Izvor: KMnovine.com, 18.Maj.2020, 07:49
Horepiskop Naum: Pravoslavlje i informacione tehnologije
Trojični Bog je Tvorac svega vidljivog i nevidljivog. Sve što je Bog stvorio dobro je po samoj prirodi svojoj.
Izvor: Časopis „Sveti Knez Lazar“, broj 35/36 (101/102), Beograd 2019, str. 66-77.
I On sam je izrekao Svoju ocenu, da sve što je stvorio „beše dobro veoma“ (Post. 1, 31). Čovek kao razumno biće i kruna Božjeg stvaranja, i sam stvara, izumljuje, gradi, koristeći materiju >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << koju je Bog stvorio. Zbog toga zlo ne postoji u stvarima i napravama ljudskim, nego u zloupotrebi stvari ili naprava ljudskih.
Stanje ljudske sposobnosti kombinovanja materije da bi se napravili poželjni proizvodi i ljudsko znanje o svemu što se može proizvesti nazivamo „tehnologija.“ „Informaciona tehnologija“ je opšti termin koji opisuje tehnologiju koja pomaže proizvodnji, manipulaciji, skladištenju, komunikaciji i distribuciji informacija. Ona je majka savremenih digitalnih uređaja (digitalne televizije, računara, mobilnih telefona…) i pojava vezanih za njih poput interneta, društvenih mreža i slično, koji su za kratko vreme napravili revoluciju u ljudskom životu.
Svedoci smo procesa „digitalizacije života.“ Digitalni uređaji osvajaju sve sfere: porodica, rad, informisanje, obrazovanje, prijateljstvo i međusobne odnose. Računari i internet postaju infrastruktura za svakodnevni život ljudi, privređivanje, informisanje, odlučivanje, trgovinu, obrazovanje, upravu, zdravstvo i sve druge delatnosti. Svuda oko sebe vidimo primenu digitalnih uređaja i interneta. „Digitalizacija života“ utiče i na transformaciju ljudske komunikacije, načina života, pogleda na svet pa i na sam odnos vernika prema Bogu i Crkvi. Zbog toga je i ovaj fenomen potrebno sagledati u svetlu Jevanđelja Hristovog i dati odgovor na goruća pitanja ljudskog duha vezana za njega.
Informacione tehnologije Crkva ne odbacuje kao zlo samo po sebi, nego ih koristi razumno u slavu Božju, osvećujući ih, kao i sve ranije civilizacijske tekovine. Pri tome nas uči da ne robujemo tehnici i da izbegnemo manipulacije koje kao senka prate informativne medije. Crkva nas u tom pogledu upućuje na rasuđivanje, meru i trezvenost u svemu, podsećajući nas na reči Svetog Apostola Pavla upućene Korinćanima: „Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi. Sve mi je dozvoljeno ali ne dam da išta ovlada mnome“ (1. Kor. 6, 12).
Odnos Crkve, prema internetu i televiziji, sličan je odnosu Svetog Apostola Pavla prema atinskom Areopagu. Apostol se nije gnušao Areopaga kao nečistog mesta gde se obavljaju prazne diskusije neznabožaca, nego ga je iskoristio za propoved Jevanđelja Atinjanima, koji se ni za šta drugo nisu zanimali, nego da štogod novo govore ili slušaju (vidi Dap. 17, 21). Današnji čovek sa svojim slabostima, sklonosti ka praznim diskusijama i znatiželjom sličan je Atinjanima Pavlovog vremena a internet i televizija sa njihovom zloupotrebom predstavljaju virtuelni Areopag našeg vremena. Crkva se ne gnuša ovog savremenog Areopaga nego i ovde, po ugledu na Svetog Apostola Pavla, propoveda Istinu Hristovu. Izvesno je da se među „slušaocima“ propovedi Crkve nalazi neki novi Dionisije Areopagit i drugi sa njim, kao u Pavlovo vreme, koji će poverovati i proslaviti Boga životom svojim (vidi Dap. 17, 34). Samo jedna ljudska duša vredi više nego čitav stvoreni svet.
