Izvor: Politika, 21.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto gde zaceljuju rane
Zlostavljane žene iz čitavog Pomoravskog okruga mogu da borave u Sigurnoj kući sve dok postoji opasnost da se nasilje ponovi
Jagodina – U Sigurnu kuću prvi put sam došla marta. Četrdeset godina sam trpela udarce, poniženja, uvrede. Rođendan našeg najmlađeg unuka bio je poslednja kap u čaši gorčine. „Ovo ti je od mene, a pitaj babu šta ti je ona kupila", rekao mu je iako je dobro znao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da nemam ni dinara. Razočaran pogled unuka, koga volim iznad svega, jednostavno me je dotukao –navodi za „Politiku" žena koju je muž prvi put udario još dok je bila trudna s prvim detetom.
Ali, kako sama kaže, pošto je svoj životni vek provela sa njim i pošto je deca, koja imaju svoje porodice, nisu podržala u odluci da ga ostavi, pokajnički mu se vratila.
– Iživljavanje se nastavilo. Psihički me je ubijao. A bogami i fizički. Govorio mi je da sam obična ništarija, da nisam nikakva domaćica, da ne umem ni košulju da mu ispeglam. Nije mi ostavljao novac, a kad bi se vratio s posla, tražio je ručak. Snalazila sam se kako sam znala i umela. Jednog dana, jednostavno, više nisam htela da se brukam i tražim novac po komšiluku. Dočekala sam ga bez ručka. Udario me je i izašao. Tada sam se po drugi put našla u Sigurnoj kući – dodaje naša sagovornica.
Ona je jedna od desetak žena koje su boravile u Sigurnoj kući i bile odlučne da se više ne vraćaju u bračni „pakao". Nakon dva i po meseca, našla je posao u drugom gradu i zauvek ostavila muža.
Naša druga sagovornica, koja je u Sigurnu kuću pre dvadesetak dana došla sa lakšim telesnim povredama, ima sličnu priču:
– U braku sam pet godina, a nasilje trpim poslednjih godinu dana. Postalo je neizdrživo. Tu torturu više nisam mogla da podnesem, niti sam više mogla da dozvolim da deca gledaju kako se svakog dana svađamo i kako me on udara. Tri puta sam pokušala da ga ostavim. Nadam se da ću ovog puta konačno uspeti – kaže za naš list zlostavljana žena.
Od direktorke Centra za socijalni rad Biserke Jakovljević saznajemo da se žene jako teško odlučuju da napuste muževe. Pa i kad odluku donesu, ona obično nije neopoziva. Često im se ponovo vraćaju, odustajući od te uzaludne navike tek u proseku (precizira statistička slika Srbije) kod sedmog odlaska za koji se ispostavlja da je definitivan. Uglavnom se vraćaju nasilnicima jer nisu materijalno obezbeđene, zbog patrijarhalnog vaspitanja ili nade da će problem biti rešen.
– Nasilnik će uvek pronaći razlog za novo nasilje, tako da ne verujem da se po ženinom povratku muž bitnije promeni. Mada se malo primiri pošto mu zapretimo krivičnim prijavama za nasilje u porodici. Ali, kada pozovemo žene koje su boravile u Sigurnoj kući, one kažu da je sve u redu – ističe direktorka za naš list.
Inače, zlostavljane žene iz celog Pomoravskog okruga mogu da borave u Sigurnoj kući, koja je otvorena 7. januara, sve dok postoji opasnost da se nasilje ponovi. Žene koje su do sada boravile u njoj imale su od 40 do 60 godina, a nasilje su u proseku trpele od pet do 40 godina. Što se tiče obrazovne strukture, najviše su imale završenu srednju školu.
Zorica Gligorijević
[objavljeno: 22/12/2008]
