Izvor: Politika, 17.Sep.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kućnom muzeju dvopek sa Solunskog fronta
Kolekcionar Rajko Marković iz Jagodine sakuplja antikvitete pune četiri decenije, a srž njegove zbirke čini oko 300 unikatnih ili veoma retkih predmeta iz Prvog svetskog rata
Jagodina – Rajko Marković iz Jagodine, domar Škole za decu oštećenog sluha i govora „11. maj“, kolekcionarstvom se bavi pune četiri decenije. Njegova kuća izgleda kao mali muzej, a srž kolekcije čini oko 300 unikatnih ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veoma retkih predmeta iz Prvog svetskog rata.
Rajko tvrdi da niko u Pomoravlju nema više eksponata iz ovog perioda. Za pojedine rariretne komade ili kolekcije dobijao je medalje i pehare još osamdesetih godina prošlog veka.
Najdraže mu je prvo mesto koje je za dvopek sa Solunskog fronta, kao najređi eksponat, osvojio 1982. godine na izložbi kolekcionara u Ljubljani.
Kamen temeljac zbirke: čuturica iz Prvog svetskog rata koju je Rajku, tada osmogodišnjaku, poklonio stari kolekcionar Živadin Milošević, njegov komšija
– Dvopek, koji je omotan voskom, pa celofanom, da ne bi došao u dodir sa vazduhom, i koji je napravljen u Francuskoj 1915. godine, izlagao sam na nekoliko izložbi. Mnogi su hteli da ga kupe. Jedan Slovenac je izvadio ček i rekao da sam upišem iznos za koji želim da ga prodam. Rekao sam da je to moj hleb i da nije za prodaju. Ne bih ga dao ni za pet novih mercedesa – izričit je Rajko, napominjući da on nije trgovac starinama već kolekcionar.
Ovaj eksponat, za koji naš sagovornik tvrdi da ga nema nijedan muzej, i koji će naredne godine „napuniti stotu”, Rajko je dobio od kolekcionara Živadina Miloševića, a ovaj od Milana Mijajlovića, oficira i kasnije kolekcionara, koji je dvopek sa Solunskog fronta i doneo u Jagodinu.
Od ostalih svojih dragocenosti Rajko izdvaja komitsku kokardu iz 1903. godine, kao i aluminijumske čaše za vino i rakiju koje su srpski vojnici pravili u rovovima na Kajmakčalanu
– Od ostalih dragocenosti izdvojio bih komitsku kokarda iz 1903. godine, kao i aluminijumske čaše za vino i rakiju, rađene u rovu na Kajmakčalanu – nabraja Rajko.
On je ponosan i na pušku sistema „pibodi”, model 1870, koja je najskuplji eksponat u njegovoj kolekciji i koja je veoma retka, kao i na kolt „gasen” iz 1892. godine.
Rajko je posedovao i kamu sa mesinganom kamijom i inicijalima Draže Mihailovića, koju je đeneral poklonio jednom svom vojniku. Nažalost, deo kolekcije je pokraden iz njegovog doma, a među eksponatima koji su odneti bila je i ta kama.
– Kolekcionarstvo je moja najveća ljubav, naravno, posle porodice. Gotovo da mogu da kažem da je to vrsta neizlečive bolesti. Odrekao bih se svega, pa čak i hrane, samo da kupim željeni predmet. Za novac koji sam na to potrošio nesumnjivo bih mogao da kupim dvosoban stan i dobar automobil – veli Rajko i dodaje da kada dođe do dugo priželjkivanog eksponata čitav dan provede zagledajući ga i držeći ga, a naročito zadovoljstvo mu je biranje mesta na koji će ga postaviti u svom kućnom muzeju.
Puška sistema „pibodi” model 1870 – najskuplji eksponat u kolekciji
Zanimljivo je da je kolekcionarstvom počeo da se bavi sasvim slučajno. Kada je imao sedam godina, pozvao ga je pomenuti kolekcionar Živadin Milošević, njegov komšija. Tada mu je deda Živadin poklonio čuturicu iz Prvog svetskog rata. Bio je to svojevrsni trenutak inicijacije u svet kome će se Rajko svim srcem posvetiti čitavog života.
– Svoju kolekciju testamentom ću zaveštati sinu Dušanu. Iako pretpostavljam da ništa neće da otuđi, uslov za nasleđivanje biće da ne sme da proda nijedan eksponat – kaže Rajko Marković.
Zorica Gligorijević
objavljeno: 17/09/2014
