Izvor: JUGpress.com, 25.Maj.2018, 22:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalno preduzetništvo – model zapošljavanja osetljivih kategorija i osoba sa invaliditetom
NIŠ
U Nišu se održava Internacionalni forum „Socijalna inkluzija, zapošljivost i tržište rada. Na skupu se razgovara na temu razmene znanja i iskustava u programima i aktivnostima za smanjenje nezapošljivosti i poboljšanja položaja socijalno osetljivih kategorija stanovištva . Na Forumu učestvuje oko stotinu govornika, kako domaćih, tako i 30 inostranih iz devet zemalja.
„Pitanja socijalne inkluzije, podizanja kapaciteta za povećanje stope zaposlenosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << kao i uređenje tržišta rada – od ključne su važosti za svako društvo i svakog njegovog pojedinca. Problem socijalne inkluzije i integracija ugroženih kategorija stanovništva predstavlja posebno važan segment akcione politike zapošljavanja sveke društvene sredine. Postoje etički i ekonomski razlozi zbog kojih treba insistirati na integraciji ugroženih i ranjivih kategorija. S jedne strane, pojam socijane pravde neostvariv je bez humanih i etičkih pobuda svake društvene zajednice. S druge strane, implementacija ranjivih kategorija istovremno predstavlja i efikasan način za smanjenje rizika od siromaštva i socijalnog isključivanja. Plansko i odgovorno pristupanje problemu nezaposlenosti ugroženih društvenih grupacija, svakako doprinosi uspešnoj integraciji na tržište rada i smanjenju rizika od siromaštva, diskriminacije i zavisnosti od finansiranja iz sistema socijalne zaštite“, naglasila je Tijana Đorđević Ilić, članica Gradskog veća resorno zadužena za socijalnu politiku .
Ona je dodala da je povećanje kapaciteta za rast stope zaposlenosti jedan je od prioritetnih ciljeva Grada Niša. „Slobodno možemo reći da Grad Niš u ovom domenu predstavlja dobar primer prakse. To dokazuje činjenica da Grad poslednjih godina u kontinuitetu beleži rekordno nizak broj nezaposlenih lica na evidenciji. Sa ponosom možemo reći da je stopa nezaposlenosti u Gradu Nišu ove godine za 8% manja nego lane, a gotovo 27% manja u odnosu na isti period od pre 4 godine“, poručila je.
Đorđević Ilić je posebno istakla da od ovogodišnjeg foruma očekuje dosta kvalitetnih ideja, efikasnih rešenja i primera dobre prakse. „
„Ovo je jednan od najvažnijih skupova vezanih za socijalno preduzetništvo i zapošljavanje. Ponosan sam što se održava u Nišu, i mislim da smo okupili izuzetno važne sagovornike. Mi danas ovde imamo jednog delagata u Evropskoj komissiji i člana Borda u Briselu za socijalna preduzeća , gospodina Anta Jankovića iz Podgorice , direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, direktora Regionalne privredne komore, znači svi preduslovi za otvaranje ove teme ka javnosti postoje“ rekao je danas u Oficirskom domu gde se održava Forum Nenad Stojanović iz Proaktiva, organizator skupa.
Na pominjanje „ socijalnog preduzetništva“ uglavnom se pogrešni misli da je to preduzetništbo za ljude koji imaju neki problem – ili su to osobe sa invaliditetom ili su generalno u nekom problemu. Veliko polje delovnja je socijalno preduzetništvo. Njime bukvalno mogu da se bave svi, samo da taj profit od preduzeća zaista ide u dobre svrhe. Pre svega ohrabruje mlade ljude i sve je više tih socijalnih zadruga koje se otvaraju. Mi imamo osam sadruga koje su tu iz našeg regiona, iz južne Srbije. Sve više će ih biti iz samog Niša.
Problemi sa kojima se suočavaju u domenu socijalnog preduzetištba je što nema zakona o socijalnim preduzećima. I to po mišljenju organizatora iz Niša predstavlja jednu vrstu barijere.
„ Još uvek nema dovoljno saznanjašta je to socijalno preduzeće. U agenciji za privredne registre kada se registruje radnja vi ste običan preduzetnik. A ljudi koji se bave ovim stvarima nisu obični preduzetnici. To su ljudi koji su hrbri, koji svoj profit ulažu u svoju zajednicu, korisnike, u osobe sa invaliditetom, mlade, žene, teško zapošljive kategorije. To su pravi heroji. Njima treba dati neku vrstu podsticaja.
Danas se razgovaralo o osam primera iz osam evropskih zemalja koji su dijametralno suprotni. U Srbiji još uvek nema, kako kaže Nenad Stojanović , „subvencija u prvoj godini, oslobođenje od plaćanja poreza, bespovratna sredstva za pokretanje proizvodnje, razne vrste sajmova i promocija tih ljudi… Dobro je da smo otvorili temu
Nenad Stojanović smatra da se klima u Nišu polako menja .
„ Upravo je sad na Kameničkom visu udruženje „Kamenica“ pokrenulo svoje socijalno preduzeće i biće tupuno novina, proizvoda od višanja, džemova, uključenja mladih ugroženih ljudi“, kaže Nenad Stojanović.
Prvi korak je napravljen a na potezu su grad i država, kažu organizatori.
U Srbiji su retke firme i radionice u kojima rade osobe sa invaliditetom i osetljive i teže zapošljive kategorije stanovništva.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 1091 osoba sa invaliditetom od kojih mnogi traže posao. Kako kaže Boban Matić iz Nacionalne službe za zapošljavanje Niš država nudi mnoge olakšice za njihovo zapošljavanje. On je podsezio da zakon nalaže da poslodavci na svakog 50. zaposlenoog treba da zaposli jednu osobu sa invaliditetom. U Nišu je budžetom grada predviđena sredstva u iznosu od 180.000 dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
„ Nacionalna služba za zapošljavanje u okviru nacionalnog plana ima set paketa namenjenih za zapošljavanje osoba za invaliditetom. To su sredstva namenjena za nova zapošljavanja, stručnu praksu, samozapošljavanje, refundaciju zarada osoba sa invaliditetom.“, kaže Boban Matić. On kaže da iako nema precizne podatke mnogi od tako zaposlenih ostaju da rade kod poslodavaca i nakon isteka roka za zapošljavanje od godinu dana kao i da među poslodavcima postoji veliko interesovanje za zapošljavanje ovih lica.
U Nišu sada rade samo dve radionice koje zapošljavaju osobe sa invaliditetom.
Iz Sigurne kuće u Somboru u želji da osnaže žene žrtve nasilja formirali su socijalna preduzeća.
„ Mi smo socijalno preduzetništvo i dolazim iz ustanove , Sigurna kuća, gde smo prepoznali poslovni model koji odgovara društveno ranjivim kategorijama. Tu spadaju i žene, žrtve nasilja pošto su one u fokusu jer se nalaze u Sigurnoj kući. Kada one izađu iz sigurne kuće gde su smeštene, one su zbrinute, ali mi tražimo model da ih umrežimo kad odu. Po našim dosadašnjim iskustvima to je socijalno preduzetništvo“ rekla je Tamara Savović iz somborske Sigurne kuće.
PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
