Izvor: JUGpress.com, 19.Maj.2020, 08:53
Krivokapić: Sistem za nadzor građana “opasna igračka” i u demokratskim društvima
BEOGRAD
Teško je proceniti koliko je kamera postavljeno u Beogradu, o tome ne postoje podaci, a zloupotreba sistema za praćenje je vrlo moguća, jer su i zemlje s mnogo većim stepenom demokratije “pale na tom testu”, kaže Danilo Krivokapić iz Share fondacije. Dodaje i da je manja verovatnoća da podaci koje građani koji se prijavljuju za pomoć od 100 evra budu zloupotrebljeni, jer, kako kaže, država te naše podatke već ima.
Na sajtu hiljade.kamera.rs. objedinjene >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << su sve javno dostupne informacije o pametnim kamerama u Beogradu, a upućen je i poziv građanima da pomognu mapiranje kamera i širenje svesti o problemima koje donosi masovni nadzor u našim zajednicama.
Na pitanje koliko kamera u gradu je postavljeno, Krivokapić kaže da je to teško proceniti.
“Teško je proceniti koliko je kamera u gradu. Taj projekat se nastavio i tokom vanrednog stanja. Od sredine prošle godine se one postavljaju, i baš zbog toga što nemamo tačan broj, mi smo pozvali građane da mapiramo sve kamere u Beogradu”, kazao je Krivokapić za N1.
On je izrazio nadu da će se “zajedničkom akcijom” to saznati.
“Akcija napreduje dobro. Građani su se javili i pre ovoga, mi smo uspeli da dosta podataka skupimo pre vanrednog stanja, organizacije, građani zabrinuti za privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Mogu reći da sam uživao radeći na ovom projektu, jer je jako puno ljudi izrazilo svoju zabrinutost ali i želju da nam pomogne da postavimo ovaj sajt”, rekao je.
I nakon pokretanja sajta, dodaje, ljudi se javljaju, šalju fotografije, kače na Tviter uz #hiljadekamera
“Tek očekujemo da će se ljudi javljati u narednom periodu”, dodao je.
Na pitanje da li je informacija o broju kamera treba da bude dostupna javnosti, Krivokapić kaže da smo unazad imali različite najave od zvaničnika o broju kamera koje treba da budu postavljene.
“Prvo smo čuli da će ih biti na 800 lokacija, pa da će biti postavljeno 1.000 kamera, a zatim i 2.000, pa da će ih biti hiljade i da će biti postavljane godinama. Kada smo tražili informacije prema Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja, rečeno nam je da ne postoji podatak ili dokument u kome se ova informacija nalazi. Tako da nas je ovako nešto primoralo da angažujemo građane”, naglasio je Krivokapić.
On je izrazio i sumnju da su poštovane zakonske procedure.
“Vanredno stanje nije dramatično promenilo situaciju. Ovo je projekat koji traje više od godinu dana i kamere se postavljaju sve vreme. Što se tiče zakonske procedure, tu postoje dve stvari: istina je da policija ima nadležnost da koristi opremu za video nadzor, ali je u ovoj situaciji značajno dramatičnije, jer je najavljen i softver za prepoznavanje lica. To je drugačija vrsta igračke u rukama policije”, naglašava Krivokapić.
Analiza fondacije je, kaže, pokazala da u ovom trenutku nisu ispoštovani zakonski uslovi da se na ovakav način koristi tehnologija za nadzor.
“Ono što je najavljeno je da ćemo imati čitav grad pokriven kamerama, da će se koristiti softver za prepoznavanje lica, što praktično znači da svako može biti praćen u svakom trenutku”, izjavio je.
On kaže i da je potrebno da mere budu proporcionalne potrebama.
“Da bi se ispunili zakonski uslovi, potrebno je da su ovakve mere neophodne i proporcionalne društvu, da je zaista neophodno da imamo toliko kamera i da je to proporcionalno, odnosno da ne postoji nijedan drugi način kako bi se interes javne bezbednosti zaštitio”, naglašava.
Govoreći o rizicima, sagovornik N1 je rekao da mu se čini “da građane brine mogućnost da svi budu nadzirani i da se privatnost u potpunosti izgubi”.
“Nama su zagarantovane neke slobode i mi smo na njih navikli. Ako znamo da država ima oružje da nas prati u svakom trenutku, nećemo se osećati isto, već mnogo manje slobodni. Rizici od zloupotrebe ovih podataka takođe postoje. Dakle, ako neko ima sve podatke o tome kuda se građani kreću, možemo samo da pretpostavimo kako oni mogu da se zloupotrebe”, dodao je.
Istraživanja su, kaže, pokazala da su primera radi, podaci o lokaciji naših mobilnih telefona, o tome s kim smo razgovarali i slično, da se tim podacima pristupa bez sudske odluke, kao i da su snimci s tih kamera objavljivani u tabloidima.
“Zemlje s mnogo dužom demokratskom tradicijom su takođe pale na ovom testu, od Amerike i zemalja EU, svi koji su imali sistem za masovni nadzor građana su ga zloupotrebile”, rekao je.
Privatnost u doba korone i dobre strane
U doba koronavirusa nije bilo drugačije.
“Mi smo na početku vanrednog stanja imali nekoliko zabrinjavajućih izjava od našeg predsednika. Prvo je izrečeno da se prate telefoni građana koji su došli iz Italije, pristup je mogao da bude dozvoljen samo uz odluku suda, što nije bio slučaj, a takođe nam je najavljeno i da se građani mogu pratiti čak i ako ostave telefon kod kuće. Kako, nije rečeno, ali meni jedino na pamet pada da je to moguće ovim kamerama o kojima pričamo”, izjavio je Krivokapić.
Ono što se dešavalo u protekla dva meseca, pokazalo nam je, dodaje, da će država “i te kako pokušati da koristi novu tehnologiju za kontrolu građana”.
“Hvaljen je kineski pristup borbe protiv pandemije, ne znam da li je to trend, ali činjenice je da su mnoge zemlje primenile sistem za praćenje svojih građana tokom epidemije koronavirosa”, kaže.
Gost N1 je izjavio i da postoje dobre strane ovog sistema, ali…
“Ukoliko ceo grad pokrijete kamerama, doći će do pada određene vrste kriminala. Ali to su neki lakši zločini, sitne krađe, obijanja automobila. Što se tiče organizovanog kriminala i terorizma, ovakvi sistemi su se pokazali potpuno bezuspešnima. I ti sitni benefiti nisu srazmerni tome koliko će se ugroziti naše pravo na privatnost”, mišljenja je Krivokapić.
Da li su ugroženi podaci građana koji se prijave za 100 evra
Na pitanje da li podaci koje građani daju za prijavljivanje za jednokratnu pomoć od 100 evra mogu da budu zloupotrebljeni, Krivokapić kaže da je to malo verovatno.
“Ja razumem zabrinutost građana čim čuju reči država i baza podataka. Mi smo imali više puta curenje podataka iz državnih baza. U ovom slučaju, ja nisam previše zabrinut. Ovo je manje rizična stvar, jer nam država u ovom slučaju traži podatke koje ona već ima, jedini rizik je da neko dođe do tih podataka ko ne bi trebalo da dođe. Takve situacije su se dešavale, ali ja se nadam da je lekcija naučena”, kazao je Krivokapić.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