Crkva koristi virtuelne internet drumove, televiziju i druge izume ljudske za propoved Jevanđelja svim ljudima dobre volje kao što su nekada apostoli koristili najmodernije rimske drumove, brodove i zapregu da bi išli na propoved do najudaljenijih mesta Rimske imperije, iako su iste koristili i rimski vojnici i razbojnici za svoje nečasne aktivnosti. I savremena komunikaciona sredstva se mogu iskoristiti za dobro, da se reč Božija „širi i donosi mnoge plodove“, da se ispuni zapovest Gospodnja: „Idite po celom svetu i propovedajte Jevanđelje svoj tvari“ (Mk. 16, 15). Dostupnost interneta svakom čoveku odmah i svuda bez obzira na jezik, državu, granice, narodnost, takvu mogućnost čine lako ostvarljivom, za razliku od bilo kog časopisa, radio ili televizijske stanice. Ta sloboda, dostupnost i mali rashodi čine ga veoma pogodnim za propovedanje Pravoslavlja. Zloupotreba interneta i digitalne tehnologije Crkvu ne sprečava da ih koristi i osveti. Suprotno mišljenje odvodi u zabludu manihejske jeresi, koja je poricala sve materijalne tekovine čovekovog duha.
Posledice zloputrebe informacione tehnologije
Mobilni telefoni, internet i televizija predstavljaju veliki pronalazak čoveka, to su mediji i sredstva koji mogu da služe ljudima na dobro. Doneli su neiscrpne izvore informacija i brzu komunikaciju ali i nove grehe i grešne navike koje nastaju u virtuelnom svetu ali na dušu i telo deluju krajnje realno. Ovaj rad prvenstveno o tome govori, i to sa namerom da se razotkriju neke zamke demonske, tih duhovnih razbojnika koji vrebaju na „internet drumovima.“
Kada se internet posmatra kao prostor u koji se preslikavaju sve aktivnosti čoveka, onda je sasvim logično da se u ovom virtuelnom prostoru nađu i dobre i loše pojave, kao i u običnom životu. Na žalost, mnogo je više loših pojava. Statistika pokazuje da je više od 50 posto kapaciteta na internetu ispunjeno pornografskim sadržajima. Oni su i najgledaniji. Preko interneta i televizije se vode prefinjeni psihološki i sajber ratovi, šire sadržaji, ugrožava privatnost ljudi i obavlja niz drugih društveno neprihvatljivih aktivnosti. Nastale su nove zavisnosti od interneta, televizije i društevnih mreža. Stručnjaci tvrde da je ova vrsta zavisnosti veća od onih koje izazivaju droga, duvan i alkohol.
One su deo šireg plana i ideje duhovnog porobljavanja čoveka tj. pripreme čovečanstva za prihvatanje antihrista. Globalizam je njegova glavna poluga, a ekumenizam saradnik njegov.
Zbog toga se može reći da je zloupotreba digitalnih uređaja, televizije i interneta mnogo veća od njihove pravilne upotrebe, mnogo veća od zloupotreba Nobelovog dinamita i da su mnogi zloupotrebom upali u vrtlog virtuelnog sveta.
Zloupotreba dinamita donela je smrt ili ranjavanje mnogih ljudskih tela, dok zloupotreba informacione tehnologije, pre svega interneta, donosi ubistvo ili ranjavanje mnogih ljudskih duša. Koliko je duša pretežnija od tela toliko je ova druga zloupotreba pretežnija od prve. Ovaj izum ljudski postao je najubojitije oružje, ubojitije od svih borbenih aviona i nuklearnih raketa.
Cilj života i njegovo dostizanje kroz molitveno straženje nad čulima tj. trezvoumlje
Čovek je nebozemno biće, tajanstveni spoj vidljivog i nevidljivog, tela i duše, neba i zemlje. Sa spoljnim, vidljivim svetom on komunicira preko svojih čula: vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa. Oni su vrata i prozori duše. Sa Bogom, pak, čovek komunicira molitvom. Ona je disanje duše i kanal kroz koji Bog uliva u dušu svaku vrlinu. Molitva čini da čovek postane svoj Bogu, da živi u zajednici sa Bogom, da nasledi blaženstvo. Zbog toga demoni mrze dejstvo molitve i čine sve kako bi čoveka odvojili od tog najspasonosnijeg podviga.
