Izvor: KMnovine.com, 24.Jan.2022, 23:09
Istorijski projekat Srebrenica: Izveštaj Komisije profesora Grajfa u svetlu njegovih najnovijih tvrdnji
Istorijski projekat Srebrenica: Izveštaj Komisije profesora Grajfa u svetlu njegovih najnovijih tvrdnji "I bez izvođenja konačnih zaključaka, jasno je da se usled provincijalnosti i neodgovornosti rukovodstva Republike Srpske, ova afera kreće u vrlo lošem smeru".
Srpska javnost, a posebno njen deo u Republici Srpskoj, s razlogom je uznemirena vestima koje se šire da je prof. Gideon Grajf, predsednik Međunarodne komisije za Srebrenicu koju >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << je formirala Vlada Republike Srpske, izraelskom listu „Haarec“ dao izjave iz kojih bi se moglo zaključiti da odstupa od ključnih stavova komisije kojoj je bio na čelu. Sporna pitanja po kojima se čini da je Grajf promenio stav odnose se na broj streljanih bošnjačkih zarobljenika (njegova Komisija je utvrdila oko 3,700, za razliku od 8,000 kao što u službenom narativu stoji), i na to da li se u julu 1995. godine u Srebrenici dogodio genocid, što se u zaključku njegove Komisije bezuslovno poriče.
U najnovijim izjavama po ovim pitanjima, koje se pripisuju prof. Grajfu, a koje prenosi „Haarec“ (12-1-22 i 19-1-22) Grajf kaže da će tokom narednih nekoliko nedelja objaviti „pojašnjenje“ izveštaja Komisije kojoj je predsedavao, a koje će sadržati odgovor kritičarima koji ga optužuju za „revizionizam.“
Ako je desetočlana Komisija tokom dve godine rada prilježno i odgovorno proučila materiju, kakvo je „pojašnjenje“ sada potrebno? Pojašnjenje bi imalo smisla jedino u slučaju da su se pojavili novi dokazi koji neke od zaključaka Komisije naknadno dovode u pitanje. U izjavi prof. Grajfa o tako nečemu nema naznaka, već se tamo samo nagoveštava polemički odgovor kritičarima koji ga optužuju za „revizionizam.“ Zar on na tu vrstu kritike nije bio spreman kada se prihvatio ponude Vlade Republike Srpske da stane na čelo Komisije za Srebrenicu?
Što se tiče magičnog broja od 8,000 streljanih žrtava, u tekstu u „Haarec-u“ od 19. januara ove godine navode se Grajfove reči gde on kaže da „nema drugog broja: oko 8,000. A mi taj broj ne iskrivljujemo, mi ga prihvatamo.“
Ako su ovi stavovi prof. Grajfa tačno navedeni, a „Haarec“ ih donosi u navodnicama, onda nije jasno čemu obećana „pojašnjenja“ i šta bi se pomoću njih moglo postići. U izveštaju Grajfove Komisije navodi se cifra od 3,700 žrtava. Jedino pojašnjenje koje bi sada imalo dejstva tiče se razloga i okolnosti za Grajfovo udvostručavanje cifre navedene u Izveštaju i mogućnost postojanja novih dokaza kojima bi se tako drastično uvećavanje moglo opravdati.
Ove neočekivane igre brojevima i pravnim kvalifikacijama, sasvim razumljivo, izazvale su brojna pitanja i nedoumice. Da bi se bolje razumelo šta se dešava i zašto, korisno je držati na umu pozadinu ove afere. Pre nekoliko godina, predsednik Dodik se našao u nelagodnom položaju kada su „Majke Srebrenice,“ na obeležavanju godišnjice 11. jula, nemačkom tužiocu predale prošireni spisak sa imenima preko 20,000 Srba koji su navodno učestvovali u «srebreničkom genocidu.» Taj potez je kontekstualno vezan za spisak sa imenima oko 17,000 Srba koji je 2005. godine Komisija tadašnjeg predsednika Dragana Čavića, takođe uz sumnju da su doprineli masovnim ubistvima u Srebrenici, sastavila i predala Haškom tribunalu na procesuiranje.
Kao što se moglo pretpostaviti, javnost u Republici Srpskoj se ustalasala zbog bezobrazluka „Majki Srebrenice,“ koji se nadovezivao na prethodni bezobrazluk Dragana Čavića. Pod javnim pritiskom, Dodik je naveo niz stvari koje će preduzeti u znak odmazde, pa između ostalog i da će imenovati međunarodnu komisiju da ispita Srebrenicu, s tim da šta god ona bude rekla on će to unapred prihvatiti. Izgleda da taj brzopleto dati carte blanche sada dolazi na naplatu.
