Izvor: KMnovine.com, 01.Okt.2020, 01:10
Ekumenisti su odgovorni za zloupotrebu Jevanđelja i propast inoslavnih
"Papizam, odvojivši se od Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve, podlegao je kušanjima Satane, pretvorivši se u svetsku silu sa ekonomskim, dinastičkim, osvajačkim i političkim ciljevima, sa dogmama i načinom života koji nemaju ničeg zajedničkog sa učenjima Jevanđelja."
1. Papizam i protestantizam su iskrivili Jevanđelje
U zadnje vreme, mnogi članovi Crkve su uznemireni destruktivnim i brzim razvojem takozvanih >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << međuhrišćanskih odnosa Pravoslavnih sa dvema velikim jeresima zapada – papizmom i protestantizmom. Svoju zabrinutost su pokazali mnogo puta, a ove godine i sastavljanjem dobro poznatog „Ispovedanja vere protiv ekumenizma“, koje je bilo u opticaju i koje je potpisano od strane mnogih, a koje je po prvi put zasmetalo i uznemirilo ekumeniste, samozadovoljne i samohvalne postignutim uspesima.
Politika sadašnjeg okruženja i kulturna klima globalizacije, ne samo da nastoji da izbriše geografske granice između naroda, nego pokušava da pokida i duhovne, kulturne i religijske granice. Cilj i vizija joj je da sruši razlike i individualnost, da ujednači ljude u verovanjima i načinu života, da stvori novu vrstu ličnosti, bez duhovnih nastojanja i stremljenja ka onom iza ovog života, nego da ostane utopljen u ovu zemlju, u materijalni napredak i izobilje. Ovo pomaže dvojakim ciljevima onih koji su sve to isplanirali: ljudi se svode na jednostavne potrošače, koji će da uvećaju materijalni i ekonomski profit biznisa, postajući u isto vreme robovi svakodnevnog obezbeđivanja materijalnih dobara, sa nivoom opuštanja koji je kontrolisan i u rukama onih na vlasti, i to na način da kroz kontrolisane ekonomske krize mogu držati ljude pitomim i poslušnim.
Protojerej Teodoris Zisis
Drugi očigledan cilj je postavljanje Hristovog Jevanđelja i Crkve, koji predstavljaju jedinu snagu odbrane protiv materijalizma, na periferiju, tako da novim svetom ne upravlja Hristos, nego antihrist. Samo Hristos je odoleo materijalističkom kušanju Satane, odgovorivši da „ne živi čovjek samo o hljebu“ (Lk 4,4), i rangirajući materijalno i duhovno, svet i Boga – On je dao prioritet Bogu i duhovnom: „Ištite najprije Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati“ (Mt 6,33). I drugde: „Jer kakva je korist čovjeku ako zadobije sav svijet a duši svojoj naudi?“ (Mk 8,36).
Hrišćanski svet Konstantina Velikog, Novi Rim – Konstantinopolj, Pravoslavlje, u kome je Treći Rim - Moskva, učestvujući duhovno i u životu, sprovela u praksi asketsko i savršeno učenje Jevanđelja. I sada bi to trebalo da bude zamenjeno novim svetom materijalističke Amerike i Evrope, tj. Hrišćanskim mirom i to na američki način.
Papizam, odvojivši se od Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve, podlegao je kušanjima Satane, pretvorivši se u svetsku silu sa ekonomskim, dinastičkim, osvajačkim i političkim ciljevima, sa dogmama i načinom života koji nemaju ničeg zajedničkog sa učenjima Jevanđelja. Kao što je veliki ruski intelektualac Fjodor Dostojevski rekao da papizam nema veze sa Hrišćanstvom – ako bi se Hristos vratio na zemlju, bio bi osuđen i raspet od strane rimske inkvizicije.