Čovek se ne može drugačije usamiti u sebi samome do pomoću budne molitve i to budne molitve Isusove, uči nas bogonosni otac Crkve Sveti Ignjatije Brjančaninov.
Cilj našeg života je oboženje tj. živo sjedinjenje sa Bogom kroz neprekidnu umno-srdačnu molitvu. Molitva nam pre svih vrlina pomaže da zadobijemo blagodat Duha, budući da nam u svako vreme i na svakom mestu stoji na raspolaganju, blagovesti prepodobni Serafim Sarovski.
Da bismo postigli svoj cilj potrebno je zatvoriti vrata i prozore duše za lopove i ubice duše, tj. za greh i grehovne utiske. Drugim rečima, potrebno je straženje nad čulima, njihovo „urazumljivanje“ (stavljanje pod kontrolu razuma), naročito nad čulom vida, jer 80% podataka koje naš mozak obrađuje dolazi preko čula vida.
Najbolji primer straženja nad sobom pruža nam Presveta Bogorodica. Evo kako se opisuje njen život u svetu, u Nazaretu, u domu njenog zaručnika, starca Josifa, koji joj beše i srodnik:
„U domu Josifovom Presveta Djeva produži živeti isto kao i u hramu Solomonovom, provodeći vreme u čitanju Svetog Pisma, u molitvama, bogorazmišljanju, postu i ručnom radu. Gotovo nikad iz kuće ne izlažaše, niti se interesovaše svetskim stvarima i događajima. Malo je s kim uopšte govorila, i nikad bez naročite potrebe. Najčešće je u kući opštila sa dvema kćerima Josifovim“[1].
Vidimo, dakle, kod Presvete Bogomajke straženje nad svojim čulima i odbacivanje znatiželje o svetskim stvarima. Zbog toga se udostojila da bude majka Spasitelja, Bogočoveka Hrista, časnija od heruvima i neuporedivo slavnija od Serafima, najsvetije biće u svim svetovima posle Boga.
Suprotno vidimo kod naših praroditelja u raju. Nestraženje nad sobom i znatiželja učinili su da naša pramater Eva u raju okusi od drveta poznanja dobra i zla jer „vide da je plod na drvetu dobar za jelo (pohota tela) i da ga je milina gledati (pohota očiju) i da je drvo vrlo drago radi znanja (nadmenost života)“ (1. Mojs. 3, 6). Nagovorila je praoca Adama da okusi od zabranjenog ploda, te su tako oboje najpre umrli dušom a potom i telom. Nestraženje i znatiželja i danas, kada čovek na dlanu, preko mobilnog telefona i interneta, ima čitav svet sa njegovim „čarima“ samo na „klik“ od sebe, čine da čovek više nego ikad jede sa zabranjenog drveta greha, vođen pohotom tela, pohotom očiju i nadmenošću života (1. Jn. 2, 16). Prozori koji „iskaču“ na ekranima računara i telefona dodatno podstiču njegovu znatiželju za mnogim znanjem, odgovorima i informacijama. Zbog takvog „bombardovanja“ čula informacijama različitog karaktera (što vezanih za poslove koje obavlja, što potpuno suvišnih) i prljanja sablažnjivim sadržajima, njegova molitva biva rasejana ili se potpuno odbacuje. Njihov uticaj na dušu je sličan uticaju otrovnih gasova na um. Volju Božju u svemu može tvoriti samo čovek koji se srcem ne vezuje za bilo šta zemaljsko, trezvouman čovek, tj. revnitelj molitve.
Nerazumno korišćenje informacione tehnologije kao ubica molitve
Molitveni podvig je uvek bio tesan put. Istinski revnitelji molitve su uvek bili malobrojni. Molitva je naš štit i mač u nevidljivoj duhovnoj borbi. Ona je majka svih vrlina. Zbog toga nam Gospod zapoveda da ne malakšemo u molitvi. Molite se neprestano, uči nas Sveti Apostol Pavle (Ef. 6, 18). Molitvu su dužni da tvore svi hrišćani, bez obzira na poslove kojima se bave, na mesta i prizvanja. Ona nije posao samo monaha, jer jedno isto Jevanđelje važi i za monahe i za hrišćane u svetu.
