Izvor: Večernje novosti, 22.Feb.2015, 11:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Navikao se na srpski inat

EDUARD Iverioneks Cepeda Rodrigez (20), bez ikakve sumnje ima najduže ime u Jagodini. Rodom je iz Santa Dominga, glavnog grada Dominikanske Republike, a u Srbiji živi već sedam godina. Ima nekoliko sitnih zamerki koje se odnose na naš mentalitet, ponajviše u vezi sa čuvenim inatom, ali kaže da se ovde dobro oseća i da bi voleo da tu provede život. Mladi Cepeda najstarije je od četvoro dece Eduarda i Demetrije. Ima brata Israela (16) i sestre Prisilu (12) i Susanu (10), a u Srbiji su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << obreli kao misionari, kada su se dobrovoljno prijavili za pomoć katoličkim crkvama u svetu. - Sveštenik koji opslužuje crkvu u Jagodini i Smederevu ne može sve sam, pa mu moji roditelji pomažu u službi i svemu ostalom - na tečnom srpskom priča Eduard. - Zajedno sa katolicima koji dolaze iz Ćuprije i Paraćina, skupi nas se, praznikom i do 100. Kada su, pre sedam godina, sleteli u Srbiju, bila je to ogromna promena.PRESKUPO STUDIRANjE Elektrotehničku i građevinsku školu "Nikola Tesla" Eduard (na slici) je završio u Jagodini. Planirao je da studira italijanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. To je, prema njegovim rečima, bilo neizvodljivo, jer bi kao strani državljanin morao da plaća visoku školarinu, pa je odustao od te namere. - Sećam se da me šokiralo što je već u pola četiri po podne počelo da se smrkava. Tako nešto je u mojoj zemlji nezamislivo - kaže Eduard. - Bilo mi je prehladno, i nisam znao ni reč srpskog. Ipak, ubrzo sam ga naučio, i navikao se na sve, čak i na čuveni srpski inat. Od samog početka imam utisak da su ljudi nekako zatvoreniji, hladniji nego u Dominikani. Tamo je mnogo bučnije, muzika se čuje sa svih strana, ljudi su neposredniji. Od svih balkanskih zemalja, Srbija mu se najviše dopada. Ipak, razume i zašto mnogi njegovi srpski vršnjaci žele da odu odavde, jer i Dominikanci masovno emigriraju u Ameriku, u potrazi za boljim životom. Otkako se doselio u Srbiju, svega dva puta je posetio otadžbinu. - Proteklih godina poprimio sam drugačiji akcenat, pa me i kod kuće doživljavaju kao drugačijeg. Moje sestre, koje su veći deo života provele u Srbiji, već bolje govore srpski nego španski. Ali, izgleda da me Srbija proganja. Kada sam posetio rodni Santo Domingo, u jednom restoranu blizu mora začuo sam srpski i odmah zapodenuo razgovor. Bilo je to dvoje Nišlija, koji tamo žive već petnaest godina, i bave se klasičnom muzikom. Bilo mi je veoma drago što sam tamo začuo svoj drugi jezik.
Pogledaj vesti o: Jagodina

Nastavak na Večernje novosti...