Izvor: Politika, 10.Jun.2010, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Italijane još nije kasno
Da li su startne pozicije opština u Srbiji početkom devedesetih godina bile iste? Na primeru Ćuprije rekla bih da nisu. Jer, ako upoređujemo Ćupriju sa nama najbližima Paraćinom i Jagodinom, videćemo da su naši susedi, pored jakog agrokompleksa, imali i razvijenu industriju: fabriku kablova, fabriku tekstila, fabriku stakla, itd.
Nasuprot tome, Ćuprija nije imala podjednako razvijenu industriju. I naš PIK ,,Dobričevo” je uglavnom bio sirovinska baza za fabriku za preradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesa ,,Juhor” u Jagodini. Što se ćuprijske šećerane tiče, ona je u sezoni upošljavala više od 3.500 ljudi, u redovnom poslovanju oko 800. Takođe, postojao je metalski kompleks, sistem MIP, zatim Štamparija ,,Mladost” i veliko saobraćajno preduzeće ,,Velmortrans”. Sa druge strane, imali smo nekoliko značajnih budžetskih ustanova – zdravstveni centar sa 1.500 zaposlenih, veliku kasarnu, škole. Struktura prihoda u opštini se, dakle, nije zasnivala na finalnoj proizvodnji.
Tokom prošle decenije došlo je do devastiranja svih većih sistema, i to se neminovno odrazilo i na privredu u Ćupriji. To su objektivni razlozi našeg zaostajanja. A subjektivni su – sami ljudi koji nisu uočavali promene i nisu bili dovoljno fleksibilni da pronađu nove prioritete. Fabrika šećera kao ,,zamajac razvoja” je spletom okolnosti izgubila svoje prioritetno mesto. Nije se razmišljalo o novim investicijama, iako je Ćuprija uz sam autoput. Lokalna samouprava je takvu povoljnost zanemarivala.
Solidne privatizacije u metalskom kompleksu su na žalost u ovom trenutku nedovoljne da preuzmu teret pokretanja privrede u Ćupriji. Fabrika šećera je u postupku privatizacije prodata, tako da je to sad jedan kompleks koji može da bude angažovan za neke druge namene. Za taj deo grada je i predviđeno da bude industrijska zona. ,,Dobričevo” je takođe privatizovano, to je sad deo velike firme ,,Univerzal” iz Beograda. Oni su pokrenuli stočarsku proizvodnju, za mleko, kooperanti su ,,Imleka”. Ali zapošljavaju isuviše malo ljudi.
Lokalna samouprava je mogla da podrži proizvođače obuće, oni su ovde počeli devedesetih, trebalo je, poput Inđije i Stare Pazove, da jača sektor male privrede i da sinhronizujemo aktivnosti. Zbog pogona za proizvodnju obuće možda je moglo da se u školsku nastavu uvedu zanimanja koja bi zadovoljavala ovaj sektor. ,,Velmortrans” je upošljavao znatnu saobraćajnu struku i to bi danas, uz adekvatnu podršku lokalne samouprave, mogao da bude solidan privredni potencijal, s obzirom na lokaciju.
Ćuprija ima više od četiri hiljade nezaposlenih, što je nekih 12 odsto stanovništva opštine. Zaposlenih je oko sedam hiljada, ali većina je na budžetu. U Ćupriji je prosečna zarada oko 20.000 dinara. Plata stručnjaka sa fakultetom i sa 10 godina staža je 30.000, a sa srednjom školom ispod 20.000.
U pomoravskom okrugu je i Svilajnac, koji je takođe uspešniji od nas. U Svilajncu su prosto prepoznali u šta će ulagati i vreme i energiju i iza čega će stati kao lokalna samouprava.
U Ćupriji postoji Viša medicinska škola, zatim tri srednje škole, a imamo i dom učenika. I već pomenuti veliki zdravstveni centar. Mislim da bi trebalo poći od tih škola i zdravstvenog centra, da razvijamo školstvo koje se naslanja na zdravstvo. Da pokušamo da ovde dovedemo defektološki fakultet, da razvijamo učenički i studentski standard. To onda upošljava građevinsku operativu, itd. Ili ako se opredelimo za poljoprivredu onda bi lokalnim subvencijama trebalo to forsirati.
U međuvremenu, izradili smo strategiju razvoja opštine, sa opredeljenim prioritetima, među kojima su poljoprivreda, školstvo i infrastrukturno opremanje industrijskih zona. Prošle godine su nas, uz pomoć regionalne agencije za rekonstrukciju, posetili poslovni ljudi iz italijanske pokrajine Pijemont. Organizovali smo sastanak sa našim privrednicima i Italijani su zaista bili zadovoljni i zainteresovani da nastave saradnju. Ono što je trebalo da uradimo to je da kao lokalna samouprava snažnije stanemo iza naših preduzeća, pre svega iz metalskog kompleksa (remont šinskih vozila, industrija za precizno merenje) koja su mogla da nastave kontakt. Očigledno, trebalo je posle toga da budemo agilniji i da Italijane ponovo dovedemo u Ćupriju. Ali za to još nije kasno.
Lokalna samouprava mora biti efikasna, fleksibilna i jasno orijentisana ka razvoju i maksimalno otvorena za saradnju, pre svega sa postojećim privrednim sektorom na svojoj teritoriji, da bi mogla da prepozna potrebe i nekih budućih investitora.
Predsednica Skupštine opštine Ćuprija
Ksenija Milošević
[objavljeno: 10.06.2010.]
Pogledaj vesti o: Jagodina