Revnitelj molitve, bogoljubac, zbog toga će ograničiti svoje informaciono polje na razumnu meru, tj. otvoriće vrata duše samo za neophodne informacije, koje su potrebne za poslove kojima se bavi i one koje koriste duši. Suvišnu radoznalost, koja hoće da ispituje bez poretka i cilja, odbaciće. To zahteva napor, naročito ako je čovek navikao da se opija dušegubnim sadržajima koji se nude u različitim televizijskim emisijama, šou i rialiti programima, mnogim internet portalima zabavnog i sablažnjivog sadržaja, tj. ako je postao „digitalni zavisnik.“ Ovde je potrebno imati na umu reči Gospodnje: „Ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao. Ako li te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli da sve telo tvoje bude bačeno u pakao“ (Mt. 5, 29–30).
Oni najrevnosniji u molitvi, pre svih monasi, potpuno će odbaciti sve što ometa njihovu molitvu, od novina i pozorišta, preko mobilnih telefona i televizije do interneta i društvenih mreža.
Grčki starac Pajsije je preporučivao hrišćanima, revniteljima molitve, da ni vesti ne gledaju. Prepodobni Siluan Atonski[2] govorio je da revnitelj molitve ne treba da čita novine i časopise jer: „Istinski molitvenik u srcu od Boga dobija informaciju o stanju u svetu i moli se sa bolom u srcu za ceo svet, bez potrebe da sluša ili gleda vesti.“ Šta bi danas, u eri interneta, bogonosni starac rekao?
Blago onom hrišćaninu koji danas praktikuje „informaciono trimirje“[3] ili makar „informaciono suhojedenje“[4]. Uz post i čistu i čestu molitvu izbeći će sve zamke duhova zlobe u podnebesju i sjediniti se sa Gospodom, i to još ovde u telu.
Življenje u blagočešću i bogozajedničarenju veoma je teško i zahteva veliki trud, naročito u početku. Izvor naše snage pri tome je Blagodat Božija koju kao magnet privlači samo vatrena revnost čovekova za službu Bogu. Plamen ove revnosti u velikoj meri se smanjuje zbog nerazumnog, prekomernog korišćenja interneta, televizije, mobilnog telefona, čestih kontakata na društvenim mrežama… To je sve „voda“ kojom sami gasimo „oganj svete revnosti“ u sebi. Bez ovog „svetog ognja“ služba Bogu postaje prava mora, preteško breme, dosada, teskoba. Možemo slobodno reći da je naš naraštaj mlak prema Bogu i spasenju u velikoj meri zbog robovanja digitalnim uređajima. Za ovu mlakost Gospod je rekao: „Budući da nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz usta svojih“ (Otkr. 3, 16).
Mobilni telefoni, računari i internet doneli su revoluciju u ljudskoj komunikaciji. Fizička udaljenost i cena više nisu prepreke za komunikaciju među ljudima. Zbog toga savremeni čovek dramatično uvećava klub svojih sagovornika. U imeniku savremenog „digitalnog čoveka“ zapisano je i po nekoliko hiljada brojeva ili imejl adresa. Čovek je u svakom trenutku potencijalni sagovornik velikog broja ljudi u vizuelnoj ili zvučnoj formi. Slabi i ovde padaju.
