Izvor: JUGpress.com, 27.Sep.2023, 11:10

Novi zakon legalizuje kršenje novinarskih standarda

NIŠ

Novi Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je trenutno u fazi nacrta, ne donosi

nikakav napredak, već se trudi da legalizuje postojeće stanje u toj oblasti. Sudeći po

predlozima u nacrtu zakona, neki mediji će morati da poštuju kodeks da bi od države

dobili sredstva kroz projektno sufinansiranje, dok drugi mediji novim zakonom

dobijaju potvrdu od države da mogu da krše kodeks i da za to nemaju nikakve sankcije,

ocenjeno >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << je na panelu „Šta nam donose novi medijski zakoni“  koji je održan juče u

Nišu u organizaciji Koalicije za slobodu medija.

Učesnici su istakli da nacrt zakona u poglavlju koje reguliše sufinansiranje projekata u oblasti

javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa, predlaže da jedan od kriterijuma za

ocenu projekata bude i to u kojoj meri se medij pridržava profesionalnih i etičkih standarda.

Taj kriterijum (pridržavanje etičkih i profesionalnih standarda) bi se dokazivao pribavljanjem

podataka od nadležnih tela da u godini koja prethodi konkursu nije izrečena mera od strane

regulatornog tela u slučaju elektronskih medija, ili da nije donet akt samoregulatornog tela

Saveta za štampu (za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost) a

kojima je utvrđeno da je konkretni medij prekršio zakonske odredbe, odnosno standard

profesionalne etike.

Ovim bi Savet za štampu prvi put našao mesto u Zakonu o javnom informisanju, jer trenutno

to samoregulatorno trenutno ima mesto  samo u podzakonskom aktu, odnosno pravilniku o

sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa.

„Mi ovu odredbu smatramo potpuno diskriminatornom, jer će neki mediji morati da poštuju

kodeks, a neki imaju blanko potvrdu države da mogu da krše koliko hoće i da za to ne trpe

nikakve sankcije i to je suština problema. Ništa ne znači što je Savet za štampu na ovakav

način u Zakonu, mislim da je ovo mnogo gore nego da ga nema uopšte“, ocenila je generalna

sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković na panelu.

Prema rečima Gordane Novaković, jedna od stvari koju je Ministarstvo istaklo jeste da je

protivustavno to da neko mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu da bi konkurisao za

novac.

Prema njenim rečima, od kada je donet prethodni Zakon o javnom informisanju, u pravilniku

Ministarstva je postojala odredba koja kaže da će se prilikom odlučivanja za dodelu sredstava

na projektima za medijsko sufinansiranje uzimati u obzir da li je medij kršio kodeks u

poslednjih godinu dana, i tome će se tražiti podaci od Saveta za štampu.

„To je na nivou Ministarstva u princupu poštovano, ali na nižim nivoima uglavnom je

ignorisano. Naša ideja je bila da se to učini obaveznijim tako što će se ta odredba iz

podzakonskog akta biti stavljena u novi zakon. Sa tom idejom smo krenuli u čitavu ovu priču,

a sa ciljem da se budžetska sredstva uskrate onima koji građane ne informišu objektivno i

istinito“, rekla je Gordana Novaković.

Prema mišljenju Milana Zirojevića, koji je glavni i odgovorni urednik „Južnih vesti“, novi

zakon ne donosi nikakav napredak, već se trudi da legalizuje postojeće stanje.

On navodi da cilj donošenja tog zakona nije regulacija, već je cilj „ negativna liberalizacija,

da svako radi šta hoće“.

„Cilj zakona je da se daju neki ustupci nezavisnim medjima i ljudima koji žele neki

regulaciju u medijima, a da ostali nastave da sprovode propagandu, samo legalno“, rekao je

Zirojević.

Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava Niš, je ukazao da su odredbe u nacrtu

zakona o javnom informisanju svojevrsna izjava država „mi ne želimo da nešto promenimo,

nas ne interesuje da li u medijima neko svakodnevno krši prava građana“.

Kako je rekao, medijski sadržaji osim što krše profesionalne i etičke standarde, pre svega krše

prava građana i to se kroz žalbe Savetu za štampu najtragičnije vidi.

„U jednom takvom kontekstu, a uz prethodno gromoglasno ćutanje na sva drastična kršenja

prava građana, vi sad pravite pravni osnov za legalno finansiranje sadržaja koji krše sve

profesionalne i etičke norme“, rekao je on.

Donošenjem stretegije i novih medijskih zakona država uporno pokušava da na zid kojem je

istrurila armatura stavi lepu novu fasadu i kaže ‘ovo je sad sve lepo i novo i sad će od sad sve

da bude super’, rekla je Marija Obradovićpredsednica Upravnog odbora Asocijacije

nezavisnih lokalnih medija „Lokal press“ i članica radne grupe za izradu Nacrta zakona.

