Izvor: JužneVesti.com, 04.Maj.2018, 08:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biblioterapijom u školama protiv vršnjačkog nasilja
Da čitanje i razgovor o knjigama na temu prijateljstva, solidarnosti, saosećanja sa drugima i plemenitosti spreče vršnjačko nasilje, ideja je programa koji će se naredne tri godine primenjivati u školama širom Srbije.
Ovaj program čiji su autori dr Vesna Crnogorac, kulturolog iz Niša i dr Željko Vučković, profesor na Pedagoškom fakultetu u Somboru, a koji je podržao niški Regionalni centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, nedavno je dobio akreditaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Psiholozi, pedagozi, bibliotekari, nastavnici maternjeg jezika i učitelji osnovnih i srednjih škola u Srbiji proći će obuku kako da za učenike “sklone” vršnjačkom nasilju izaberu odgovarajuće knjige, kao i na koji način sa njima razgovarati o tim delima.
Učenicima koji su skloni vršnjačkom nasilju pomoć je veoma potrebna, u ovom slučaju reč je o metodu korišćenja takozvane ‘’literature snage’’, dakle inspirativnoj građi koja pomaže identifikaciji i ponovnom preživljavanju problema kroz likove, oslobađa emocije i dovodi do neke vrste suočavanja sa svojim ponašanjem - objašnjava kulturolog iz Niša Vesna Crnogorac.
Razgovaraće se u školskoj biblioteci, ne u učionicama; foto: JVNapominje da je ideja da čitaju se knjige o određenom problemu, a nakon toga razgovara sa decom i zajedno sa njima traži rešenje.
Razgovor nakon čitanja sa naglaskom na lični doživljaj je od suštinskog značaja. On bi mogao da da odgovore između ostalih I na sledeća pitanja: Kako su se junaci u knjizi osećali zbog toga? Kada si se ti tako osećao? Šta bi ti uradio da si na njihovom mestu? Da li se i tebi dogodilo nešto slično? Na taj način agresivno dete na primer nema osećaj da je direktno prozvano zbog svog ponašanja, već indirektno samo učestvuje u shvatanju i rešavanju problema - objašnjava Crnogorac.
Autori ovog programa smatraju da će biblioterapija pomoći učenicima jer “stručnjaci ukazuju da je za promenu lošeg ponašanja uvek važniji doživljaj kroz identifikaciju sa drugim nego direktni saveti, a tek ne zapovesti, pretnje ili sramoćenje pred drugima”.
Osim toga očekuju da “vođeno čitanje” kod učenika razvije pismenost i empatiju, stvori naviku čitanja, kao i da podstakne prihvatanje različitosti.
Kulturolog Vesna Crnogorac objašnjava da su se posvetili problemu vršnjačkog nasilja, jer je ono sveprisutno, a najčešće se ispoljava u školi. Veruje da se protiv njega može boriti i kroz organizovan i dobro osmišljen razgovor o knjigama.
Inače, biblioterapija je, kaže ona, dobijanje prave knjige, u pravo vreme, za pravi problem, a poznata je kroz istoriju još u davna vremena.
Crnogorac kaže da nije tajna da tinejdžeri širom sveta slabije čitaju, ali ističe da je motivacija ključna, te da treba pažljivo i sa mnogo umešnosti motivisati mlade da zavole knjigu.
Teško je kod mladih u tom uzrastu negovati ljubav prema knjigama i čitanju. Međutim postoje brojne metode, razne kampanje i u samim školama nastavnici književnosti, pa i bibliotekari kroz mnoštvo podsticajnih aktivnosti mogu pomoći mladima da grade čitalačke navike. Uloga porodice u ohrabrivanju na čitanje vrednih ili zanimljivih knjiga je uvek važna - objašnjava naša sagovornica.
Objašnjava da mnogi mladi ne čitaju, jer su njihova snažnija interesovanja u tom uzrastu prvenstveno za muziku, film, druženje, zabavu, sport…
S druge strane stručnjaci kažu da školski sistem nameće lektiru koja je tematikom njima nedovoljno zanimljiva ili neshvatljiva, uprkos činjenici da je uglavnom reč o vrhunskim delima svetske književnosti. Crnogorac ističe da "ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je sve više dece koja imaju problem s pažnjom, disleksijom ili su prepuštena sebi".
.jpg)
