Izvor: JUGpress.com, 16.Maj.2019, 18:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Femicid nedovoljno prepoznat u zakonodavstvu

NIŠ

U Srbiji ne postoji zvanična evidencija slučajeva femicida, ubistava žena učinjenih  iz mržnje prema ženama i željom za dominacijom. Prema podacima iz novinskih članaka, u periodu od 2010. do 2018. godine ubijena je najmanje 281 žena.

Nasilje nad ženama je globalni fenomen koji utiče na živote žena i devojčica u celom svetu. U Srbiji, kao i većini zemalja, praćenje femicida nije sistematizovano.

Radi boljeg razumevanja i prepoznavanja okolnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i situacija koje mogu dovesti do femicida i uspostavljanja modeča za prikupljanje podataka nastao je projekat “Iskorenjivanje i sprečavanje femicida u Srbiji.” U istraživanje su uključene sve pravosnažne presude koje su viši sudovi doneli u periodu januar 2015 – decembar 2017. godine. Preliminarni rezultati istraživanja pokazuju sledeće: Najviše krivičnih dela ubistva izvršeno je u zajedničkom stanu žrtve i učinioca, čak 36,6% i u stanu žrtve (31%), što potvrđuje da je najopasnije mesto za ženu upravo njen dom – ovo su samo neki podaci koji su se danas mogli ćuti  na skupu “Iskorenjivanje i sprečavanje femicida u Srbiji” koji je u Nišu organizovan povodom obeležavanja 18. maja – Dana sećanja na žene žrtve nasilja.

 Najviše ubistava je izvršeno upotrebom hladnog oruđa , 36,9 posto i fizičke sile, 30,8procenata,  vatrenog oružja , 15,3 posto i korišćenjem više sredstava izvršenja , 16,9 posto Ono što je više nego zabrinjavajuće je da su učinioci femicida pokazali veliku brutalnost i svirepost prema žrtvi, a to su pokazala istraživanja kojim je obuhvaćeno deset studija slučajeva i 69 presuda koje su viši sudovi doneli od januara 2015. godine do decembra 2017. godine.  Skoro polovina žrtava za koje se u presudama navodi da su pre ubistva bile u nasilnoj partnerskoj vezi sa učioniocem, nisu se obratile za pomoć ili podršku nijednoj relevantnoj instituciji (47,1%).

Kako je kazala Nevena  Petrušić, iz Ženskog istraživačkog centra za edukaciju i komunikaciju u velikom broju slučajeva ubistva su mogla da budu sprečena, ali nisu jer  su u nekim slučajevima  žrtve nasilja neozbiljno shvatale pretnje, u nekim slučajevima nisu prijavljivale nasilje, ali je bilo i slučajeva gde su žene tražile pomoć i podršku policije i Centara za socijalni rad ali je podrška izostala ili bila neadekvatna.

U obrazloženjima presuda retko se navodi u kakvom su odnosu bili učinilac i žrtva pre izvršenja krivičnog dela. Na osnovu raspoloživih podataka može se zaključiti da je odnos učinioca i žrtve pre izvršenja krivičnog dela bio uglavnom loš, da su izvršenju krivičnog dela prethodile svađe i rasprave, sa ili bez fizičkog nasilja, pogotovo ako se radilo u partnerskom odnosu;

 Kao motivi za izvršenje krivičnog dela pojavljuju se: ljubomora; prestanak emotivne veze ili napuštanje bračne zajednice; prikrivanje prethodno izvršenog krivičnog dela; gnev zbog uvreda od ubijene žene, osveta zbog neuzvraćene ljubavi i slično.

Nevena Petrušić je dodala  je istraživanje pokazalo da je “najrizičniji trenutak za ženu je kada odluči da napusti nasilnika”.

 Čak 14,3% učinilaca osuđeno je na kaznu zatvora do 10 godina, a nešto preko 1/3 na kaznu između 10 i 20 godina.

Vše od  23,5 posto  žrtava je starije od 65 godina, a okodebet posto  je ispod 18 godina.

– Učinioci femicida, kažu prezentovana istraživanja, imaju veoma nizak nivo obrazovanja – bez obrazovanja je 10%, sa osnovnom školom skoro 30%, dok je visoko obrazovanih manje od tri posto, Samo 21poosto učinilaca femicida imali su zaposlenje u momentu izvršenja dela;

Oko 1/3 učinilaca bilo je pod dejstvom alkohola u momentu izvršenja krivičnog dela;

Prema  rečima dr Nevene Petrušić, istraživanje je pokazalo da je bilo elemenata da se mnoga ubistva žena kvalifikuju kao teška ubistva, a ne kao ubistva.

“Mnogo se značaja da je olakšavajućim okolnostima, poput toga da se radi o starijoj osobi ili mladjoj osobi, osobi koja ima decu, o osobi koja ima dijabetes. Za svega desetak posto ubistava žena izrečena je maksimalna zatvorska kazna. Vidi se i tendencija da se kazne u drugostepenom sudskom postupku smanjuju”, istakla je Petrušić.

Kosana Beker iz Udruženje gradjanki FemPlatz iz Pančeva rekla je da u Srbiji imamo jako veliki broj femicida ali nema centralne evidencije i  podaci se prikupljaju iz medija. To ne pokazuje pravo stanje stvari.

“Imamo svake godine seriju ubistava gde je ubica, suprug, partner ili bivši partner, nakon ubistva počinio samoubistvo, a takvi slučajevi ubistava se ne procesuiraju i o njima nema evidencije”, izjavila je Beker.

Ona je dodala da je cilj projekta “Iskorenjivanje i sprečavanje femicida u Srbiji” da promeni mentalit ovdašnjih ljudi koji pravdaju ubistvo žena time da muškarac nije imao izbor i da se usvoji model za prikupljanje podataka o broju stradalih žena na nivou čitave države.

Samo  14,3 posto  učinilaca osuđeno je na kaznu zatvora do 10 godina, a nešto preko jedn trećine na kaznu između 10 i 20 godina.

Projekat “Iskorenjivanje” i sprečavanje femicida u Srbiji pokrenut je juna 2018. godine i biće zavšren novembra 2019. godine. Sprovode ga Kuća rodnih znanja i politika iz Novog Sada, FemPlatz iz Pančeva i Ženski istraživački centar iz Niša uz podršku Agencije ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i Evropske unije.

PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)

I ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...