Izvor: Politika, 02.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrtić najskuplji u Kragujevcu, najjeftiniji u Jagodini
Cene smeštaja dece od grada do grada drastično se razlikuju, a na to utiče odluka lokalnih samouprava o subvencionisanju
Da mogu da biraju mnogi Kragujevčani, ali i žitelji drugih mesta iz Šumadije, za život i odrastanje svoje dece odabrali bi Jagodinu. Razlog za to nisu samo nadaleko čuveni zoološki vrt i „Akva-park” već i činjenica da se cene vrtića u ova dva komšijska grada, koja deli svega tridesetak kilometara, drastično razlikuju.
Upoređujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdatke za obdaništa u većim gradovima Srbije jasno se zaključuje da lokalne samouprave imaju različite stavove u odnosu na cene u predškolskim ustanovama. U kategoriji 13 srpskih gradova, prema istraživanju „Potrošačke politike”, obdanište je ubedljivo najskuplje u Kragujevcu. U ovom gradu roditelji za celodnevni boravak dece plaćaju više od 11.000 dinara, dok je cena za Jagodince čak pet puta niža – 2.200 dinara.
Nekima je, možda, i to mnogo, jer kada prosečna porodica podmiri osnovne potrebe malo joj ostaje za smeštaj najmlađih. Rezultat petogodišnje ankete Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da oko 80 odsto mesečnih prihoda odlazi na hranu, komunalije i saobraćaj. Kada se sve presabere, za odeću, obuću, školarinu ili obdanište, kulturu ili belu tehniku od prosečne srpske plate (32.500 dinara) ostaje svega pedesetak evra. Zbog toga je teško zamisliti kako od prvog do prvog opstaje, recimo, osrednje plaćeni Nišlija sa dvoje dece u obdaništu koje je i u ovom gradu papreno skupo. Mesečni izdatak za celodnevni boravak dece u niškim obdaništima je 9.350 dinara, ali nadležni tvrde da punu cenu plaća svega desetak odsto roditelja.
– Taj najveći iznos plaćaju roditelji čija su ukupna mesečna primanja iznad 100.000 dinara, a takvih je malo. Oko 40 odsto korisnika izdvaja od 600 do 1.500 dinara, a ostali od 1.500 do 7.000 dinara – kaže Zoran Jonić, direktor predškolske ustanove u Nišu.
Slično je i u većini drugih gradova. U Kragujevcu tvrde da pun iznos plaća mali broj roditelja koji po članu domaćinstva ostvaruju u proseku više od 29.461 dinar, dok ostale u manjoj ili većoj meri subvencioniše grad. Jedan od gradova sa najskupljim vrtićima je i Kruševac. Cena je 10.800 dinara, ali i u kruševačkoj predškolskoj ustanovi „Nata Veljković” kažu da mali procenat roditelja plaća tu cenu.
– Imamo šest skala. U zavisnosti od visine primanja cena celodnevnog boravka je od 1.300 do 10.800 dinara, ali za većinu dece je između 3.800 i 5.000 dinara mesečno – kažu u ovoj ustanovi.
Našim sugrađanima, ipak, za utehu može biti to što ni na Zapadu, naročito u zemljama Evropske unije i SAD, vrtići nisu jeftiniji. Prema rečima jedne naše čitateljke iz Velike Britanije, mesečni izdatak za obdanište gotovo da je na nivou rate za prosečni stambeni kredit, dok se, recimo u Njujorku, vrtić nedeljno plaća oko 200 dolara. To znači da na ovaj izdatak mesečno odlazi trećina prosečne plate od oko 2.500 dolara. Ali dodatna pogodnost u evropskim državama je to što roditelji mogu da biraju termin u kojem će svoje najmlađe da ostave u vrtićima. Tako se jednog dana u nedelji mogu odlučiti za svega sat-dva, a sutradan za celodnevni boravak.
Ipak, ekonomska cena je i kod nas veoma visoka, a roditelji plaćaju samo deo. Razliku finansira lokalna samouprava. U većini manjih gradova Srbije samo oko 20 odsto cene pokrivaju vrtići, dok se iz gradske kase izdvaja novac za zarade zaposlenih i druge troškove. Dozvolu za povećanje cena daje osnivač, odnosno lokalna samouprava, a određene povlastice u svim anketiranim ustanovama ostvaruju korisnici socijalne pomoći i porodice s više dece.
Tako visina izdataka za smeštaj mališana u velikim gradovima, poput Beograda, Kragujevca, Kruševca, Niša" godinama zavisi isključivo od zarade roditelja. Zaposleni u javnim službama i privatnim firmama koji dobijaju celu platu na račun u ovom slučaju su u nepovoljnijem položaju.
– I dok suprug i ja plaćamo punu cenu, znam i one koji imaju duplo veća primanja od nas, a za obdanište daju minimalan iznos. Rade kod privatnika koji im na račun uplaćuje minimalac, a u koverti dobijaju glavni deo plate – kaže Beograđanka, majka četvorogodišnjaka.
