Izvor: KMnovine.com, 25.Mar.2016, 06:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle Patrijarha zanemeo i Sava Janjić
Sava Janjić i prosto ćutanje... Koliko se takvih situacija možete setiti? Ni jedne? Evo vam priloga za arhivu.
Piše: Ivan Maksimović
Nedavni susret vernog i bogobojažljivog naroda sa Patrijarhom, u rodoljubivim medijima, koji su jedini i preneli vest, označen je >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << vrlo poetično ali isto tako i precizno - "dan kada je patrijarh zanemeo".
Stajao je, opkoljen policijom i okružen narodom, gledao u ljude koji su došli kod njega zbog onoga što može da uradi, da spreči davljenje Gračanice Valjevske. Može ali pre svega bi morao to da radi i u tome da se trudi, misli narod. Patrijarh Irinej ne misli tako. Barem nije smatrao ili imao, bilo šta da kaže. Prošao je svoj put sramote umesto onoga koji nam je prokrčio Gospod, Golgote.
Paralelno sa ovim postoji virtuelni svet. U njemu je "sve lepo, u njemu je sve nežno, u njemu se sve raduje"... Tako hrišćanski zvuči. No, i taj mač sa dve oštrice radi ono što mu je u prirodi, seče, izvrće, razobličava i otkriva. A van ovoga materijalnog sveta, u tom virtuelnom, Srbi imaju svog predstavnika, sajber-monaha Savu Janjića. Na to mesto birali su ga kao što su "birali" i Patrijarha. Nekako se "nametnulo", što kaže narod... Ovo virtuelno nije ni izbliza zanimljivo i privlačno kao ono prvo ali mogućnost misionarenja ni izdaleka nije za potceniti. Ipak je mnogo više naroda u tom svetu nego u hramovima pa su i koraci promišljeni, odmereni, planirani. Da se ko ne dovede u zabludu.
Dakle, ogoljeno su iskreni stavovi onih koji ih oznose i zastupaju.
Čini se posebno o tome Sava Janjić vodi računa imajući na umu koliko ga očiju prati. Ali i čijih. A ako pažljivo posmatrate, što uopšte nije slučaj sa narodom, i suspendujete im onu pretpostavljenu ulogu koju bi trebalo uz svoje zvanje imaju, nema potrebe za ulaganjem napora da se otkrije koga je koji vetar oduvao.
Savu Janjića su oduvali neki Zapadni sa kojima je moguće izboriti se, no nije želeo izgleda. E taj Zapad podnosi sve ako se čini niz vetar, ko se usudi da krene suprotno, ako mu je već na putu, biće daleko oduvan. Toga se i Sava plaši, ne onog istočnog, blagog, domaćeg. Onog pravdoljubivog... ne.
Gotovo da niko nije primetio da je, prilikom odlučivanja hoće li ili ne UNESKO predati srpske svetinje na "čuvanje" Šiptarima od kojih je jedne i sam iguman, Sava javno pozvao da se to odloži dok se ne uverimo u dobru volju rušitelja. Ne da se spreči već odloži!
Dok se Gračanica godinama davi, Sava je ćutao kao i sav crkveni klir SPC. Od najnižeg do samog vrha. I dobro mu je bilo. Ali najedared, ne baš obavešten adminstrator Tviter naloga Valjevske Gračanice, u muci, prozove i Janjića koji skoči na noge lagane pa drž' ne daj Gračanicu, da se spasi pa da se spasi. Čitav jedan tvit je napisao, doduše nije iskoristio svih 140 znakova koliko je ograničenje ali su mediji redom preneli od reči do reči ovaj zahtev. Administratora odmah vernici napali, neki kritkijući neki podsmevajući se, kako je ekumenistu pozvao u pomoć. I to je bilo sve od prozivki. Ubrzo bi objavljena Patrijarhova izjava gde se on izjašnjava kako su se "oni saglasili". Sa tom izjavom "potopi" se i njegova revnost. Sede Sava opet na svoju stolicu i tap - tap po tastaturi kao i do tada...
No, dođe i ovaj dan.
Mart, 24. kao i svake godine, dan kada se sećamo početka NATO agresije i vremena kada smo ubijani kao insekti, sa nekim zloćudnim žarom i demonskim radovanjem kod naših ubica. Opet se narod razgalamio po sajber svetu, odlično se seća patnje i stradanja i smeta mu lažljiva i licemerna, a ponižavajuća politika potčinjavanja tim istim agresorima. Koji se sasvim otvoreno nisu pokajali ni za dane bombardovanja ni za dane stradanja Srba posle okupacije. Još se nameću kao dobrotvori. Doduše, prema Savi i saradnicima i jesu pokroviteljski raspoloženi. I tako će biti sve dok i on duva uz vetar. A taj vetar ne trpi otpor, ne trpi ni sećanje, ni pomen ako mu ne ide uz dlaku. Razumevajući dobro svoje okruženje Sava Janjić je odreagovao čak skromnije i od Haiku stila. Sve čega se setio, što je osetio i što ga tišti on je ovom fotografijom zakopao u sebe. Sakrio od svoje savesti u neki duboki mrak i to pokazao - bez reči!
pic.twitter.com/6iReQSZOk1
— Sava Janjic (@SavaJanjic) March 23, 2016
A nije da ume da piše, javlja, komentariše... Evo na primer, izrazio je duboko saučešće i dodatno objavio fotografiju zastava na pola koplja ispred EU parlamenta u Briselu povodom žrtava tamošnjeg terorističkog napada.
Sticajem čudnih okolnosti, baš iz centra odakle je dirigovano NATO napadima na Srbiju i logistička pomagana teroristička grupacija šiptarskih separatista na tlu.
No, piše on i odrugim stvarima. Tako smo imali sijaset, pregršt informacija i fotografiji o susretu i kretanju engleskog princa Čarlsa, posvećenog ekumeniste i neprijatelja Srbije, u nedavnoj poseti Kosovu i Metohiji. Da, opet sticajem nekih čudnih okolnosti, čoveka koji je jedan od najzaslužnijih za NATO agresiju i pružanje pomoći šipatrskim teroristima koji su spalili preko 150 crkava, proterali preko 250 hiljada i preorali i popalili srpska groblja i kuće. Taj čovek je primljen sa najvećim oduševljenjem. I svi koje on kontroliše, morali su da se poklone svom dželatu uključujući i jadno dete, malu Milicu iz Prizrena, koja mu je pogurana rukom Save Janjića - uručila cveće.
Nije Sava Janjić štedeo ni trud, ni vreme ni informacije o ovom "predivnom" i susretu sa izuzetno poštovanim i voljenim Čarlsom.
Na dan kada je bombardovana Srbija Sava Janjić na svom Tviter nalogu, na kome ga veliki broj ljudi prati, objavio je fotografiju na kojoj je sve crno osim jedne upaljene sveće. Poetično... naizgled. U stvari - bezdušno, bezobrazno, podanički i izdajnički. Ni jedne jedine reči o stradanju srpskog naroda, nevinim žrtvama, junacima iz redova vojske i policije, koji su i njega branili a za to položili svoje živote. Ne, ni reč, ni pomen ni sećanje.
Osim ove bezlične fotografije. Na prvi pogled, ako ne znate koji je datum, pomislite da mu je nestala struja... Da je čovek u mraku. "Sava Janjić je u dubokoj tami" kaže vam pomisao i nekako ga zažalite... A jeza vas prožme, hladna, oštra...
Prečesto je dana u kome oni koji su prihvatili ulogu da brane, čuvaju i jačaju Crkvu, jednostavno zaneme...
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