Česti razgovori čine da snage duše budu razjedinjene, nesposobne za stalnu molitvu u unutarnjoj kleti srca. Oni su ubice usrdne molitve, kao i radoznalost, ljubopitstvo i slično. Kada se na to dodaju i njihovi zli saputnici: praznoslovlje, osuđivanje, ogovaranje i zloslovlje, od kojih naročito boluje današnji čovek, onda se može reći da zloupotreba telekomunikacionih uređaja vrši do sada neviđen masakr molitve, tj. ljudskih duša, i da je današnje društvo prepuno duhovno mrtvih ljudi, duhovnih preljubnika, „digitalnih idolopoklonika“. Najstrašnije od svega je što „digitalni idolopoklonici“ postaju jedno sa svojim idolima. Jer pri svakoj ljubavi čovek se utapa u predmet svoje ljubavi, koji postepeno postaje pravo biće njegovog bića, bilo da se radi o jelu, piću, uređaju, novcu, odelu, časti, vlasti, mnogoglagoljivosti, ljubopitstvu, radoznalosti ili nekoj drugoj strasti. Kao što je napisano u Svetom Pismu: „Hodiše za ništavilom i postaše ništavni“ (2. Carev. 17, 15). „Digitalni čovek“ zbog toga i sam postaje „mobilni telefon” tj. bezdušna masa od krvi i mesa, duhovna ledenica, leglo mnogih strasti a mobilni telefoni i računari postaju: otpornici pobožnosti, pojačivači samoljublja i individualnosti, transformatori ljudske zajednice i opštenja među ljudima.
Najgore od svega je to što se pri tome ruši porodica, ta osnovna ćelija društva, jer čovek zanet virtuelnim svetom, mobilnim telefonom, računarom, televizijom, društvenim mrežama, internetom i igricama i ne primećuje svoje ukućane i njihove potrebe, gubi ljubav prema njima i bližnjima, postaje agresivan, netrpeljiv, egoističan, depresivan, tužan, bezvoljan, sklon samoubistvu. Jedina pak prava ljubav i zanetost, jeste ljubav prema Bogu i zanetost duhovnim, večnim vrednostima, Carstvom Nebeskim. Brak duše sa Bogom je jedini zakoniti i spasonosni brak duše. Svaki drugi brak, koji se ne rađa iz ovog braka, kao zrak od sunca, jeste preljuba duše, smrt i prokletstvo.
Divan primer vatrene revnosti za sticanje sabrane molitve i spasenja nalazimo u žitiju velikog svetilnika Crkve Božje, ravnoangelog monaha Hristovog Prepodobnog Arsenija Velikog, koji je pedeset pet godina proveo kao pustinožitelj. U njegovom žitiju čitamo:
„Jednom, kada se on moljaše Bogu i govoraše: Gospode, nauči me kako da se spasem! opet bi glas s neba koji mu govoraše: Arsenije, beži od ljudi i provodi život u ćutanju, jer je to koren bezgrešnosti.
Poslušavši ovaj glas, Arsenije ustade i ode dublje u pustinju, napravi sebi malu keliju, i življaše sam u njoj, starajući se na sve moguće načine da praktikuje ćutanje. U tom cilju on izbegavaše svaki razgovor. Ustremivši sav um svoj k nebeskom, on telom boravljaše na zemlji a duhom drugovaše sa nebeskim silama. Svake nedelje i praznika on je dolazio u crkvu; po svršetku bogosluženja odmah se ćuteći vraćao u svoju keliju; pri tome ništa ni sa kim nije razgovarao, osim ako bi ga nekad upitao neko povodom neke vrlo važne stvari; i tada bi odgovorio kratko, i žurio odmah u svoje bezmolvije, u svoje molitveno tihovanje. I svi oci koji življahu u Skitu divljahu se vrlinskom životu prepodobnog Arsenija.
Jednom ga ava Marko upita: Oče, zašto begaš od nas? Arsenije mu odgovori: Bog zna da vas ja ljubim, ali ne mogu da budem jednovremeno i sa Bogom i sa ljudima, jer na nebu, iako ima hiljade hiljada i milioni miliona višnjih Sila, ipak svi imaju jednu volju i jednodušno slave Boga, a na zemlji mnogo je ljudskih volja i raznih misli, jer svaki čovek ima svoju volju i svoju misao, i zato ja ne mogu, ostavivši Boga, živeti s ljudima.“[5]
Primer Prepodobnog Arsenija, svakako, nije za podražavanje čoveku koji živi u svetu, ali može mu biti podsticaj da kontakte i razgovore svede na razumnu meru, uvek nađe vreme za razgovor sa Bogom u osami, u najusrdnijoj molitvi, slobodnoj od svih životnih briga. U njoj je izvor snage za svakodnevnu borbu sa iskušenjima, ona daje znanje koje svet ne može dati. To znanje je svetu nepoznato. Njome i samo njome čovek izučava sebe, život u ovome svetu, budući večni život i nevidljivi duhovni svet koji nas očekuje i u kojem verna duša ostaje vavek.