Na scenu je tada stupio savetnik predsednika Dodika, izraelski državljanin rodom sa prostora Srbije, i osoba sa bliskim vezama u izraelskim strukturama. On je Dodiku «priskočio u pomoć» i predložio mu dva Izraelca da predvode planirane komisije, jednu za Sarajevo a drugu za Srebrenicu, a upravo Grajfa za ovu poslednju.
Još tada, izrazili smo osnovanu sumnju u ovaj poduhvat. Razlozi za kritički otklon prema procesu formiranja ovih komisija svojevremeno su objavljeni ovde i ovde.
Pitanje koje je ključno glasi: da li tuđa ruka srpski svrab češe? Nema nikakve sumnje da je Grajf kompetentan naučni radnik i da je dobar i zaslužan stručnjak u stvarima koje se odnose na odbranu izraelskih interesa. To je logično i treba tako da bude zato što je on Izraelac. Ali ovde se radi o odbrani srpskih interesa. On nije Srbin, a nije ni Arčibald Rajs, Nemac (ne Švajcarac, kao što se pogrešno misli) koji je u drugoj i poštenijoj eri zaista svim srcem, dušom i intelektom prigrlio i stručno zastupao interese srpskog naroda. Danas, mi živimo u pokvarenoj eri geopolitičkog podmetanja i podlih obaveštajnih igri. Grajf nije samo naučni radnik, on je ujedno i eksponent službenih struktura svoje zemlje, u čemu nema ničeg neprirodnog niti lošeg ali bi trebalo da navodi na oprez.
Međutim, upravo on, sa baš takvim pedigreom, bio je izabran da srpski svrab češe, i to po vrhunski osetljivom pitanju koje je usko povezano za raison d’etre postojanja njegove zemlje Izraela, a to je genocid. Samo su srpski zanesenjaci nekoga iz takvog miljea mogli da izaberu da ih brani, iste fantaste koje su pre godinu dana klicale Soroševom agentu u Crnoj Gori: «Dritane — Srbine.»
Još uvek je rano donositi definitivne zaključke o Grajfovoj ulozi i preokretu. Neophodno je pažljivo posmatrati dalji razvoj ove situacije. Ali naša ocena od pre tri godine izneta jednom istaknutom beogradskom analitičaru, da je Grajf uvučen u srebreničku igru i postavljen na čelo Komisije da u ovoj operaciji deluje više kao gatekeeper (čuvar na kapiji, zadužen da ništa što ne bi trebalo slučajno ne prođe) nego kao puki i bespristrasni istraživač, u svetlu ove medijske kontroverze dobija jaku empiričku potvrdu.
Međutim, i bez izvođenja konačnih zaključaka, jasno je da se usled provincijalnosti i neodgovornosti rukovodstva Republike Srpske, ova afera kreće u vrlo lošem smeru. Konstelacija snaga u svetu još uvek ne dozvoljava da se činjenice u vezi sa Srebrenicom objektivno sagledaju i uvaže, i tragikomično očekivanje mnogih Srba da će izveštaj komisije pod predsedništvom jednog Izraelca koji, kao Jevrejin, «zna šta je genocid,» preko noći promeniti percepciju Srebrenice, podrazumeva se da na kraju mora biti iznevereno. Međutim, da je Izveštaj Grajfove komisije bar ostao onakav kakav je bio, bez dovođenja u pitanje ključnih tačaka od strane komisijinog predsednika, i to bi bilo dobro. Ovako, rad Komisije je kompromitovan, verovatno fatalno, neobjašnjivim preokretom i naknadnim vrdanjem njenog predsednika, čime je jedan po mnogo čemu ozbiljan dokumenat pretvoren u farsu.
Ukoliko niste Haški tribunal i nemate njegovu licencu na ignorisanje i prekrajanje činjenica, vi ne možete da prvo kažete da srebrenički gubici iznose 3,700, kao što je u presudi Tolimiru pretresno veće tvrdilo da je bilo oko 3,900 streljanih (mada je i takva cifra prenaduvana i empirički nepotkrepljena ukoliko se odnosi na žrtve streljanja) pa da posle toga izjavite da je ipak bilo 8,000, kao što je posle Tolimira učinilo veće u predmetu Mladić a pre toga u predmetu Popović, i sve to bez ikakvih materijalnih dokaza kojima bi se objasnile takve razlike. Ako za svoje krivudave stavove nemate artiljerijsku podršku globalnih medija i globalnog političkog establišmenta, spremnih da prikriju i pokriju svaku neutemeljenu besmislicu, i ako vam je stalo do kredibiliteta, bolje je da se držite jedne priče i da od nje olako ne odstupate.
Šta god bilo objašnjenje za „vrdanje“ prof. Grajfa, jedna stvar je očigledna. U pozadini operacije čiji je on deo nalaze se zakulisne igre kojima Srbi generalno, i rukovodioci Republike Srpske posebno, jednostavno nisu dorasli.
