Izvor: JUGpress.com, 22.Dec.2025, 05:54
Dijaliza – kako unaprediti uslove za pacijente
LESKOVAC
Iako dijaliza za najveći broj pacijenata u Srbiji predstavlja rutinsku proceduru koja
obezbeđuje život, za mlade ljude ona je mnogo više od terapije. To je obaveza koja
menja svakodnevicu, utiče na mentalno zdravlje, obrazovanje, zaposlenje, pa čak i
društveni život. U Leskovcu je sve više inicijativa koje ukazuju da je vreme za
sistemska poboljšanja namenjena >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << najmlađim korisnicima dijaliznog programa.
Naši sagovornici navode da se mladi pacijenti, uz medicinski aspekt, suočavaju sa
problemima koji često ostaju nevidljivi: dugi sati provedeni u centru za dijalizu,
manjak psihološke podrške, ograničene mogućnosti za obrazovanje i fizičku
aktivnost.
„Dijaliza tri puta nedeljno po četiri sata za nekoga ko ima 20 ili 25 godina nije samo
medicinska procedura — to je potpuno drugačiji način života“, kaže jedan mladi
Leskovčanin koji nekoliko godina ide na tretmane. „Najviše nedostaje osećaj da
nismo samo pacijenti, već i ljudi sa ambicijama, hobijima, planovima.“
ŠTA BI MOGLO DA UNAPREDI USLOVE?
Stručnjaci iz leskovačke bolnice, udruženja pacijenata i porodice mladih koji se
dijaliziraju izdvajaju nekoliko ključnih oblasti poput bolje edukacije lekara opste
prakse pri rukovanju novim aparatima za dijalizu. Mnogi dijalizni centri u Evropi već
nude tzv. „prijateljske zone“ za mlade – prostorije koje izgledaju pre kao studentski
kutak nego bolnička soba.Redovni razgovori sa psihologom, grupne radionice i
uključivanje školskih pedagoga za maloletne pacijente mogu ublažiti osećaj izolacije.
Mladi pacijenti često ističu da im najviše znači kada imaju nekoga ko razume njihov
ritam života i strahove.
Zatim, tu je problem termina. Za one koji studiraju ili rade, od izuzetnog značaja je
organizacija dijalize u terminima koji ne remete obrazovanje ili zaposlenje. Uvođenje
popodnevnih ili vikend termina za mlade moglo bi da spreči nepotrebna odustajanja
od fakulteta ili posla.
Blaga, nadzirana fizička aktivnost tokom dijalize — kao što su mini pedale za noge ili
jednostavne vežbe — pokazala se u svetu kao izuzetno korisna za mentalno i fizičko
stanje pacijenata. Za mlade je ovo posebno važno. Mladi pacijenti najčešće najbolje
znaju šta im treba. Ako bi se sami uključili u proces donošenja pojedinih odluka, na
taj način bi dobili osećaj kontrole i učestvovanja u promenama koje ih se direktno
tiču.
Prvi pomaci i velike nade
U Leskovcu već postoje inicijative za poboljšanje dijaliznih usluga, ali pacijenti
smatraju da je važno da se o ovoj temi više govori javno. Lokalne institucije i
zdravstveni radnici ukazuju da su svesni izazova, ali napominju da su potrebna i veća
ulaganja sa republičkog nivoa. Do tada, mladi koji zavise od dijalize nadaju se da će
njihov glas biti snažniji i da će humaniji, moderniji uslovi postati deo standarda – ne
samo u Leskovcu, već u celoj Srbiji.
PRIMER ALEKSANDRA PAVLOVIĆA
U razgovoru sa roditeljima Aleksandra Pavlovića, koji su pristali da javno govore o
ovome, zaključili smo da su oni generalno zadovoljni načinom na koji funkcioniše
dijaliza u Leskovcu. Nanadov i Svetlanin sin, Aleksandar, ima 35 godina. Novembra
ove godine je prošlo punih 10 godina kako ide na dijalizu. Aleksandar je bio potpuno
zdrava osoba. Pre 11 godina je osetio svrab po telu. Analize krvi u laboratoriji
pokazale su da ima povišen kreatinin i ureu, što je odmah ukazivalo na to da ima
problem s bubrezima. Nenad, njegov otac je insistirao na transplaticju bubrega jer se
ispostavilo da je to u njihovom slučaju moguće ostvariti. Ali, Aleksandar, koji je već
išao na dijalizu, je bio zaražen bakterijom, što bi otežalo transplataciju. Na kraju nije
bilo vremena za čekanje. Otišli su u Niš gde mu je bila ugrađena fistula na levoj ruci.
Od tada do danas on ide tri puta nedeljno na dijalizu – sredom, četvrtkom i petkom.
Generalno, pacijenti sa kojima smo razgovrali, kao i njihove porodice, su zadovoljne
radom osoblja na odeljenju dijalize leskovačke bolnice, uz neke zamerke poput rada
sa novim aparatima. Ali kažu da imaju razumevanje za osoblje jer su svesni da se
nedostaci rešavaju u hodu i da se uči brzo.
Naši sagovornici ističu da je ovo jedna veoma važna tema za društvo ali da šira
javnost nije u dovoljnoj meri upoznata sa problemima sa kojima se susreću pacijenti i
da bi trebalo širiti svest o tome kako bi se pomoglo ugroženima, a samim tim i radilo
na prevenciji.
U leskovačkoj bolnici je trenutno na dijalizi oko 100 pacijenata, kaže načelnik Službe
za nefrologiju sa centrom za dijalizu leskovačke Opšte bolnice. dr Miomir
Prokopović. Od tog broja, desetak odsto je mlađih od 35 godina.
ŠTA JE DIJALIZA
Dijaliza predstavlja proces uklanjanja štetnih materija i viška tečnosti koji se
nakupljjaju u organizmu zbog lošeg ili slabog rada bubrega. Ovo je postupak koji
spašava ljudski život kaka bubrezi potpuno otkažu.
Bubrezi su tu da izbacuju štetne materije iz organizma, poput kreatinina i uree. To su
produkti koji nastaju u procesu metaboliza, regulišu elektrolite, proizvode vitamin D,
ali i eritropoetin – hormon koji je zadužen za crvena krvna zrnca.
Tekst i foto: Mladen Cvetković
„Ovaj projekat je podržan kroz inicijativu Youth 4 Inclusion, Equality and Trust.” Projekat
sprovode UNFPA Serbia i Fondacija Ana i Vlade Divac, u saradnji sa UNDP Serbia UNESCO i UN
Women uz podršku Fonda za izgradnju mira generalnog sekretara United Nations Peacebuilding.
I ovo Vam može biti interesantno
