmah zatim su dodali da komisija koja je vršila vanredni spoljni nadzor stručnog rada u svom zaključku je konstatovala da uzimajući u obzir činjenicu da na republičkom nivou zvanično ne postoji dokument kojim se definišu doktrinarni stavovi, ne može se precizno ni definisati eventualno da ovde postoji neki propust. Dakle, nisu napisali pravila i zato niko nije govoran. To je jedan paradoks, gde Ministarstvo nije napisalo pravila koja je bilo zakonski obavezno da napiše i sada se poziva na ta nenapisana pravila kako bi opravdalo neizlazak ekipe”, objašnjava Zejnula.

Prema njegovim rečima, mladić se u Urgentnom centru oporavio, ali su nakon svega što je preživeo ostale posledice.

“Ja sam u kontaktu sa njim i ovo nije jedini slučaj koji bih istakao, ali jedini slučaj kojem imamo da je neko preživeo. On i dalje ima posledicu u smislu da se plaši da ostane sam u stanu. I on ima veliki strah od toga da bude sam u bilo kojoj prostoriji. Mi treba da imamo jedan uređeni sistem. Preživljavanje ne treba da zavisi od sposobnosti nekog da organizuje sam sebi prevoz, da li mu je tu sin ili neko od prijatelja. Mislim, to je stvarno bruka ove države”, kaže Zejnula.

On je apelovao ne ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da objave snimak poziva Hitnoj pomoći kada je moždani udar doživeo ministar za javna ulaganja Darko Glišić, kako bi javnost mogla da čuje kako se taj razgovor vodio i da uporedi sa razgovorom mladića kome pomoć nije stigla.

Dispičerka u Banjaluci osuđena na godinu dana zatvora

Podsetimo, Osnovni javni sud u Banjaluci je prošlog meseca osudio Dragicu A. na godinu dana zatvora, jer je kao dispečer na prijemu poziva u Službi hitne pomoći Doma zdravlja Banjaluka, nesavesno postupila kada je Nemanja Cvijić zvao Hitnu pomoć, moleći za spas svog brata Srđana Cvijića (31) iz Srpca, nakon čega je tridesetjednogodišnjak preminuo.

Ona je, kako su prenele Nezavisne novine, Nemanji Cvijiću rekla da brata doveze automobilom, a nakon što joj je Nemanja rekao da nema vozilo, rekla mu je da uzme taksi ili pozove nekog drugog.

Sutkinja Danijela Božić rekla je prilikom izricanaj presude da optuženoj nije stavljeno na teret da je prouzrokovala smrt Cvijića, nego osnovni oblik krivičnog dela – da je kao medicinski radnik postupila suprotno dužnosti.

Izvor: N1

I ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...