Izvor: S media, 29.Sep.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Palma dobio 120 miliona iz budžetske rezerve
Vlada Srbije iz tekuće budžetske rezerve dala Jagodini više nego opštinama koje su pogođene elementarnim nepogodama, poput Kraljeva, Novog Pazara ili Čačka. Postaje jasno otkud vlastima u Jagodini novac za bogata socijalna davanja.
Beogradski list Danas je, uvidom u dokument Ministarstva finansija o izdacima iz budžetske rezerve Srbije od marta do septembra 2011, utvrdio da je grad Jagodina, gde je gradonačelnik Dragan Marković Palma, čija je stranka Jedinstvena >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Srbija članica vladajuće koalicije na republičkom nivou, tražio i dobio od države 120 miliona dinara i to za punjenje gradske kase.
Jagodina je dobila čak trećinu ukupnog iznosa od 363,5 miliona dinara, koliko je iz budžetske rezerve dobilo na desetine lokalnih samouprava, među kojima su Kraljevo, Arilje, Aleksinac, Ivanjica, Merošina, Vršac, Brus, Užice, Aleksandrovac, Kruševac i Niš, a koji su sredstva uglavnom tražili za sanaciju posledica elementarnih nepogoda - zemljotresa ili grada, popravku korita reka, kao i za obnovu škola.
Palma: Biću na čelu "Parade ponosa"! (VIDEO)
Jagodina dobila pet hektara zemlje u Grčkoj
Palma više nije poslanik
Jagodina je svih 120 miliona dobila za „finansiranje tekuće likvidnosti“. U martu je tražila da joj se isplati 40 miliona dinara, što je odobreno za nedelju dana. Zatim je tri meseca kasnije, u junu, tražila još 45 miliona, ali joj je taj zahtev odobren iz dva puta, najpre 20 miliona dva dana posle zahteva i 25 miliona posle mesec dana. Opet nakon tri meseca, 9. septembra, Jagodina traži 35 miliona, što joj je odobreno 12. septembra.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, objašnjava za Danas da finansiranje tekuće likvidnosti podrazumeva transfer novca za isplatu redovnih opštinskih izdataka, odnosno plata zaposlenih i socijalnih davanja.
- Iz budžetske rezerve postoje transferi koji podrazumevaju „protivobavezu“, što bi značilo da je Jagodina taj novac dobila kao pozajmicu i da treba da ga vrati. Postoje i transferi koji ne podrazumevaju protivobavezu. U ovom slučaju ne znam šta je tačno, ali sam siguran da je sve 100 odsto zakonski „pokriveno“ - kaže Stevanović. On navodi da opština pozajmljen novac vraća iz sopstvenih prihoda, a to su autonomni prihodi opštine i transferi iz državnog budžeta.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, za Danas kaže da sve deluje kao da je jedna lokalna samouprava „ravnopravnija“ od drugih, i to iz političkih razloga.
- Jednostavno, ovde se podržava opština na čijem je čelu politički lider značajan za vladajuću koaliciju. Namirivanjem potreba u toj lokalnoj samoupravi, odnosno davanjem para za administraciju i korisnike socijalne pomoći, stvara se teren i za izbore. Nezadovoljna birokratija i socijalno ugroženi ljudi biće sutra nezadovoljni birači - kaže Stanković.
Prema njegovim rečima, dogovori u vladajućoj koaliciji omogućavaju da jedna opština ima privilegovan status zbog glasačke baze koju ima gradonačelnik.
(Danas)
