Izvor: Politika, 22.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suze u sudnici
Trudnoću sam krila, jer sam se plašila od sina i majke, a brinula sam i šta će selo da kaže. Mislila sam samo kako da uklonim dete i da ne bude živo, rekla je Gordana Antonijević na sudu
Jagodina – Krivično veće Okružnog suda u Jagodini osudilo je Gordanu Antonijević (40) iz sela Majura kod Jagodine, za ubistvo deteta pri rođenju. Zapravo drugostepeni sud preinačio je kaznu Opštinskog suda od godinu dana zatvora na šest meseci, jer je veći značaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dao olakšavajućim okolnostima, saznaje „Politika” od portparola Opštinskog suda u Jagodini Jasmine Tašković.
– Okružni sud je ocenio da je Gordana delo izvršila u stanju bitno smanjene uračunljivosti, što je veštak neuropsihijatar izneo na pretresu. Takođe, ponašanje okrivljene nakon izvršenja dela jasno ukazuje na stvarno i iskreno kajanje. Osim toga, ona do sada nije osuđivana – navodi Jasmina Tašković za naš list.
– Kajem se i zaista mi je žao što sam ubila svoje dete – rekla je u sudnici, kroz suze, čedomorka Gordana.
Podsetimo, Gordana, koja je u istrazi priznala čedomorstvo, porodila se u svojoj porodičnoj kući u Majuru 4. jula, pred ponoć. Kada se odmorila od porođaja ona je, ne presekavši pupčanik, tek rođenog sina uvila u čaršav i odnela ga u drvenu kacu u podrumu. Kao da se ništa nije dogodilo, ona se sutradan ponašala uobičajeno. Radila je kućne poslove. U podrum je sišla tek drugog dana nakon porođaja. Pošto je u međuvremenu beba preminula, ona ju je stavila u platnenu torbu i odnela do reke Lugomir. U nju je bacila torbu s detetom i brzo se vratila kući. Policija je za ovaj zločinu saznala nakon anonimne prijave.
Prema veštačenju patologa Predraga Božića novorođenče je preminulo dva sata nakon rođenja zbog toga što mu nije bila podvezana pupčana vrpca i nije odvojena od posteljice, što je izazvalo zastoj rada srca.
Komisija veštaka je ocenila da Gordana nije mogla da shvati da će dete umreti ako se pupčana vrpca ne odvoji od posteljice, niti je ona znala tačnu svrhu pupčanika. Naime, Gordana ima urođenu umnu zaostalost na nivou lake mentalne retardacije. Sposobna je samo za lakše fizičke poslove, ali saznajne mogućnosti su joj bitno smanjene.
– Nisam znala da treba da presečen pupčanu vrpcu i nisam znala da će dete da umre ako to ne učinim. Trudnoću sam krila, jer sam se plašila sina Žarka i majke Darinke, a brinula sam i šta će selo da kaže. Mislila sam samo kako da uklonim dete i da ne bude živo – rekla je Gordana na sudu.
Komisija veštaka je takođe konstatovala da Gordana nije imala svest o detetu, nije bila emotivno vezana za njega i shvatala ga je kao stvar koja joj pravi problem.
Podsetimo, ovo je prva presuda u Srbiji za čedomorstvo kojom je određena zatvorska kazna, jer su sve ubice deteta do sada kažnjavane uslovno.
Z. Gligorijević
[objavljeno: 23/01/2009]