Ovakav princip naplate, kaže, nije pošten, jer „nije prijatno kada vidite da ti navodno socijalni slučajevi dovoze decu u obdanište džipovima dok se vi klackate gradskim prevozom”. To potvrđuju i direktori pojedinih predškolskih ustanova koji nam otkrivaju da ima i onih koji pokušavaju da lažiraju dokumentaciju i da na taj način ostvare pravo na jeftiniji smeštaj dece.
Da bi izbegli ovakve nelogičnosti vlasti mnogih manjih gradova ukinule su regresivne skale. Jedinstvenu cenu za boravak svojih mališana u vrtićima plaćaju Požarevljani, Užičani, kao i Vranjanci i građani Smedereva, gde popuste ostvaruju porodice s dvoje dece u vrtiću, dok je za treće dete boravak upola jeftiniji ili besplatan. Neobičan princip uvela je Subotica u kojoj nezaposleni roditelji izdvajaju oko dve hiljade više od svojih sugrađana koji primaju plate.
Ivana Albunović - Stefan Despotović
-----------------------------------------------------
Šta privatnici nude
Šarolike cene po regionima izražene su i u privatnim vrtićima, a jedina razlika je u tome što su u svim gradovima papreno skuplji u odnosu na državne. Cena celodnevnog boravka za mališane dostiže 250 i 300 evra. Ali oni roditelji koji to mogu da priušte izbeći će nerviranje zbog listi čekanja, a tu su i brojne dodatne aktivnosti.
– Osim standardnog predškolskog programa, imamo i časove upoznavanja okoline, fizičkog, muzičkog i likovnog, a od stranih jezika mališani mogu da nauče engleski i ruski – kažu u beogradskom privatnom vrtiću „Skaska”.
Zavisno od broja sati ili odabranih aktivnosti, cena boravka u ovom vrtiću je od 170 do 250 evra, a mališani dobijaju četiri obroka – doručak, ručak i dve užine. Slične su cene i u Novom Sadu. U „Dobroj vili” za celodnevni boravak mališana od 7.30 do 17 časova, od dve do sedam godina, treba izdvojiti 200 evra. A da konkurencija uzima maha i kada su vrtići u pitanju pokazuju i brojne pogodnosti koje privatnici nude.
– Ukoliko roditelji izmiruju obaveze do petog u mesecu dobijaju popust 15 odsto. Isti popust sleduje i onima čiji mališani izostanu iz vrtića dve nedelje – kažu u ovom novosadskom obdaništu.
A kako prema jugu opada i visina prosečne zarade, tako je i boravak u privatnim obdaništima jeftiniji. Tako se u Nišu i za manje od 10.000 dinara mesečno klinci mogu smestiti u vrtiće.
– Za celodnevni boravak, obroke, časove gimnastike i engleskog jezika valja izdvojiti 9.500 dinara, a za četvoročasovni boravak 6.500 dinara – objašnjavaju u niškoj „Mikijevoj radionici”.
-------------------------------------------------------
Anketa: Da li su obdaništa skupa?
Cena bi morala da bude jednaka za sve
Ljiljana Dragićević (59), penzioner:
– Devojčica koju čuvam krenuće u oktobru u vrtić. Njeni roditelji će za to morati da izdvoje oko 6.000 dinara mesečno i mislim da je za porodicu sa prosečnim primanjima to skupo. Ako neko zarađuje 20.000 dinara, mnogo je da izdvoji skoro trećinu plate samo za obdanište, a uz to ima još bezbroj izdataka. Mislim da bi cena vrtića trebalo da bude manja i jednaka za sve.
Ljubica Milosavljević (29), student:
– Još nemam dete, ali ima moja najbolja drugarica i upućena sam u situaciju sa vrtićima. I ona i njen muž imaju solidna primanja, pa im cena ne predstavlja problem. Ali, uskoro će imati još jedno dete i izdvajanje za dvoje neće biti tako lako. Bolje bi bilo da se mesečni iznos ne određuje na osnovu primanja roditelja, mislim da to nije fer.
Snežana Repić (50), preduzetnik:
– Moji unuci trenutno idu u privatni vrtić zato što u državnom nije bilo mesta. Žive na Čukaričkoj padini gde se gradi novo obdanište, pa će od sledeće godine možda preći u njega. Cena je, naravno, mnogo podnošljivija nego u privatnom. Ali je problem u tome što u državnom platite 7.000 dinara, a posle još doplaćujete za proslave, animatore, izlete i slično, dok je u privatnom sve uračunato u cenu.
Olga Đurić (33), pravnik:
– Trenutno ne radim i sama čuvam dete, ali kada se budem zaposlila upisaću ga u obdanište. Mislim da cena nije visoka. Moji prijatelji plaćaju oko 5.000 dinara, a imaju relativno mala primanja. Mislim da ću moći da podnesem taj trošak, a smatram i da je pošteno da se cena određuje na osnovu primanja roditelja.
N. B.
[objavljeno: 03/09/2009]
Pogledaj vesti o: Jagodina
.jpg)