REM točka spora

U nacrtu zakona o elektronskim medijima koji se tiču javnog informisanja i elektronskih

medija predviđa se privremeno oduzimanje dozvole elektronskim medijima koji krše zakon

na mesec dana, jer je do sada Regulatorno telo za elektronske medije (REM) teško izricalo

meru zabrane rada medija, ovo je jedan od zaključaka drugog panela o zakonu o elektronskim

medijima, na diskusiji o medijskim zakonima u Srbiji „Šta nam donose novi medijski zakoni“

koja je održana u Nišu.

Član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski rekao je da se

radna grupa pri predlaganju promena u zakonu razilazila u mišljenjima u vezi sa tim da li će

iz grupe ovlašćenih predlagača biti isključeni nadležni odbori u Skupštini Srbije i Vojvodine.

“Najvažnije pitanje koje nisu hteli da prihvate bilo je da se u trenutku donošenja novog

zakona bira ponovo novi Savet REM-a”, rekao je Veljanovski.

Na poslednjem sastanku Radne grupe, kako je kazao, nije postignuta saglasnost u vezi sa

članom koji govori o trajanju mandata članova REM-a, a koji sada traje šest godina.

Naime, bilo je predloženo da se tri člana REM-a biraju na mandat od dve godine, tri člana na

madnat od četiri godine i tri člana na mandat od šest godina.

Kasnije bi, kako je rekao, samo oni članovi koji su izabrani na mandat od dve godine “može

da ponovi svoj mandat”.

“Takođe, u dosadašnjem Zakonu o elektronskim medijima je pisalo da Medijsku strategiju

mora da odobri Narodna skupština i to se više ne zove Strategija nego smernice, što je

dobro”, rekao je Veljanovski i dodao da su promenjeni i kriterijumi ko može da bude član

Saveta REM-a.

Slađana Ostojić, Direktorka TV Zona Plus Slađana Ostojić rekla je da se analizom može

primetiti da Zakon o elektronskim medijima ne donosi nikakve mogućnosti za razvoj lokalnih

i regionalnih medija, odnosno informisanja na lokalu.

“Javno informisanje na lokalu se ne spominje u nacrtu ovog zakona. Previsoke su naknade

koje lokalni mediji moraju da plaćaju državi, a to se ne pominje nigde”, rekla je ona.

Na panelu je bilo i reči o tome da određeni krajevi Srbije kao što je to jug, nisu dovoljno

vidljivi na Javnom servisu ali i da često lokalni mediji zbog toga imaju pritisak da vrše ulogu

javnog servisa na lokalu.

Pravni ekspert u organizaciji CRTA Vladana Jaraković rekla je na panelu da se čak 60 odsto

građana i dalje informiše o političkim procesima putem televizije, kao i da REM nije učinio

ništa što bi moglo da poboljša medijsku sliku.

“Od 2016. Godine REM prestaje da izveštava, onda prestaje i da prati izborne kampanje i na

kraju da pravilima nameće obaveze privatnim preduzećima”, rekla je ona.

Naglasila je da je bitno da se u zakonu koje regulišu pitanje izveštavanja o funkcionerima,

sadrže u samom zakonu.

Dodala je i da mera koja je naložena 2021. godine da se medijima 10 dana u toku kampanje

za izbore zabrani da izveštavaju o funkcionerima nije bila adekvatna.

Kazala je da Ministarstvo informisanja nije uzelo u obzir mišljenje Venecijanske komisjie gde

je Srbija stavljena u “isti koš” sa zemljama kao što su Rusija, Mađarska i Turska, kao zemlja

u kojoj mediji ne izveštavaju profesionalno o političkim temama.

Izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović rekla je da je REM u svom

poslednjem izveštaju naveo da je u toku prošle godine dobio 76 prijava koje su uputili

građani i organizacije a koje se tiču rada medija.

“Na osnovu toga izdao je jednu opomenu, dva upozorenja i 25 slučajeva odbacio. REM je

makar ranije odlučivao o tim prijavama. Dakle, o skoro 50 prijava  nije ni odlučivao. To

govori da REM nikome ne polaže račune i nema nikakvu odgovornost” istakla je ona.

Zakon o javnom informisanju je trebalo da bude donesen pre godnu dana, a pre dve godine

Zakono o elektronskim medijima. Zakon o javnim medijskim servisima, kako su istakli

učesnici panela, i dalje  nije ni u planu. (kraj) IP/LJS

I ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...