Izvor: BujanovackiGlas.info, 08.Jan.2018, 00:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Imaše ga vrapče

U ranim jutarnjim časovima stoji Ljubo Jovanović Muča sekretar Opštinskog komiteta Partije u Bujanovcu u glavnoj ulici očekujući vozača da pristigne automobilom kako bi krenuo na put. Pored njega žurnim koracima prođe Mile Krstić Bobak, granajući rukama, nešto mrmljajući sebi u bradu i krsteći se. Dođe Mile do prodavnice “Žitomlin” u kojoj je bio poslovođa i poče bezuspešno da otključava vrata.
Priđe mu ljubo.
– Šta je bata Mile, ni dobro jutro mi ne reče. Što tako rano, još ni pet sati nema, otvaraš radnju. Što se to krstiš?
– Ljubo, pravo da ti kažem. Sedosmo sinoć kod Fine Frce da igramo karte: Rade Matić, Sare Puša, Buda Čerga i ja. Dogovorimo igru do pola noći. Krenu me karta. Uzeh im gotovo sve pare. Umesto da ustanem u ponoć, nagovoriše me da nastavimo igru. Ja drčan, pristadoh. Izgubih dobitak i sve svoje pare. Imaše ga vrapče u ruci htedoh i golupče, pa ostadoh i bez vrapče.
Sada se ispovedam svetom Arhangelu Gorešnjaku koji je danas, i reč mu dajem da više nikada karte neću uzeti u ruke.
Održao je reč.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)

Nastavak na BujanovackiGlas.info...