Virtuelna duhovnost
Sveti Oci nas uče da naše srce treba da bude ispražnjeno od svih grehovnih želja i svetskih maštanja i ispunjeno jedino stremljenjem Bogu i ljubavi prema Bogu, očišćeno od gordosti i smireno pred veličanstvom sile i mudrosti Božje.
Provođenje vremena pored televizora, računara, na društvenim mrežama i zabave na internetu u čoveku podgrevaju čulne naslade. Kada čulne naslade ispune srce, kada lažni sjaj i sablažnjivi prizori koji zrače iz različitih medija prionu za srce zajedno sa metežnošću i pustoši ovoga sveta, teško je voditi bogougodni život. Haotičnost koja se tada usvaja je otrov za dušu.
Protiv otrov koji Crkva nudi savremenom čoveku jesu različiti duhovni sadržaji koji se emituju preko zvaničnih crkvenih sajtova, crkvenih televizija i radija i to: Reč Božja u digitalnoj formi, propovedi Reči Božje episkopa i sveštenika, svetootačka literatura, duhovne tribine i slično. Ovde ne mislimo na mnoge „slavuje pravoslavlja” koji svoju delatnost na internetu obavljaju bez blagoslova nadležnog episkopa i potrebnog teološkog znanja.
Međutim, i u gledanju čisto duhovnih sadržaja potrebna je mera, jer svetlost sa ekrana negativno utiče na oči i um. Uticaj pokretne slike sa ekrana na oči i um je sličan uticaju genetski modifikovane hrane na želudac i celo telo. Pokretna elektronska slika određene frekvencije zamara um i čini ga hladnim za molitvu. Zbog toga, sve što se može pročitati u štampanoj formi ne čitajmo sa ekrana. Čitanje žitija svetih i svetootačke literature u štampanoj formi stvara u duši sasvim drugačiji osećaj, zagrevajući je za molitvu i druga duhovna delanja. Oni su nezamenljiva duhovna hrana.
Ambijent u kome duša cveta nije surfovanje po pravoslavnim sajtovima nego prisustvo na crkvenim Bogosluženjima i delatni vrlinski život. Duhovna toplota hrama i bogosluženja zagrevaju dušu za službu Bogu više od bilo kog duhovnog sadržaja na internetu. A kruna svih Bogosluženja je Sveta Liturgija, koja je Carstvo nebesko na zemlji.
U usrdnoj molitvi u hramu sva čula se osvećuju: čulo vida – gledanjem ikona i fresaka, čulo sluha – crkvenim pojanjem, čulo mirisa – mirisom tamjana, čulo ukusa – naforom (antidorom), čulo dodira – blagoslovom sveštenika, celivanjem ikona, pomazivanjem ruku svetim jelejem. Čitavo biće čoveka, i duša i telo, osvećuju se na Liturgiji pričešćem Prečasnim i Presvetim Telom i Krvlju Hristovom. Tada se i dušom i telom sjedinjujemo sa Gospodom. Sve ovo ne mogu nam dati duhovni sadržaji na internetu i televiziji.