Da budemo sasvim fer, u vezi sa Srebrenicom nije čudno samo ponašanje prof. Grajfa. Još čudnije su neke nedavne izjave visokih zvaničnika Republike Srpske, formulisane u apsolutno istom duhu.
Kada smo već na izveštavanju izraelskog dnevnika „Haarec,“ novina koje verovatno malo ko u Srbiji i Republici Srpskoj prati, u broju od 6. decembra 2021. njegov saradnik Sam Sokol navodi reči predsednice Republike Srpske Željke Cvijanović na temu dešavanja u Srebrenici. Navodi su iz intervjua datog ovom listu tokom zvanične posete gospođe Cvijanović Izraelu. Ona tu kaže da „nema negiranja genocida“ (direktan citat) i da „njena vlada ne poriče genocid, već da se zalaže za to da sve žrtve budu podjednako zapamćene“ (parafraza dopisnika Sokola).
Željka Cvijanović
U odnosu na nametnuti Inckov „zakon“ protiv negiranja genocida, „Haarec“ direktno citira godpođu Cvijanović da „naša reakcija nema nikakve veze sa sadržajem zakona“ nego se objašnjava činjenicom da ga je doneo međunarodni predstavnik umesto domaćeg zakonodavca, i da „čak i kada bi se takav zakon odnosio na oblake ili vetar, ili ne znam ni ja šta, naša reakcija bi bila ista.“
Gospođi Cvijanović se bar ne može prigovoriti za nedoslednost. Kako izveštava „Haarec,“ ona je prvo izjavila da „ne negira genocid,“ pa zatim da na zakonu protiv negiranja genocida ima uslovni prigovor, ali samo zato što ga je doneo Incko, a da ne bi imala ništa protiv da su isti takav zakon izglasali neki domaći organi.
Ovu smušenost gospođe Cvijanović dopunjava izjava ministra energetike i rudarstva Republike Srpske Petra Đokića, u intervjuu sarajevskom TV Fejs, koju prenosi BN televizija 25. decembra 2021. a koja glasi da „genocid ne treba negirati, moramo biti spremni da se suočimo sa istinom o genocidu! Imamo i presude međunarodnih sudova, priznanja, pokajanja...“
Ako su stvarno ovakvi stavovi najviših zvaničnika Republike Srpske i vlade koja je formirala Komisiju prof. Grajfa i postavila ga da je predvodi, onda se Grajfove izjave, ma koliko čudne i neprijatne bile, ipak moraju posmatrati u mnogo blažem svetlu.
Srebrenica je za Republiku Srpsku i njen narod izuzetno ozbiljno pitanje. Zbunjujućim i protivrečnim izjavama koje stižu sa raznih strana i iz raznih izvora, to ozbiljno pitanje se pretvara u opasnu farsu.
Mi živimo u eri lažnih vesti i neodgovornog novinarstva, a „Haarec“ ima tradiciju otrovno antisrpskog izveštavanja koja ide unazad do perioda rata devedesetih godina. Ništa što taj izvor prenese ne treba uzimati zdravo za gotovo, ali na reči koje stavi pod navodnice ipak se mora obratiti pažnja, ako ni zbog čega drugog onda bar zato što za pripisivanje lažnih izjava postoje pravne posledice. Neveštim navodnim ograđivanjem Grajfove Komisije, koje niko nije potpisao i za koje se ne zna ko iza njega stoji, a koje je u svakom slučaju irelevantno zato što se sporne izjave pripisuju prof. Grajfu a ne Komisiji, ne postiže se i ne razjašnjava ništa. Grajf brzo i efikasno može da preseče sve nastale sumnje i kontroverze tako što će zahtevati da „Haarec“ objavi njegov (a ne Komisijin) demanti, pod pretnjom tužbe. To isto može da učini i gospođa Cvijanović, ukoliko su njene reči pogrešno i tendenciozno navedene.
Ali u prvom redu mora se izjasniti prof. Grajf, da li je navedeno i njemu pripisano zaista rekao, ili ne, bez ikakvih suvišnih „objašnjenja.“ Ukoliko to ne bude učinio, biće stvoren opasan utisak izvrdavanja, a to će teško naštetiti kredibilitetu Izveštaja njegove Komisije. Na potezu je, prema tome, Grajf i on ima načina i obavezu da ispravi „Haarecovu“ verziju, ukoliko je netačna.
Gideon Gajf
Svako odlaganje ili dvosmislenost, svaki propust da se najhitnije potvrde ili poreknu ove izjave koje mu se pripisuju i koje – ukoliko su tačne – obaraju i diskredituju Izveštaj njegove Komisije neminovno bi kompromitovalo ne samo njegov rad nego i svaki pošten i objektivan napor da se službeni srebrenički narativ podvrgne kritičkom ispitivanju.
Zato, prof. Grajf mora da reaguje, i on to mora da učini iskreno i neodložno.
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2022 :: Hvala na interesovanju
