Izvor: JUGpress.com, 22.Feb.2025, 18:31
Neutemeljene tvrdnje o „napretku“ u smanjenju nasilja prema ženama i femicida
BEOGRAD
Proteklih dana u javnosti se moglo čuti da je „broj žena žrtava porodičnog nasilja bio najmanji u
prethodnoj godini“ i da „imamo drastičan pad ubistava žena kada je u pitanju ubistvo u porodičnim
okolnostima“, prema rečima Tatjane Macure, ministarke zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti
rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.
Takođe smo čuli i da >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << „pad broja ubijenih žena pokazuje da mere države, koje se odnose na preventivnu
zaštitu, kao i kampanje koje podstiču žrtve nasilja i one koji imaju saznanja da se nasilje dešava da
nasilje i nasilnika prijave, daju rezultate“.
Dostupni podaci MUP-a pokazuju da se u proteklih pet godina broj događaja nasilja u porodici i drugih
oblika rodno zasnovanog nasilja kreće između 27.000 i 29.000. Na primer, u 2020. godini bilo je 27.953,
dok je u 2024. godini bilo 27.428 događaja nasilja, što jasno pokazuje da je trend stabilan i da ne
možemo da govorimo o smanjenju nasilja. Pored toga, broj krivičnih prijava je konstantno veoma nizak,
a u 2024. godini iznosio je 15,7% od ukupno evidentiranih događaja. Ako se ovome doda i podatak da
je u 2023. godini skoro 53% učinilaca nasilja u porodici osuđeno na uslovne kazne, evidentno je da se
ne može govoriti o sistemskim poboljšanjima prevencije i zaštite žena od nasilja.
Ukazujemo da su tvrdnje ministarke Macure neutemeljene i da nisu zasnovane na dokazima, na
analizama ili istraživanjima. Iako je tačno da je broj femicida u 2024. godini bio manji u poređenju sa
prethodnim godinama, svakako se ne može tvrditi da je to zasluga mera koje preduzima država, s
obzirom da država već godinama ne ispunjava ni minimum na koji se sama obavezala, kao što je
na primer, uspostavljanje tela za praćenje femicida, koje je planirano Strategijom za sprečavanje i borbu
protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. S druge strane, dostupna
istraživanja nam pokazuju da žene nemaju poverenja u institucije – istraživanje Poverenika za
zaštitu ravnopravnosti (2023), kao jedan od četiri najčešća razloga zašto žene žrtve nasilja ne
prijavljuju nasilje, navode nepoverenje u institucije (pored straha, sramote, ekonomske zavisnosti od
nasilnika). Smanjenje broja femicida tokom jedne godine, u državi koja nije uvela nove mere i koja nema
funkcionalne mehanizme ni institucije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, uz istovremeno
nesmanjeni broj događaja nasilja, može imati različite uzroke, ali se o njima ne može govoriti bez
ozbiljnog istraživanja.
Smatramo da je neprimereno da se z rtve femicida koriste za prikupljanje politic kih poena i dovođenja
u zabludu građanki i građana Srbije o „rezultatima mera drz ave na prevenciji nasilja prema z enama“.
Takođe, pozivamo sve institucije da postupaju u skladu sa svojim nadlez nostima i da ne stvaraju iluziju
napretka bez sistemskih promena.
Ponovo pozivamo institucije da:
uspostave nezavisan mehanizam za praćenje femicida;uspostave jedinstven, centralizovan i transparentan sistem prikupljanja podataka o nasilju
prema ženama, uključujući i femicide;osiguraju adekvatan zakonodavni i institucionalni okvir za procesuiranje femicida,
prepoznaju ga u krivičnim zakonima kao teško ubistvo žene, odrede srazmerne i delotvorne
sankcije za učinioce, kao i da dosledno sprovode zakone i politike u ovoj oblasti;obezbede delotvornu procenu rizika u prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja
prema ženama, efikasnu zaštitu i informisanje žrtava. (kraj) FemPlatzI ovo Vam može biti interesantno
