Izvor: Politika, 07.Jul.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S mape Srbije nestao grad od 35.000 stanovnika
Razlika između broja umrlih i rođene dece u prošloj godini dostigla rekordnu brojku. – Lane rođeno 2.000 beba manje u odnosu na 2009.
Srbija je prošle godine izgubila omanji gradić poput Jagodine ili Bačke Palanke jer je razlika između broja umrlih i rođene dece lane dostigla rekordnu cifru od 34.907, najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Umrlo je ukupno 103.000 stanovnika. Negativan prirodni priraštaj najveći je ikada zabeležen u mirnodopskim uslovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u našoj zemlji i među najvišima u Evropi, kaže Goran Penev, istraživač u Centru za demografska istraživanja.
Zabrinjavajući je podatak da je broj rođene dece posle dve godine rasta pao! U 2010. godini rođeno je za oko 2.000 beba manje nego prethodne.
– Razlika nije drastična, ali, nažalost, prekinut je pozitivan pomak koji smo zabeležili dve godine ranije. Nadali smo se da je prekinut taj negativni trend, ali očigledno je da predugo traje – ističe naš sagovornik i dodaje da na zasnivanje porodice i rađanje dece utiče i ekonomska kriza čije posledice kod nas još osećaju, visok procenat nezaposlenosti, niske plate…
Više je umrlih nego rođenih u čak 157 srpskih opština, a samo u osam je situacija obrnuta. Prvo mesto je zauzeo Tutin sa pozitivnim priraštajem od 11,4 promila, iza njega je Novi Pazar (8,3 promila), pa slede Preševo (3,1 promila), Sjenica (2,6 promila), Bujanovac (1, 9 promila), Novi Sad (1,3 promila), Zvezdara (0,6 promila) i Grocka (0,1 promila).
– Od 1992. godine beleži se „izumiranje” stanovništva, jer je prirodni priraštaj konstantno negativan. Brojevi živorođenih i umrlih su manji u odnosu na prethodnu godinu. Jedan od razloga je manji broj rođenih u toku Drugog svetskog rata, a to su upravo ljudi koji ulaze u grupu starijih od 65 godina čija je smrtnost najviša – kaže Penev i dodaje da smo i dalje među demografski najstarijim nacijama u Evropi i da je prošle godine broj starijih od 65 godina života za 12 odsto bio veći od broja mlađih od 15 godina. Srpkinje u proseku rađaju 1,41 dete, a trebalo bi da rode 2,1 dete kako bismo postigli zamenu generacija.
Sredinom 20. veka rađano je oko 150.000 dece godišnje, a prošle godine samo 68.000. Žena u Srbiji tada je prosečno rađala više od troje dece.
– Već godinama unazad povećava se starosna granica za rađanje. Smanjuje se broj dece koje su rodile žene između 20 i 30 godina starosti, a povećan je broj porođaja onih koje su ušle u četvrtu ili petu deceniju života. Ali one ne mogu da nadoknade gubitak rađanja žena u optimalnom reproduktivnom dobu – objašnjava naš sagovornik.
Dobra vest je da broj umrle odojčadi opada (prošle godine je umrlo 460 odojčadi, odnosno oko šest promila), ali i dalje zaostajemo za razvijenijim zemljama jer na primer u Sloveniji umire oko dva promila beba. Takođe, već godinama se smanjuje broj dece koje rađaju adolescentkinje mlađe od 15 godine.
Kao i u svetu, i u Srbiji se produžava životni vek stanovništva, pa je dostignuta rekordna dužina života od 71,4 godine za muškarce i 76,6 godina za žene.
Produžavanje životnog veka je minimalno, pa i dalje mnogo kaskamo za zapadnoevropskim zemljama, jer prosečna Francuskinja živi čak 85, a Švajcarac 80 godina.
----------------------------------------------
Na Islandu najviše beba
Stopa fertiliteta u Evropi najviša je na Islandu, a na začelju su, između ostalih, Italija, Španija i Portugalija.
– Nasuprot vladajućem mišljenju zapadnoevropske zemlje nisu ugrožene i imaju visoku stopu rađanja zahvaljujući stabilnom društvu i državnom podsticanju rađanja. Sve one su problem s malim brojem dece prevazišle ranije, a sada su se s tim suočile istočnoevropske zemlje. Situacija nije sjajna u nekim južnoevropskim zemljama u kojima je nestabilnija ekonomska situacija – kaže Goran Penev i dodaje da u Srbiji država postiče rađanje, ali da količina novca koju dobijaju novopečeni roditelji sigurno nikoga ne podstiče na širenje familije.
Prema mišljenju našeg sagovornika, za to su potrebni pre svega ekonomska i politička stabilnost, osećaj sigurnosti, kao i promena pogleda na svet. Čak i da se usvoji akt u kojem stoji da se za treće dete dobija 20.000 dinara svakog meseca do punoletstva deteta, niko ne bi verovao da će država zaista isplaćivati taj novac.
Jelena Popadić
objavljeno: 08.07.2011
Pogledaj vesti o: Jagodina
.jpg)
