Izvor: juGmedia, 22.Okt.2017, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I elita zaboravila prvog srpskog kralja
Ove godine Srbija obeležava 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog. Srbi su verovatno jedini narod koji je u kolektivnom sećanju potisnuo prvokrunisanog vladara što se ogleda u tome što ne postoji nijedan spomenik, niti dostojno spomen – obeležje u Srbiji.
Možda kraljevina u srpskom narodu nije zaboravljena, ali prvi kralj jeste. Godina jubileja 2017. – u kojoj je trebalo da se obeleži 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog prošla je bez ikakvog pomena >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << o ovom značajnom događaju. Nažalost, po ko zna koji put se pokazalo da elita, koja bi trebala da brine o nacionalnom identitetu i vrednostima ne postoji.
Institucija koja će na sebi primeren način obeležiti ovaj događaj jeste Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
U tu čast će se u sredu 25. 10. 2017. – te godine sa početkom u 11 sati u svečanoj sali SANU organizovati tribina pod nazivom „800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog“.
Uvodnu reč na ovoj tribini daće akademik Ljubomir Maksimović, potpredsednik SANU, a svoje učešće su potvrdili dr Srđan Pirivatrić („Put do kraljevskog venca. Kriza vizantijskog sveta i postanak srpskog kraljevstva“), prof. dr Smilja Marjanović – Dušanić („Srpski uspon na kraljevstvo: tumačenja i značenja ceremonije krunisanja“), docent dr Nebojša Porčić ( „Srpski uspon na kraljevstvo: diplomatske i diplomatičke implikacije“), prof. dr Zoran Mirković („Pravni poredak u srpskom kraljevstvu: od običajnog prava do vizantijskih pravnih zbornika“), docent dr Nina Kršljanin („Žička povelja Stefana Prvovenčanog“) i prof. dr Dragan Vojvodić („Slika o srpkom kralju i njegovo dostojanstvo u umetnosti i književnosti XIII stoleća“).
Stefan Nemanjić (1166 – 1227), poznat i kao Stefan Prvovenčani, bio je srpski srednjevekovni vladar iz loze Nemanjića.
Počeo je da vlada kao veliki župan, a 1217. – te godine krunisan je za kralja čime je Rašku podigao na status kraljevine, a on nazvan Prvovenčani.
Bio je bio drugi sin velikog župana Stefana Nemanje (Simeona Mirotičivog), mlađi brat Vukana Nemanjića, a stariji brat Rastka Nemanjića koji je po zamonašenju dobio ime Sava.
Stefan Nemanjić je bio oženjen Anom Dandolom do 1217. – te godine, a nakon toga se ženi Evdokijom Anđel. Imao je 5 sinova: Stefana Uroša I, Stefana Vladislava, Stefana Radoslava, Predislava (Sveti Sava II) i Komnina Nemanjića.
Kralj Stefan Prvovenčani umro je septembra 1228. godine. Arhiepiskop Sava ga je zamonašio pred smrt i dao mu ime Simon. Tom prilikom je preneta kraljevska vlast na njegovog sina Radoslava. Prvo je bio sahranjen u manastiru Studenici, a posle toga u svojoj zadužbini, manastiru Žiči.
Njegove mošti su prenošene petnaestak puta, od toga tri puta u vreme Karađorđa: prvo u vreme Kočine krajine, zatim u proleće 1806, kad je Studenica bila popaljena i privremeno napuštena, a mošti smeštene u manastir Vraćevšnicu. Treći prenos bio je pred sam kraj ustanka 1813. godine, kada su mošti sklonjene u manastir Fenek. Od 1839. godine mošti počivaju u manastiru Studenici, sa izuzetkom Prvog svetskog rata, kada su bile prenete u Peć i potom u manastir Ostrog.
Stefan Prvovenčani je podigao manastir Žiču, a takođe je napisao „Žitije Svetog Simeona“, to jest, biografiju svog oca Stefana Nemanje i čuda duše Svetog Simeona posle smrti tela.
Master istoričar Milan Ž. Trajković
