Izvor: JUGpress.com, 07.Feb.2026, 14:02
Više od sećanja: Bratislav Lazarević sindikalac i političar u bujanovačkoj postpetooktobarskoj realnosti
VRANJE-BUJANOVAC
Bratislav Lazarević, dugogodišnji sekretar Crvenog krsta u Bujanovcu,
preminuo je u Vranju u petak šestog februara u šestdesetoj godini života.
Poštovan u Bujanovcu, jednako među građanima svih nacionalnosti,
ostavio je neizbrisiv pečat u periodu posle petooktobarskih promena
godine, kada je sticajem tadašnjih društvenih okolnosti u realnosti
Bujanovca svoj društveni aktivizam sprovodio na >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << dva paralelna
koloseka, na sindikalnom i političkom planu, a po diktatu (ne)prilika u
toj opštini gde su se u isto vreme preplitali pobuna Albanaca na jugu
Srbije i borba zaposlenih u preduzećima i ustanovama za raskid sa
socijalističkim nasleđem, duboko ukorenjemim u rukovodećem
establišmentu u svakom segmentu lokalne zajednice.
U nadirućoj plimi sećanja na Batu Lazarevića, valja izdvojiti njegov
zanimljiv i ofanzivan sindikalni aktivizam, kada su direktori na čelu
preduzeća i ustanova u Bujanovcu iz SNS garniture bili redom
smenjivani, Duvanska industrija, „Feldspat“, Predškolska ustanova,
Radio Bujanovac, „Svetlost“, „Heba“, da ne nabrajamo dalje, doživeli su
radnički bunt kao konačnu slobodu od rukovodilaca kojima je Slobodan
Milošević dao odrešene ruke u interesu očuvanja svoje i vladavine svoje
partije.
Specijalna bolnica u Bujanovačkoj Banji gde je smenjen do tada
neprikosnoveni direktor autokrata Ranđel Veljković, predstavljao je
krunu zajedničkih napora Bate Lazarevića i Regionalnog povereništva
UGS „Nezavisnost“ za Pčinjski okrug, jer u njegovu smenu nisu
verovali ni najveći opozicionari na jugu Srbije, čak i posle petog
oktobra.
A tada je nakon nezadrživog radničkog ustanka u bujanovačkim
preduzećima i ustanovama, krenula pobuna Albanaca, usledilo je
formiranje Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu na
čijem čelu će se naći pragmatični SPS disident Nebojša Čović, pa će se
Bata Lazarević okrenuti politici paralelno sa sindikalnim aktivizmom,
postavši jedan od čelnika bujanovačkog odbora Demokratske
alternative, novoformirane Čovićeve stranke, članice Demokratske
opozicije Srbije.
„Čović je i moja i sudbina Bujanovca, a mir na jugu Srbije prvi uslov
zajedničkog života svih građana na ovom prostoru“, govorio je Bata
Lazarević.
Bio je veran Čoviću i novim sindikalnim vođama u bujanovačkim
preduzećima i ustanovama, ali se nije ljutio na nezavisne medije,
posebno na Vranjske novine, kada su objavljivani kritički tekstovi na
račun Čoviča zbog, istini za volju, ponekad iznuđene saradnje sa
političarima iz redova poraženih političkih snaga toga vremena.
„Čović će jednog dana otići iz Bujanovca, a ja ostajem ovde da živim sa
ovim ljudima, kako bi rekao starešina Islamske zajednice u Bujanovcu,
voda prolazi, a pesak ostaje“, citirao je Bata ndžemedina Spahijua.
Tako se i dogodilo, Čović se vratio u Beograd, a Bata Lazarević je ostao
u Bujanovcu, unapredivši rad Crvenog krsta u ovom gradu, u prvom
redu zbog brojnih korisnika narodne kuhinje.
„Ovo što spremamo za korisnike narodne kuhinje nije veliko dostignuće,
ali naši najsiromašniji sugrađani imaju bar jedno toplo jelo na dan“,
govorio je Bata sa empatijom za one koji ne bi mogli da prežive bez
Crvenog krsta.
Neka ova sećanja koja su više od toga, koja govore o čoveku omiljenom
u Bujanovcu i šire, budu makar simboličan poslednji pozdrav Bati
Lazareviću, ČOVEKU, pre svega i izvan svega, sa porukom da ćemo mu
se pridružiti da zajedno oremo nebeske njive, kako je to pevao Đorđe
Balašević. (kraj) SK/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Vranje
