Izvor: BujanovackiGlas.info, 08.Jan.2018, 00:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Bujanovče

Za tebe pravih ovu rimu u kafanskom sazvežđu i dimu
Hoću da ti platim pesmom pravom ili vlastitom glavom
Za sve što si prema meni bio i ne bio .
Za sve što si mi uzeo i podario.
Beskrajno želim da pod tvojom nebeskom kapom
S tobom opet šetam kao u neke davne dane
S tobom da sanjam snove nedosanjane
S tobom da vidam rane neizvidane
S tobom sam Bujanovče mladost harčio
S tobom zamenjivao noći za dane
S tobom životu nisam praštao
S tobom u beznađu maštao.
Ti si mi i mladost i radost i žalost
Ti si mi svi koji tvojom kaldrmom gaze
I oni koji te napustiše u smutnim vremenima
I oni koji će pristići na tvoje staze.
Ti si mi i mnogi dragi i znani
Koji su danas u nekoj nebeskoj kafani
Spomenici na groblju ne govore
Da l’ tamo s politikom tavore.
Ti si mi i one devojke koje
Za kokoš ulitaše koja je to ptica
Ti si mi i oni prijatelji koji
Odgovaraše zbog političkog vica
Bujanovče, drsko sam te preuzeo prisvojio
Ti si me mangupski osvojio
Zamenio si mi bosanske planine
Prihvatio sam ti i mane i vrline
Danas u smiraju sopstvenog životnog dana
Za mene nek mesto ima svaka kafana
Obilaziću i nove kafiće
Sa sinovima mojih drugara popiti po neko piće
U budućim danima u nadolazeća vremena
Pisaću šta je izniklo iz pravih semena!
A ocima grada koji veruju da su besmrtni
Dajem nalog zavetni:
Kada prorade svi izvori, izniknu nove banje
Kada se sa komšijama Šiptarima sredi političko stanje
Kad Bujanovče narasteš preko moravskih i moravičkih strana
I na groblju će izniknuti Aleja velikana
Biće za one koji su za života dobijali vence od lovora
Nad čijim se odrom drži mnogo govora.
Već vidim trku i frku za mesto u Aleji toj
Zbog toga ostavljam amanet svoj:
Kad večno sklopim oči, ostanem bez reči i moći
Ni slučajno mi ne tražite mesto u Aleji toj
Jer i bespomoćan želim da budem beskrajno svoj.
Smestite me negde na kraju
Među običnu, najobičniju raju.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)

Nastavak na BujanovackiGlas.info...