Izvor: Blic, 17.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ušteda milion, šteta 220 miliona evra
Ko štedi na sitnom, plaća skupo - poslovica je kojoj se na štetama koje su grad i obilne vode naneli ovog proleća iznova učimo. Posebno su stradali voćnjaci u Slankamenu, Valjevu, Leskovcu, Subotici, Jagodini, Beloj Crkvi... Efekat uzastopnih nepogoda objedinjenih sa obilnim kišama i biljnim bolestima, će se znati posle prodaje roda, ali i prve procene ukazuju da je mnogo veći nego ranijih godina.
Visina šteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je posledica i skromne opremljenosti raketama protivgradne odbrane, zasnovanoj na 12 radarskih centara, 1.650 lansirnih rampi i 3.300 seljaka, honorarnih strelaca tokom sezone potencijalnih ledenih tuča od aprila do oktobra. Upravlja se iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, gde su podeljeni oko buduće koncepcije sistema. Različiti pristupi pomažu da se stvari potpunije sagledaju, ali sporna mesta valja razrešiti van sezone, a ledene oblake dočekati maksimalno spreman. Ovako se zatajilo, čak ni tender za nabavku nedostajućih 4.500 raketa nije pravovremeno raspisan. Manjak se pokazao pogubnim. Umesto troška od 1,2 miliona evra, kolika je cena raketa, šteta ledom uništenih useva nadmašiće i 220 miliona evra.
Koncept računa sa u proseku po 12 raketa za svaku lansirnu rampu. Sezonu smo dočekali sa jedva pet, a mali broj je nemoguće optimalno rasporediti po rampama prema ugroženosti pojedinih regiona Srbije. Zoran Vučinić, direktor razvoja u RHZ, podseća da smo izrazito agrarna zemlja, da u Srbiji ne postoji kraj koji nije i poljoprivredni, te branimo svih 7,1 milion hektara. Dosadašnji način pokazuje efikasnost od 63 odsto, dok je izbacivanje raketa iz aviona u nekim susednim država ispoljilo efikasnost u tek 40 odsto slučajeva. Kako nevreme ne poznaje međe i obično zahvata teritoriju u više država, potrebno je sa komšijama usaglasiti ritam ispaljivanja raketa bez obzira na različitost tehnika.
Vremenske ćudi ovog proleća i leta su poljoprivredi, osim uzastopnih ledenonosnih oblaka, donele i višak kiša. Tokom marta je palo 80 naspram standardnih 34 litara, dok je od prvih 20 dana aprila 16 bilo sa sitnijom kišom. Još su ozbiljnije posledice provala oblaka od 30. maja do 2. juna, kada se u pojedinim regijama sručilo i 120 litara po kvadratu. Obilnih padavina bilo je i od 20. do 25. juna. Posledice toga su plavljenje oranica.
Ceni se da je oko 7.000 hektara toliko dugo pod vodom da se neće isplatiti ni kombajnirati. Oko 22.000 je pod pšenicom, najostljivijom ratarskom biljkom, 28.000 pod kukuruzom, 10.000 pod suncokretom i 10.000 pod krmnim biljem. Kako se očekuje, prosećan rod pšenice od 3,6 tone po hektaru, to je manjak od 80.000 tona pšenice. Prva predviđenja rod kukuruza cene na 4,5, suncokreta na 2,2 tone po hektaru, što znači da će poplave najdirektnije umanjiti rod žutog zlata za 126.000 tona kukuruza i 22.000 tone suncokrata. Zbirno, po berzanskim cenama koje zbog slabog roda u Evropi kontinuirano i ubrzano rastu, šteta samo na ovih 80.000 hektara je oko 46 miliona evra.
Poplave su, međutim, bitno i umanjile rod na preostalih 1.250.000 zasejanih hektara u Vojvodini i pogodovale su razvoju biljnih bolesti i opadanju kvaliteta ploda.
Aerodromi
Pitanje obaveza aerodroma nije rešeno. Proletos je protivgradnoj odbrani u Sremu zbog preleta aviona bilo zabranjeno da deluje baš dok se pripremalo nevreme nad Slankamenom. Grad je uništio rod na 2.900 hektara, od čega je 680 pod voćem. Kako osiguravajuće kuće upravo zbog gustine aerodromu i frekvencije preleta izbegavaju da u ovom delu osiguravaju, seljak snosi sav rizik. Evropska praksa je uključiti aerodrome u nadokadu štete.
Pogledaj vesti o: Jagodina, Subotica