Oni pod papom su izopačili i iskrivili Jevanđelje. Nisu poslužili da budu svetlost svetu, niti so zemlji, jer nisu postigli nikakav efekat na duše ljudi na zapadu. Zapad, Evropa i Amerika su se ubrzo distancirali od nepouzdanog papizma, i postali de-hristijanizovani, jer „ako so obljutavi, čime će se osoliti?“ (Mt 5,13). Izbljuvali su i sa pravom izgazili samostvoreno „hrišćanstvo“ pape.
Protestantizam je sa pravom reagovao protiv posredništva i devijacija papizma, radeći to sam i bez pomoći Crkve, sa namerom povratka na čistotu jevanđeljske istine. Ali bez Apostolskog Prejemstva i blagodatnih Tajni, vremenom su ušli u brojne podele i učenja koja čak dovode u sumnju i u Vaskrsenje Hristovo, a opravdavaju i „sramne želje“ – kako Apostol Pavle naziva homoseksualnost u prvom poglavlju Poslanice Rimljanima – stavljajući ih na nivo moralnog života.
2. Dvostruka greška: Pridruživanje jeresima i poštapavanje papizma
Arhitekte novog doba i globalizacije nastoje da nas ujedine i izjednače sa tim poremećenim, zloupotrebljenim i nepouzdanim hrišćanstvom papizma i protestantizma, stvarajući materijalističko, ovozemaljsko i ovosvetsko hrišćanstvo, kako bi korisni efekat Jevanđelja i Crkve nestao sa svetske scene,nakon čega bi ljudi nigde ne mogavši pronaći stvarnog Hrista, podlegli svim iskušenjima đavola, uspostavivši tako carstvo antihrista.
Oni su već uspeli da nas prevare i ubede da se pridružimo pan-protestantskom „Svetskom savezu crkava“, koji je zapravo Svetski savez jeresi i zabluda. Kakvo poniženje i sramota! Mlada Hristova, Telo Hristovo, Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva je izjednačena i stavljena na isti nivo sa mnogobrojnim protestantskim prangijama, od kojih svaka tvrdi da je istinska Crkva. Da li to postoji jedna Crkva ili mnoge Crkve? Da li su i jeresi Crkve? Nikada se Crkva nije identifikovala niti priključivala jeretičkim grupama i organizacijama. I to je tako bilo ne zbog nedostatka ljubavi, nego da bi se pomoglo jereticima da se obrate kroz pokajanje, i u isto vreme zaštite verni od jeresi. Crkva zaista propoveda istinu jereticima isčekujući reakciju tih koji su u zabludi. Ukoliko se izjednači sa njima, gde će oni to da se vrate? Oni će ostati tamo gde jesu ukoliko prihvatimo, kao što neki „pravoslavni“ tvrde, da spasenje i istina postoje i tamo. Pored toga, stavljamo u težak položaj sve one inoslavne koji su prišli Pravoslavlju, pa se svi oni kolebljivi, koji nisu ubeđeni u svoje spasonosne korake, mogu sablaznuti i razočarati.
Papizam je posmatrao naše priključenje Svetskom savezu crkava sa radošću i zadovoljnstvom, jer smo time napustili svoju tvrdnju da smo Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva. Međutim, za razliku od nas, oni nisu zaboravili da bi polovinom 15og veka, mogući savez Pravoslavnih sa reformatorskim saborima u Konstanciji (1414-1418) i Bazelu (1431-1439), nagoveštajima pokreta protestantizma, doveo do prevage sinodalnog sistema koji bi istovremeno obezvredio primat i autoritet pape. On nas ne gura među protestante, nego hoće da budemo sa njim protiv protestanata koji su odbacili njegove mnogobrojne inovacije. I kao što nas je onda prevarom naveo na sramnu Ferara-Firencu, tek da ne bi ojačali sinodalnu reformaciju – koja je došla do tačke gde je papa bio odbačen od svojih kardinala – on radi istu stvar i sada. On nas uvlači u dijaloge ljubavi mameći nas slatkišima da smo na neki način „sestrinske crkve“, i da možemo razgovarati „na istom nivou“. Međutim, on nastavlja da nas smatra šizmaticima (raskolnicima) i eklesijalno nepotpunima, kako bi nas naveo na prihvatanje papskog primata putem unijaćenja, a čije je anatemisanje na Frajzing-Minhenskoj plenarnoj sednici Mešovite komisije za teološki dijalog (1990) sakrio i učinio da nestane. Tim jednostranim potezom, koji smo prećutno prihvatili bez i jednog protesta, papa je pokazao da čak i na teološkom dijalogu radi onako kako on to želi pošto je „prvi i nepogrešiv“. Samim tim, zbog čega se uopšte vode diskusije ako Vatikan prihvata samo ono što mu odgovara, dok ono što je nama u korist, odbacuje i sakriva? Mi na glup način, baš kao i na Ferara-Firenci, gde smo potpisali unijaćenje, ponavljamo grešku i ponovo postajemo poštapalica papizma sa neprihvatljivim dokumentom iz Ravene i čak gorim planom sa Kipra, što se tiče primata pape.