Umesto višečasovnog prisustva na pravoslavnim portalima i forumima bolje je baviti se korisnim radom u slavu Božju sa sećanjem na Boga jer i samo sećanje na Boga veseli dušu, kao što se govori u psalmu: Setih se Boga i razveselih se (Ps. 76, 4). Delatni duhovni život, često prisustvo na crkvenim bogosluženjima, poslušnost duhovniku, telesni trudovi sa razumom uz odbacivanje maštarenja, donose duhovnu toplotu, trezvenost, razboritost i smirenje. Drugim rečima, donose osećaj blagouhanog „mirisa Pravoslavlja“ tj. ljubavi. Njega ne može zadobiti čovek koji „visi“ na internetu, tj. „virtuelni hrišćanin.“ Takav čovek zadobija: štetni duh racionalizma koji vlada u carstvu interneta i na društvenim mrežama – svojevoljnost, neposlušnost, mrtvo znanje koje čoveka čini gordim, kao što uči apostol: „Znanje nadima, a ljubav izgrađuje“ (1. Kor. 8, 1). Duh racionalizma je izvor jeresi i raskola. Zbog toga su „virtuelni hrišćani“ velika opasnost za crkvu ako se dokopaju crkvenih činova, naročito episkopskog.
Štetni uticaji na zdravlje tela
Višečasovni rad za računarom negativno utiče i na zdravlje tela s obzirom da je povezan sa sedenjem, tj. fizičkom neaktivnošću. Statički pritisak na kičmu i mišiće vrata tada je povećan, ruke prilikom kucanja na tastaturi i držanje miša su najčešće u neprirodnom položaju, cirkulacija krvi kroz organizam je otežana, ekran monitora negativno utiče na vid i mozak. Ovo mogu biti uzroci mnogih bolesti tela. Zbog toga je prilikom korišćenja informacione tehnologije potrebno održavati i normalan fiziološki ritam potreban za održanje telesnog zdravlja jer je „i telo za Gospoda, i Gospod za telo“ (1. Kor. 6, 13), kako u ovom privremenom tako i u večnom životu. Ono je svešteni hram Duha Svetog, sveto i neprikosnoveno i neizmenljivo večno obitalište duše, sveti član i ud Tela Gospoda Isusa Hrista, Kome neka je i od nas „digitalnih hrišćana“ slava i hvala, sa Ocem i Duhom Svetim, sada i navek, kroza sve vreme i svu večnost. Amin.
[1] Arhimandrit dr Justin Popović, Žitija svetih za mart, Valjevo, 2005, str. 460.
[2] Prepodobni Siluan Atonski – veliki svetogorski podvižnik, upokojio se 1938. godine, u vreme kada nije bilo televizije.
[3] Trimirje – potpuno uzdržavanje od bilo koje vrste hrane i pića u toku prva tri dana Velikog i Časnog posta.
[4] Suhojedenje – uzimanje „suve hrane“ (hleba i vode) jedanput na dan, i to u „deveti čas“ odnosno oko 3 sata posle podne.
[5] Arhimandrit dr Justin Popović, Žitija svetih za maj, Beograd, 1996, str. 198.
PROČITAJTE JOŠ:
Horepiskop Naum: Sveta Liturgija je izvor Večnog Života a ne zaraze! - KM NovineHorepiskop Naum: Hram Božiji i Sveta Liturgija su izvori duševnog i telesnog zdravlja i Večnog Života a ne zaraze! #Vera #Pravoslavlje #Pobeda #Vaskrs "Prinesmo Bogu beskrvnu žrtvu za spasenje naše, za Život Večni naš, za zdravlje duševno i telesno - za spasenje celoga sveta, odslužismo službu od koje nema veće ni na nebu ni na zemlji.
PROČITAJTE JOŠ:
O jeresi u poslednjim vremenima i hrabrom ispovedanju vere - KM NovineO jeresi u poslednjim vremenima i hrabrom ispovedanju vere #Vera #Pravoslavlje #Jeres #Progon #Crkva "Ništa ne opisuje ni jednu sadašnjost tako verno kao ono što je o njoj rečeno u prošlosti". Proveli smo dane Vaskrsa pod pritiscima i pretnjama da će vernici snositi posledice ako pokušaju da proslave Vaskrsenje Hristovo onako kako je to činjeno 2000 godina unazad.
PROČITAJTE JOŠ:
Poslanica sa petog crkveno - narodnog sabora u Loznici kod Čačka - KM NovineSaborska poslanica sa petog Molitvenog crkveno-narodnog sabora održanog u manastiru Svetog Nikolaja u Loznici kod Čačka 11. juna 2017. godine. Verujem u jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu...
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2020 :: Hvala na interesovanju
