Izvor: JužneVesti.com, 15.Jul.2019, 09:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekološko društvo u Sokobanji kreće u borbu protiv divljih deponija

Ekološko društvo u Sokobanji kreće u borbu protiv divljih deponija

Svega 2 od 25 sela, koliko ih je u opštini Sokobanja, ima organizovan odvoz smeća, zbog čega na svakom koraku niču divlje deponije i pretpostavlja se da ih ima stotinak. Sokobanjsko ekološko društvo rešilo je da to promeni, pa planiraju da u svakom od sela nađu makar jednu osobu za saradnju, koja će im pomoći da popišu sve divlje deponije i prošire ekološku svest među meštanima.

Problem neorganizovanog odvoza smeća neke mesne zajednice pokušale su da reše >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << određivanjem lokacija za bacanje đubreta, koje se tu samo zatrpava. Ipak, jedino pravo rešenje za ovaj problem je odvoz otpada, potom njegova selekcija i podela na ono što se može i što se ne može reciklirati. Ono što može treba reciklirati, a ostalo odneti na regionalnu deponiju. "Želimo da vidimo kakvi su problemi u opštini, kakve su njihove ideje i predlozi"; foto: MRCN

Prvi korak ka rešenju ovog problema je popisivanje divljih deponija, priča Darko Vasilijić iz Sokobanjskog ekološkog društva, nastalog pre nekoliko meseci, a sa ciljem da Sokobanja postane zaista ekološka opština kakvom se deklariše.

Želimo da vidimo kakvi su problemi u opštini, kakve su njihove ideje i predlozi. To se, osim na odlaganje otpada, odnosi i na snabdevanje vodom i slična ekološka pitanja - pojašnjava Vasilijić.

Vrelo je selo sa dve divlje deponije - stanovnici bacaju smeće kraj puta, u reku, oko nje, te na jalovište rudnika mrkog uglja Soko. Jedan od onih koji kaže da će se pridružiti Sokobanjskom ekološkom društvu je stanovnik ovog sela Dušan Milenković. "Mladi na neki način žele da se reše divljih deponija, ali kod starijih to nije slučaj"; foto: MRCN

Moje komšije uglavnom nemaju razvijenu svest o tome gde odlažu otpad, mladi na neki način žele da se reše divljih deponija, ali kod starijih to nije slučaj. Baš mi je drago što ovakva organizacija postoji u našoj opštini i mislim da će to uroditi plodom, jer je reč o boljitku sela, naše ekološke opštine i ekologije u celini - priča Milenković.

Dobili uverenje da će se sanirati gradska deponija; foto: MRCN Ni samo turističko mesto nije pošteđeno problema sa odvozom smeća. Gradska deponija je praktično smetlište, samim tim i veliki ekološki problem, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva, jer je poslednji put sanirana pre petnaestak godina.

Pritom se nalazi pored reke Moravice, koja formira Bovansko jezero, iz koga se snabdevaju vodom opštine Ražanj i Aleksinac, zbog čega predstavlja potencijalni zdravstveni problem.

Kao svetlu stranu ove situacije Dimitrijević ističe uverenje koje im je dalo tamošnje komunalno preduzeće - da je Vlada Srbije donela odluku da sanira ovu deponiju, te da će početi sa organizovanom selekcijom otpada i njegovim odvoženjem na regionalnu deponiju u Pirotu. "Imamo problem neregulisanog upravljanja smećem, gde mi sami sebi pravimo problem"; foto: MRCN

Naš cilj je Sokobanja bez divljih deponija i sa uređenim upravljanjem čvrstim otpadom. Ovo je poznato turističko mesto i okruženo je prelepom prirodom, nemamo industriju ni zagađivače te vrste, ali imamo problem neregulisanog upravljanja smećem, gde mi sami sebi pravimo problem. Potrudićemo se da uključimo sve faktore koji mogu da pomognu da zaista budemo ekološka opština - poručuje Dimitrijević.

Kako su neki od osnovnih ciljeva Evropske unije usmereni upravo ka ekologiji, na putu da postane članica Srbija će morati mnogo toga da izmeni. Naglasak je na reciklaži, pa su čak i uređene deponije najmanje poželjan oblik odlaganja smeća i trebalo bi ih svesti na, kako kažu u Evropskoj komisiji, neophodni minimum. Gradska deponija se nalazi pored reke Moravice; foto: MRCN

Kako bi se ova oblast što više uredila, još 1999. godine počela je sa primenom Direktiva 1999/31/EC o deponijama. Tako svaka od njih mora biti opredeljena za jednu vrstu otpada: opasni, bezopasni i inertni, a država je ta koja mora osigurati da svaka od deponija bude uređena po odredbama Direktive.

Kako bi se približila Evropskoj unija Srbija prvo mora da usvoji niz propisa, a onda da pređe na teži deo - njihovu primenu. Ovo je skup i dug proces ali, kako stoji u priručniku 35 koraka ka Evropskoj uniji, značajan deo troškova može se finansirati kroz EU fondove.

Kroz pregovore treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili visokim EU standardima. Srbija će nakon usklađivanja i primene odgovarajućih normi osigurati visoke ekološke standarde, veći kvalitet vazduha i vode, očuvanje biodiverziteta i integrisani sistem upravljanja otpadom - piše u priručniku.

Inače, Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, jedno je od 17 koje Srbija nije otvorila, a propisi koje ga čine izuzetno su obimni i čine gotovo trećinu svih propisa EU.

Nastavak na JužneVesti.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta JužneVesti.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta JužneVesti.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.