Izvor: B92, 09.Jan.2014, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ribe uginule zbog insekticida

Jagodina -- Organofosfatini insekticidi sa fekalnim zagađenjem najverovatnije su uzrok uginuća ribe u veštačkom jezeru u Dragocvetu kod Jagodine.

To je izjavio stručnjak Uprave za zaštitu životne sredine Skupštine grada Jagodine Aleksandar Radojević.

Oraganofosfati su hemijska jedinjenja koja se izdvajaju prilikom treriranja zemljišta herbicidima i pesticidima i ove materije kroz podzemne vode, ali i putem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vazduha dospevaju u rečna korita i dolaze do ovakvih sitema kakvo je ovo veštačko jezero, objasnio je Radojević.

"U tom momentu zajedno sa fekalnim zagađenjem, koga neznamo zvanično da ovde postoji, učestvuju u uvećanju fonda određene vrste algi koje prvobitno pogoduju ribi koja se njima hrani. U procesu odumiranja alge povlače za sobom velike količinu kiseonika, oslobađajući ugljen dioksid i na taj način smanjuju PH vode, odnosno povećavju kiselost što dovodi do ovakvih pomora i ovakvih akcidenata", rekao je Radojević.

Uginuće ribe se dogodilo 1. i 2.januara, izjavio je Tanjugu upravnik Ribarskog područja "Srbija centar" koje gospodari vodama u ovom delu Srbije (od Stalaća do Lapova) Goran Đurđević.

Uklanjanje uginule ribe, koja je u fazi raspadanja, počelo je juče i trajaće "oko dva do tri dana". Uklanjanje vrši ekipa Ribočuvarske službe "Srbija centar" i uginula riba se transportuje u kafileriju u Ćupriji gde se uništava.

Vođa ekipe Igor Nestorović je ocenio da jezerom pluta oko 700 do 800 kilograma ribe, uglavnom babuške i manje šarana, ali da je dosta ribe potonulo i nalazi se na dnu jezera koje je površine oko pet hektara. Uginula riba pluta, gotovo celom površinom jezera, a najviše je ima uz obalu. Obale se, mestimično, bele od uginule ribe. Retki preživeli primerci plivaju uz samu površinu vode sa raširenim škrgama.

Veštačko jezero, u kojem je nekada uzgajan šaran je pripadalo Zemljoradničkoj zadruzi "Sava Cvetković" iz Dragocveta koja već odavno ne postoji. Godinama se ne održava dosta se zamuljilo, jer nema taložnicu i puno je algi, objasnio je Đurđević. On je dodao da je jezero zapusteno i da o njemu 20 godina niko ne brine. Ribarsko područje "Srbija centar", ne gospodari jezerom u Dragocvetu.

"Nije ničije, svi ga svojataju kada treba da pecaju, a sada ga se svi odriču i govore da je državno", rekao je Nestorović.

Veliki deo jezera je pod visokom trskom i šasom, na obali i u jezeru je i puno praznih plastičnih boca. Jezerom plovi i poneka divlja patka, a meštani kažu da se tu i gnezde.

Nastavak na B92...