Izvor: JUGpress.com, 19.Jan.2024, 18:18
Todorović: Sa brda se bolje vidi ili kako ste branili NIN i da li će Evropa da lupa packe Vučiću ili Srbiji
LONDON
Piše: Dragan Todorović
Dakle potpuno sam fasciniran dokle je stigla moja mučnina nad srpskim političkim životom.
Prvo, onomad, NIN. Evo šta ja znam, a moj sud vam ne treba, pravite ga sami:
NIN je, zahvaljujući nesposobnosti sopstvenog glavnog urednika, stigao do ŠTAMPANOG tiraža od 15.000 primeraka. To nije i prodati tiraž. Ako su odgovorno poslovali, štampani i prodati tiraži treba da su blizu. Recimo, 12.000 prodato (jer se praznični >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << brojevi uvek štampaju u većem tiražu, posebno ako se uz njih daje poklon)—za Novu godinu, što znači da je prosečna prodaja verovatno ispod 10.000 po broju. Kako znam cifre? Pa u novogodišnjem broju bila je poklon knjiga kolumni Dragana Velikića, na kojoj je, po zakonu, morao da stoji tiraž. A pošto je knjiga morala da ide uz svaki primerak, kolko žica tolko godinica.
To objašnjava zašto je Ringier naprosto poklonio NIN (ej, NIN!) svojoj direktorki. Koja kapitalistička multinacionalna firma poklanja bilo šta što zarađuje ?
Elem, kao i svaka normalna poslovna žena koja u stvari zna šta radi, Drakulićka-Petrovićka je pet meseci radila istraživanje tržišta, javnog mnjenja i konsultacije sa raznim stručnjacima. To se, je li, Redakciji nije dopalo, jer neizvesnost. A onda ih je skupila i iznela plan promena. Sve ono što sam pročitao, a došlo je iz usta Mališićke i glodura Ćulibrka—dakle ne od protivničke strane!—govori da je plan razuman i logičan. Ono o čemu sam više puta pisao, da NINu nedostaje radost čitanja te da se pretvorio u jednu nadrndanu, mračnu novinu koja može da bude zanimljiva samo ako ste ludi za politikom, potpuno opsednuti, ovaj plan pokušava da premosti. Pri tome ja nisam primetio ništa što govori o promeni uredjivačke politike. U stvari, Ćulibrk je taj koji je odradio intervju sa Vučićem u presudnom trenutku pred izbore.
I sad, šta? Svi, kao, Bravo NIN! Kao, Branimo dostojanstvo!
Majke vam? A nije bekstvo iz kafića u kojem si zapušio WC, nisi oprao ruke, a za đon ti se zalepila rolna toalet papira? Nego čistota devičanskih savesti. Mogu ja da budem i gluplji od toga, samo da se dogovorimo.
Onda se najavi da će ceo taj tim iz NINa da pređe tamo daleko i radi novi magazin. Oda radosti! Živo me zanima tiraž.
Ali ovde tiraž nije bitan. Ovde je vraćanje duga u pitanju.
(Naizgled nevezano, ali sad tek počinjem da naslućujem kako je Basara prešao u onaj mrak. Kad moraš da pipaš u obe sobe, bar sedi tamo gde je toplije.)
Toliko o NINu.
(Vidim da je jedan od predloga za ime novog skrovišta NON. Znam da je u današnjem svetu sramota retka, ali kako vas nije? NON je bio časna i nezavisna novina koju su zabranjivali. Nema sad nikoga na tom nivou u Srbiji.)
A onda krene ovo posle izbora. Te Štrajkujem glađu, te Daj bre nešto da prezalogajimo, će pomremo od gladi. Te Razbijaj vrata jer je tako bilo 5. oktobra, te Što apse decu ako su samo razbila staklo, te Apsite mene ako smete, te Nisam ja važan, šta se palite. I onda, E, ajde da ne protestujemo svaki dan, nego javićemo.
A onaj sajt što prati veličinu protestnih skupova beleži da je najveća brojka u poslednjih nekoliko godina bila oko 60.000 protivnika vlasti. Šta to govori? Pa ne znam, ja sam malopre zaglupio.
E sad, lukavo: dvadest “vodećih evropskih političara” traže od Ursule da bije Vučića jer je siledžija. Zvuči odlično. Samo, odavde gde stojim—Ko na brdu ak’ i malo stoji—vidim drugu sliku.
Prvo, već mesecima kad putujem vidim na nemačkoj TV jednu suspregnutu kampanju protiv Srbije. Jednim delom, to je protiv AV, ali drugim delom ima otužan ukus vraćanja starih dugova. I logično je: ako je Nemčija bila prva država koja je priznala stare rajhovske prijatelje po otcepljenju, zašto sada ne bi prva bacila kamen na svoje stare rajhovske neprijatelje. Nekako ne bih da verujem da je to, ali nemam drugih ideja. Nagledao sam se na Dojče teve raznih reportaža sa juga Srbije, gde se Nemcima prikazuje zaostalost i beda. A Kosovo je super samo mu duva ladno sa severa.
Elem, pogledajte spisak ovih “20 vodećih”: prvo, tu je neka žena ovde iz Britanije za koju nikada nisam čuo. A baš pratim politiku. Nisam čuo ni za ostale. A pratim evropsku politiku. I Britanija nije Evropa. Tako da ovaj Nemac laže. (Pogledajte pažljivije listu zemalja: sve snažno podržavaju Ukrajinu, ako već nisu Ukrajina. Ovo je, najvećim delom, pokušaj kažnjavanja Srbije zbog nedostatka sankcija baćuški. Uostalom, pre samo dva dana zapadni medji su objavili čudan tekst naslovljen sa “Spisak zemalja koje najmanje podržavaju Ukrajinu”. Imate pravo samo jednom da pogađate ko je pobedio.)
Dalje, evropski Parlament je šala komika. Tu sede razne sakalude koje su super srećni što imaju ogromne plate i još veće dnevnice i stalno su veći Papa od Pape. Niko ih ništa ne pita, ali stalno galame. Pa to je forum u kojem je Najdžel Faraž držao besede. A vi znate ko je to. Vidi pod engleski Šešelj.
Hoću da kažem—ne nadajte se pomoći sa te strane, dragi opozicionari.
A Vučića se mora menjati. Jer nije zdravo.
Pa šta onda?
Pa promukoh već: napravite program, oko njega se ujedinite i uozbiljite, narodu objasnite šta će verovatno dobiti promenom vlasti a šta verovatno izgubiti. I onda dajte se malo uljudite. Nastupite kao neko ko to radi jer voli svoju zemlju. Jer sada, kad kažu Srbija, i Vučić i opozicija kao da izgovaraju ime banke u kojoj znaju I gde je sef i kad je smena obezbedjenja.
Amin.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