Treba primetiti da u veoma sličnim okolnostima, ponavljamo iste greške, ne naučivši baš ništa iz prošlosti. Grčka i Kipar, kako bi dobili pomoć zapada i pape, opet potpisuju neprihvatljive akte unije, baš kao na Ferara-Firenci (1438-1439). Prihvataju i odaju počast papi, svejeretiku i onom koji je iskrivio Jevanđelje, odbacujući i udaljavajući se od božanske pomoći i sramoteći Svete mučenike i ispovednike vere. Konstantinopolj, koji je sam iskusio božansko napuštanje, nažalost vodi nas u aktivnosti lažne unije i u novu Ferara-Firencu, i to stopama kardinala Besariona Nikejskog, a ne stopama Svetog Marka Efeskog, iskrivljujući Jevanđelje i prihvatajući „skrivene vukove“ papizma i protestantizma. Zato je neophodna budnost po rečima Apostola Pavla, koji je to predvideo: „I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopako da odvlače učenike za sobom.“ (Dap 20,29-31).
Protojerej Teodoris Zisis,
Profesor na Teološkom fakultetu,
Aristotelov univerzitet u Solunu
Prevod sa engleskog jezika, MiA.
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
PROČITAJTE JOŠ: Potraga za idiotima među SrbimaKoliko god da ekumenizam kao savremena globalna zabluda, ideologija ili jeres napreduje, on se sve više srozava. Poslednje faze ove bolesti su zabrinjavajuće. Ekumenizam se više ne obraća prosečno inteligentnom čoveku, već mediokritetu i čoveku ometenom u razvoju. Poslednji pokušaji da se uvede novi grigorijanski kalendar su do inbecilnosti primitivni.
PROČITAJTE JOŠ: OKTOBARFEST U BEOGRADU I GEJ-„CRKVA“ BUDUĆNOSTI I pored mučnine koja se dogodila oko održavanja tzv. gej-parade, ovom bljutavom temom se i dalje bavi patrijarh (ako je još uvek patrijarh) Irinej. On je upravo, sa svojom sabraćom, završio posetu, između ostalog, i svojoj koleginici arhiepiskopici Švedske Antje Jakelen, onoj koja je prva žena-„arhiepiskop", tj. poglavar „crkve" u Švedskoj.
PROČITAJTE JOŠ: Episkop Artemije: Sveti Nektarije Eginski i njegov stav prema ekumenizmuPredavanje je održano 23. oktobra 1996. godine na "Međupravoslavnom bogoslovskom-naučnom skupu" održanom na ostrvu Egini u manastiru Svete Trojice, čiji je ktitor sam sveti Nektarije, a povodom 150 godina njegovog rođenja. Opšta tema skupa bila je: „SVETI NEKTARIJE - DUHOVNI, MONAŠKI I CRKVENI VOĐA". Skup je trajao tri dana (21 - 23.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: Pravoslavlje.net :: © 2014 - 2020 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
